NACRT ZAKONA O ADMINISTRATIVNOJ SARADNjI U OBLASTI OPOREZIVANjA - Tekst propisa
NACRT ZAKONA O ADMINISTRATIVNOJ SARADNjI U OBLASTI OPOREZIVANjA
Sadržina zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se administrativna saradnja u oblasti oporezivanja, i to razmena informacija na zahtev, spontana razmena informacija, obavezna automatska razmena informacija, drugi oblici administrativne saradnje i uzajamna pomoć u naplati potraživanja nastalih po osnovu poreza i drugih javnih prihoda.
Implementacija propisa Evropske unije
Član 2.
Ovim zakonom se u pravni poredak Republike Srbije implementiraju sledeći pravni akti Evropske unije:
1) Direktiva Saveta 2010/24/EU od 16. marta 2010. godine o uzajamnoj pomoći pri naplati potraživanja u vezi sa porezima, carinama i drugim merama, Službeni list Evropske unije L 84, 31.3.2010. (u daljem tekstu: Direktiva 2010/24/EU);
2) Direktiva Saveta 2011/16/EU od 15. februara 2011. godine o administrativnoj saradnji u oblasti oporezivanja i ukidanju Direktive 77/799/EEZ, Službeni list Evropske unije L, 11.3.2011. (u daljem tekstu: Direktiva 2011/16/EU);
3) Direktiva Saveta 2014/107/EU od 9. decembra 2014. godine o izmeni Direktive 2011/16/EU u pogledu obavezne automatske razmene informacija u oblasti oporezivanja, Službeni list Evropske unije L 359, 16.12.2014. (u daljem tekstu: Direktiva 2014/107/EU);
4) Direktiva Saveta (EU) 2015/2060 od 10. novembra 2015. godine o stavljanju van snage Direktive 2003/48/EZ o oporezivanju prihoda od kamata na štednju, Službeni list Evropske unije L 301, 18. 11. 2015. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2015/2060);
5) Direktiva Saveta (EU) 2015/2376 od 8. decembra 2015. godine o izmeni Direktive 2011/16/EU u pogledu obavezne automatske razmene informacija u oblasti oporezivanja, Službeni list Evropske unije L 332, 18.12.2015. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2015/2376);
6) Direktiva Saveta (EU) 2016/881 od 25. maja 2016. godine o izmeni Direktive 2011/16/EU u pogledu obavezne automatske razmene informacija u oblasti oporezivanja, Službeni list Evropske unije L 146, 3.6.2016. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2016/881);
7) Direktiva Saveta (EU) 2016/2258 od 6. decembra 2016. godine o izmeni Direktive 2011/16/EU u pogledu pristupa poreskih organa informacijama o sprečavanju pranja novca, Službeni list Evropske unije L 342, 16. 12. 2016. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2016/2258);
8) Direktiva Saveta (EU) 2018/822 od 25. maja 2018. godine o izmeni Direktive 2011/16/EU u pogledu obavezne automatske razmene informacija u oblasti oporezivanja u odnosu na potencijalno abuzivne prekogranične aranžmane, Službeni list Evropske unije L 139, 5. 6. 2018. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2018/822);
9) Direktiva Saveta (EU) 2021/514 od 22. marta 2021. godine o izmeni Direktive 2011/16/EU o administrativnoj saradnji u oblasti oporezivanja, Službeni list Evropske unije L 104, 25.3.2021. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2021/514);
10) Direktiva Saveta (EU) 2023/2226 od 17. oktobra 2023. godine o izmeni Direktive o administrativnoj saradnji u oblasti poreza, Službeni list Evropske unije L, 24. 10. 2023. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2023/2226/EU);
11) Direktiva Saveta (EU) 2025/872 od 14. aprila 2025. godine o izmeni Direktive 2011/16/EU o administrativnoj saradnji u oblasti poreza, Službeni list Evropske unije L, 6. 5. 2025. (u daljem tekstu: Direktiva Saveta (EU) 2025/872).
