ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: Apoteke moraju da prikupljaju stare lekove od građana, a troškove uništavanja bi trebalo da snose proizvođači lekova

Iako je još pre gotovo 15 godina Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023 - dalje: Zakon) regulisano kome građani treba da predaju lekove kojima je istekao rok trajanja, ta odredba, svedoči praksa, nije zaživela kako određuju propisi. Građani se zato snalaze sami i samostalno upravljaju tim, uglavnom, opasnim otpadom. On bi morao da se tretira na odgovarajući način, da ne bi ugrozio ljude i životnu sredinu, ukazuju stručnjaci. Samo u domaćinstvima u Beogradu je 70 tona otpada od lekova, procenjuje Apoteka Beograd, polazeći od toga da svaka kuća ima najmanje jednu kutiju leka s isteklim rokom.

Kada im istekne rok trajanja lekovi iz kućne apoteke najčešće završavaju tamo gde im mesto nije. Gde ne bi smelo biti.

"Bacam ga u kesu za smeće jer nema ovde kod nas ne znam gde bih ga drugo bacila", navodi jedna od anketiranih građanki. Njena sugrađanka navodi da ih ne baca već ih slaže u fioke.

Apoteke su prava adresa na koju bi građani trebalo da odnesu lekove s isteklim rokom, kažu propisi. A u praksi, to pravilo kao i da nije na snazi - malobrojni građani koji za njega znaju i savesno odnesu lekove, uglavnom ne uspeju da ih ostave u apotekama jer većina njih, među kojima i Apoteka Beograd, i ne prima lekove od građana. Kažu, u tome ih sprečava nedorečeni Pravilnik.

"Zakon kaže da građanin, pacijent treba da donese lek, preda u apoteku. Apoteka taj isti lek, odnosno taj farmaceutski otpad, treba da preda firmi koja se bavi zbrinjavanjem otpada. Zakon kaže da ta firma treba da naplati svoje usluge od proizvođača ili uvoznika leka. Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 48/2019 - dalje: Pravilnik) je trebalo malo bliže da definiše taj mehanizam naplate, to nažalost nije pojašnjeno u tom Pravilniku. Firma koja se bavi zbrinjavanjem neće taj lek preuzeti od nas dok ne bude imala nadoknadu za svoju vrstu usluge", navodi Desanka Nikolić, lice zaduženo za upravljanje otpadom u Apoteci Beograd.

Proizvođači, odnosno nosioci dozvola za lek, spremni su da pokriju troškove zbrinjavanja farmaceutskog otpada od građana, kažu u Privrednoj komori Srbije, ali da i njih u tome koči neprecizan Pravilnik.

"Nakon što bi apoteka sklopila ugovor sa operatorom koji će kasnije to da preuzme kao farmaceutski otpad, tu nije do kraja definisano kako to onda dođe ta informacija do proizvođača i nosioca dozvole za lek da bismo onda mogli da platimo to sve što je potrebno", kaže Sanda Savić, predsednica Odbora Udruženja za farmaciju Privredne komore Srbije.

Ukazuje da o ovoj temi diskutuju godinama.

"Mi o ovoj temi diskutujemo već čitav niz godina i imali smo više diskusija ovde u Privrednoj komori i sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i nismo do sada uspeli da nađemo jedan efikasan, održiv, sistem, jedan model, koji bi bio u skladu sa postojećom zakonskom regulativom i koji bi bio zaista primenjiv u praksi", dodaje Savićeva.

Navodi, možemo krenuti tragom dobrih modela iz regiona, Evrope, isprobati funkcionisanje kroz pilot projekat na jednoj opštini, a ako je potrebno, i da izmenimo Zakon. Očigledno da dosadašnje izmene i dopune Zakona i donošenje novog Pravilnika 2019. nisu obezbedili da sistem preuzimanja i zbrinjavanja lekova od građana funkcioniše po propisima.

Pitanja su gde problem, a gde rešenje vide Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo zdravlja, da li je inspekcija pisala kazne, kome i koje za nepostupanje po postojećoj regulativi - do zaključenja teksta odgovori nisu stigli.

Kako građani lekove najčešće bacaju u kanalizaciju i u kontejner, taj mahom opasan otpad na deponije stiže u okviru komunalnog otpada. Na primer, u Vinči se deo komunalnog otpada odlaže na novu deponiju, a veći deo se, kažu, termički tretira.

"Mi ovde komunalni otpad ne razvrstavamo osim što iz tog otpada izdvajamo vidljive količine komunalnog otpada koje mogu ponovo da se iskoriste. Vrlo je moguće da se sve nađe u otpadu, kao što i sami znate, ali obaveza je i građana i apoteka i tog lanca koji se bave farmacijom da zbrinjavaju neiskorišćene lekove na isparavan način", navodi Vladimir Milovanović, direktor "Beo Čista Energija".

Opasno je kada farmaceutski otpad nije zbrinut na odgovarajući način. Lekovi se ne smeju mešati sa komunalnim otpadom, napominju stručnjaci.

"Ukoliko se farmaceutski aktivne supstance, kroz lekove naravno, nađu u komunalnom otpadu, postoji opasnost da će se naći na deponiji i da će tada uz delovanje površinskih voda i, recimo, kišnice doći do spiranja aktivni farmaceutskih supstanci, odnosno njihovog rastvaranja u vodi i one na taj način ulaze u vodotokove, kasnije ulaze u zemljište. Postoji varijanta da se taj otpad spali, ako se ne spali pod kontrolisanim uslovima onda će se osloboditi štetni gasovi", navodi Aleksandra Buha, profesorka na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.

Dok nadležni rešavanje ovog problema ne stave na listu prioriteta, stručnjaci savetuju građanima da lekove s isteklim rokom ne bacaju, već da ih čuvaju kod kuće. Mogu i da pokušaju da ih predaju nekoj od apoteka, najpre privatnih, jer pojedine prihvate po koju kutiju leka i same snose troškove zbrinjavanja, ali o tome ne žele da govore pred kamerom, kako ih građani ne bi zatrpali lekovima.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 22.03.2024.
Naslov: Redakcija