ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Paušalno oporezivanje preduzetnika

Oporezivanje preduzetnika u Republici Srbiji vrši se na dva načina, i to ili kroz sistem paušalnog oporezivanja ili kroz sistem vođenja knjiga.

Paušalno oporezivanje definisano je članovima 40-42 Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn., 10/2022 - usklađeni din. izn., 138/2022, 144/2022 - usklađeni din. izn., 6/2023 - usklađeni din. izn., 92/2023, 116/2023 - usklađeni din. izn. i 6/2024 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) kao i Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019, 96/2019 - ispr., 156/2020, 141/2022 i 89/2023 - dalje: Uredba). Članom 40 Zakona definisano je ko sve ima pravo na paušalno oporezivanje, a koje su delatnosti izuzete od paušalnog oporezivanja. Paušalni porez se određuje na osnovu prosečne zarade u Republici Srbiji koji se množi sa koeficijentom zanimanja, da bi se zatim množio korektivnim koeficijentom kojim se porez može umanjiti i do 50%. Osnovni korektivni elementi predviđeni napred navedenim Zakonom i Uredbom su registrovano sedište preduzetnika, vremenski period koji je protekao od registracije preduzetnika (koeficijent po ovom osnovu može bit od 0,8 do 1, dakle umanjenje može biti do 20%), starost obveznika i njegova radna sposobnost (zavisno od šifre delatnosti kreće se od 0,7 do 0,9 ako je obveznik mlađi od 30 godina, odnosno ako je stariji od 55 godina).

Međutim, zanimljivu i poprilično paradoksalnu situaciju izaziva član 6. napred navedene Uredbe, kojim je propisano da se poreska osnovica ne može uvećati za više od 10% na godišnjem nivou, pa tako često dolazi do situacije da lica koja su u sistemu paušalnog oporezivanja duži vremenski period imaju manje poreze od lica koja tek otpočinju obavljanje delatnosti. U uslovima tržišta na kome nema inflacije, odnosno rasta prosečne zarade paušalni porez bi postepeno rastao dok se ne ujednači sa licima koja nisu imala odgovarajući koeficijent, što u osnovi jeste dobro poresko rešenje jer sprečava preteran rast poreske obaveze, koja bi, uzmimo za primer, kod advokata, lekara, stomatologa iznosila 30%.

Međutim, u uslovima konstantnog rasta prosečne zarade, sama osnovica neretko bi trebalo da raste za više od 10% samo po tom osnovu. Dakle, zbog ograničenja rasta osnovice na 10% kod paušalnog oporezivanja dolazimo do situacije da lica koja iskoriste sva umanjenja na početku obavljanja delatnosti dugoročno imaju niže poreske stope od lica koja u međuvremenu počnu da obavljaju delatnost. Uzevši u obzir napred navedeno, dolazimo do situacije da se narušava načelo neutralnosti poreske politike, a kako se na ovaj način stvara barijera ulasku u određenu delatnost, jer lica koja plaćaju manji porez mogu na tržištu ponuditi svoje usluge po nižim cenama i time lako istisnuti novu konkurenciju.

Sumirajući navedeno dolazimo do sledećeg: ako ste lice mlađe od 30 godina i želite da otpočnete sa obavljanjem delatnosti, poreski je najoptimalnije da se prijavite na sistem paušalnog oporezivanja, jer ćete dugoročno odvajati manje sredstava za poreske obaveze u odnosu na celinu prihoda koji ostvarujete a pod pretpostavkom da prihodi rastu.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Tijana Simić, advokatski pripravnik u Advokatskoj kancelariji T-S Legal, 25.03.2024.
Naslov: Redakcija