Ovim zakonom se obezbeđuje sprovođenje Uredbe Saveta (EU) 904/2010 od 7. oktobra 2010. o administrativnoj saradnji i suzbijanju prevara u materiji poreza na dodatu vrednost (sa izmenama), Službeni list Evropske unije L 268, 12.10.2010. (u daljem tekstu: Uredba 904/2010), Uredba Saveta (EU) 2017/2454 od 5. decembra 2017. o izmeni Uredbe (EU) 904/2010 o administrativnoj saradnji i suzbijanju prevara u materiji poreza na dodatu vrednost, Službeni list Evropske unije L 348, 29.12.2017. (u daljem tekstu: Uredba Saveta (EU) 2017/2454), Uredba Saveta (EU) 2018/1541 od 2. oktobra 2018. o izmeni uredbi (EU) 904/2010 i (EU) 2017/2454 u pogledu mera za jačanje administrativne saradnje u materiji poreza na dodatu vrednost, Službeni list Evropske unije L 259, 16.10.2018. (u daljem tekstu: Uredba Saveta (EU) 2018/1541), Uredba Saveta (EU) 2018/1909 od 4. decembra 2018. o izmeni Uredbe (EU) 904/2010 u pogledu razmene informacija u svrhu praćenja pravilne primene aranžmana za premeštanje dobra, Službeni list Evropske unije L 311, 7.12.2018. (u daljem tekstu: Uredba Saveta (EU) 2018/1909) i Uredba Saveta (EU) 2025/517 od 11. marta 2025. o izmeni Uredbe (EU) 904/2010 sa ciljem uspostavljanja oblika administrativne saradnje u materiji poreza na dodatu vrednost neophodnih u digitalnom dobu, Službeni list Evropske unije L 2025/517, 25.3.2025. (u daljem tekstu: Uredba Saveta (EU) 2025/517).
Deo prvi
UVODNE ODREDBE O ADMINISTRATIVNOJ SARADNjI
Nadležnost
Član 3.
Ministarstvo finansija - Poreska uprava i Uprava carina nadležni su za administrativnu saradnju u oblasti poreza.
Ministarstvo finansija - Poreska uprava i Uprava carina nadležni su za sprovođenje Uredbe Saveta (EU) br. 904/2010, Uredbe Saveta (EU) 2017/2454, Uredbe Saveta (EU) 2018/1541, Uredbe Saveta (EU) 2018/1909 i Uredbe Saveta (EU) 2025/517.
Organizacija
Član 4.
Republika Srbija bez odlaganja obaveštava Evropsku komisiju o organu ili organima nadležnim za sprovođenje administrativne saradnje, kao i o njihovim izmenama.
Poreska uprava kao organ Republike Srbije nadležan za sprovođenje administrativne saradnje formira centralni biro za vezu čija je osnovna nadležnost komunikacija sa nadležnim organima drugih država članica u materiji administrativne saradnje.
Centralni biro za vezu iz stava 2. ovog člana nadležan je i za komunikaciju sa Evropskom komisijom, o čemu Poreska uprava bez odlaganja obaveštava Evropsku komisiju.
Poreska uprava može formirati odeljenja za vezu za sprovođenje administrativne saradnje, pri čemu centralni biro za vezu ima obavezu da redovno ažurira spisak odeljenja za vezu i dostavlja ga centralnim biroima za vezu drugih država članica i Evropskoj komisiji.
Poreska uprava može odrediti pojedinačne službenike nadležne za sprovođenje administrativne saradnje, pri čemu centralni biro za vezu ima obavezu da redovno ažurira spisak nadležnih službenika za sprovođenje administrativne saradnje i dostavlja ga centralnim biroima za vezu drugih država članica i Evropskoj komisiji.
Kada odeljenje za vezu ili nadležni službenik pošalje ili primi zahtev za administrativnu saradnju, odnosno odgovori na zahtev za administrativnu saradnju, o tome je dužan da obavesti centralni biro za vezu.
Kada odeljenje za vezu ili nadležni službenik primi zahtev za administrativnu saradnju koji je izvan njihove nadležnosti, oni bez odlaganja prosleđuju taj zahtev centralnom odeljenju za vezu i o tome obaveštavaju organ koji je podneo zahtev.
U slučaju iz stava 7. ovog člana rokovi iz člana 19. ovog zakona računaju se od dana kada je zahtev prosleđen centralnom birou za vezu.
Svaki oblik komunikacije u postupku administrativne saradnje šalje se od strane ili u ime, odnosno uz saglasnost centralnog biroa za vezu koji obezbeđuje efikasnost komunikacije.
Oblici javnih prihoda
Član 5.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve vrste poreza koje propisuju države članice Evropske unije, kao i njihove administrativno-teritorijalne jedinice, uključujući lokalne organe.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na porez na dodatu vrednost, carine i akcize koje su predmet drugih akata Evropske unije o administrativnoj saradnji između država članica, kao ni na doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se uplaćuju državi članici, njenoj administrativno- teritorijalnoj jedinici ili ustanovi socijalnog osiguranja osnovanoj od strane te države članice.
U smislu stava 1. ovog člana porez ne obuhvata:
1) takse za potvrde i druge dokumente izdate od strane nadležnih organa;
2) davanja ugovorne prirode, kao što su naknade za komunalne usluge.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na poreze iz stava 1. ovog zakona koji se naplaćuju na teritoriji na kojoj se primenjuju osnivački ugovori Evropske unije u skladu sa članom 52. Ugovora o osnivanju Evropske unije.
Oblici administrativne saradnje
Član 6.
Administrativna saradnja u smislu ovog zakona obuhvata:
1) razmenu informacija na zahtev;
2) spontanu razmenu informacija;
3) obaveznu automatsku razmenu informacija;
4) druge oblike administrativne saradnje i
5) uzajamnu pomoć u naplati potraživanja nastalih po osnovu poreza i drugih javnih prihoda.
Ograničenja
Član 7.
Poreska uprava je dužna da nadležnom organu druge države članice dostavi informacije u skladu sa čl. 17. do 19. ovog zakona pod uslovom da je taj nadležni organ iscrpeo uobičajene izvore koji bi mogli biti korisni za pribavljanje tih informacija, a da pritom ne ugrozi ostvarivanje svojih ciljeva.
Poreska uprava nije dužna da sprovede službene radnje ili dostavlja informacije ako bi preduzimanje takvih radnji ili prikupljanje informacija za sopstvene potrebe bilo suprotno propisima Republike Srbije.
Poreska uprava može da odbije da prosledi tražene informacije ako u državi članici koja je zatražila te informacije postoje pravne smetnje za pribavljanje sličnih informacija.
Poreska uprava može da odbije prosleđivanje traženih informacija ako bi to dovelo do otkrivanja poslovne ili profesionalne tajne, kao i ako bi njihovo prosleđivanje bilo suprotno javnom poretku.
Poreska uprava je obavezna da obavesti nadležni organ države članice koji je zatražio informacije o razlozima za odbijanje zahteva.
Postupanje po zahtevima
Član 8.
Poreska uprava ne može odbiti pružanje informacija na zahtev nadležnog organa druge države članice zbog toga što tražene informacije nisu od značaja za njene domaće poreske svrhe.
Poreska uprava ne može odbiti pružanje informacija na zahtev nadležnog organa druge države članice samo zato što je tražena informacija u posedu banke, druge finansijske institucije, lica koje istupa kao zastupnik ili fiducijar, ili zato što se tiče vlasničkog učešća u određenom licu.
Korišćenje informacija i dokumenata
Član 9.
Informacije dobijene u skladu sa odredbama ovog zakona mogu se koristiti za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda iz člana 5. ovog zakona, kao i poreza na dodatu vrednost, drugih indirektnih poreza, carina, za potrebe sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i za utvrđivanje i naplatu potraživanja iz člana 70. ovog zakona i za utvrđivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Informacije dobijene u skladu sa odredbama ovog zakona mogu se koristiti i u sudskim i upravnim postupcima koji mogu uključivati izricanje novčanih kazni zbog kršenja poreskih propisa.
Informacije i dokumenti primljeni u skladu sa odredbama ovog zakona mogu se koristiti i za namene osim onih navedenih u stavu 1. ovog člana, ako je nadležni organ države članice koji je dostavio te informacije, odnosno dokumente dao pristanak za to.
Nadležni organ države članice dužan je da da pristanak iz stava 3. ovog člana ukoliko se informacije, odnosno dokumenti mogu koristiti za slične namene u toj državi članici.
Poreska uprava može da dostavi nadležnim organima drugih država članica spisak namena, osim onih navedenih u st. 1. i 2. ovog člana, za koje se dostavljene informacije i dokumenti mogu koristiti, u kom slučaju nadležni organ države članice može primljene informacije upotrebiti bez njenog pristanka za bilo koju namenu sa tog spiska.
Poreska uprava može da koristi informacije i dokumente dobijene od nadležnog organa druge države članice bez njegove saglasnosti za namene koje su navedene na spisku namena koji joj je prethodno dostavio taj nadležni organ.
Ukoliko Poreska uprava smatra da su informacije primljene od nadležnog organa jedne države članice potencijalno korisne za nadležni organ druge države članice za namene iz st. 1. i 2. ovog člana, ona mu može proslediti navedene informacije pod uslovom da je sa time saglasan nadležni organ države članice od koga je te informacije primila.
Smatra se da je nadležni organ države članice od koga je Poreska uprava primila informacije saglasan sa njihovim prosleđivanjem nadležnom organu druge države članice, ukoliko se u roku od 15 dana od prijema obaveštenja Poreske uprave ne usprotivi njihovom prosleđivanju.
Informacije, izveštaji, izjave i svi drugi dokumenti ili njihovi overeni prepisi koji su dostavljeni Poreskoj upravi na zahtev u skladu sa odredbama ovog zakona mogu da se koriste od strane nadležnih organa Republike Srbije kao dokazni materijal na isti način kao i informacije, izveštaji, izjave i drugi dokumenti koje je dostavio neki organ Republike Srbije.
Izuzetno od stava 1. do 9. ovog člana, informacije dobijene u skladu sa čl. 70. do 89. ovog zakona koriste se u skladu sa članom 87. ovog zakona.
Obaveza čuvanja tajnog podatka iz člana 7. odnosi se i na podatke koji se u skladu sa odredbama ovog zakona razmenjuju između država članica.
Izuzetno od stava 1. do 10. ovog člana, informacije dobijene u skladu sa čl. 36. do 39. ovog zakona mogu da se koriste za procenu ključnih rizika transfernih cena i drugih rizika u vezi sa erozijom poreske osnovice i premeštanjem dobiti, uključujući procenu rizika neusklađenosti članova grupe multinacionalnih preduzeća sa pravilima o transfernim cenama, a po potrebi i za ekonomske i statističke analize.
Usklađivanja koja sprovodi Poreska uprava na osnovu pravila o transfernim cenama ne mogu da se zasnivaju na informacijama koje se razmenjuju na osnovu čl. 36 do 39. ovog zakona.
Izuzetno od stava 12. i 13. ovog člana, informacije dobijene u skladu sa čl. 36. do 39. ovog zakona mogu da se koriste kao osnov za sprovođenje daljih provera transfernih cena u okviru grupe multinacionalnih preduzeća, kao i ispitivanja drugih poreskih pitanja u toku poreske kontrole, na osnovu čega se mogu izvršiti odgovarajuća usklađivanja oporezive dobiti sastavnog entiteta te grupe.
Za potrebe primene odredaba ovog zakona, Poreska uprava ima pristup mehanizmima, procedurama, dokumentima i informacijama iz čl. 13, 30, 31, 32a i 40 Direktive (EU) 2015/849.
Standardni obrasci i kompjuterizovani formati
Član 10.
Zahtevi za informacije i sprovođenje službenih radnji iz čl. 19. do 21. ovog zakona, odgovori na te zahteve, potvrda njihovog prijema, obrazloženje nemogućnosti ili odbijanja da se dostave tražene informacije, spontana razmena informacija i potvrda njihovog prijema iz čl. 22. i 23. ovog zakona, zahtevi za dostavljanje akata iz člana 69. ovog zakona, zahtevi za povratnim informacijama iz člana 18. ovog zakona, kao i obaveštenja iz člana 9. st. 3. i 7, kao i člana 17. ovog zakona dostavljaju se u elektronskoj formi, na standardnim obrascima koje je usvojila Evropska komisija.
Automatska razmena informacija predviđena čl. 25. do 31, 51. do 55. i 64. i 65. ovog zakona, sprovodi se putem standardnih kompjuterizovanih formata koje je usvojila Evropska komisija.
Automatska razmena informacija iz izveštaja po državama iz čl. 36. do 39. ovog zakona sprovodi se na standardnom obrascu propisanom pravilnikom.
Uz standardne obrasce mogu se priložiti izveštaji, izjave i bilo koji drugi dokumenti ili njihove overene kopije.
Standardni obrasci iz stava 1. ovog člana sadrže makar sledeće podatke:
1) ime/naziv, adresu i druge podatke bitne za utvrđivanje identiteta lica na koje se zahtev odnosi, a u slučaju grupnih zahteva iz člana 19. stav 4. ovog zakona i detaljan opis grupe;
2) poresku svrhu radi koje se informacija traži.
Jezik zahteva
Član 11.
Zahtevi za razmenu informacija na zahtev, akti kojima se realizuje spontana razmena informacija, zahtevi za druge oblike administrativne saradnje iz čl. 66. do 69. ovog zakona, kao i priloženi dokumenti sačinjavaju se na jeziku o čijoj upotrebi su se sporazumeli nadležni organi država članica.
Svi zahtevi za pomoć, standardni obrasci i jedinstvene izvršne isprave u skladu sa čl. 70. do 89. ovog zakona sačinjavaju se na službenom jeziku države članice koja prima zahtev ili sadrže priložen prevod na taj jezik.
Okolnost da su pojedini delovi dokumentacije iz stava 2. ovog člana napisani na jeziku koji nije službeni jezik ili jedan od službenih jezika države članice koja prima zahtev ne utiče na njihovu punovažnost niti na valjanost postupka, pod uslovom da je reč o jeziku o čijoj su se upotrebi u konkretnom slučaju navedene države članice sporazumele.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, akti koji se dostavljaju u skladu sa članom 74. ovog zakona mogu biti dostavljeni na službenom jeziku države članice koja podnosi zahtev.
Kada se uz zahtev prilažu dokumenti, osim onih navedenih u st. 2. i 3. ovog člana, nadležni organ koji prima zahtev može zatražiti od nadležnog organa koji podnosi zahtev prevod tih dokumenata na službeni jezik države članice koja prima zahtev ili na bilo koji drugi jezik o čijoj su se upotrebi navedene države članice sporazumele.
Zaštita podataka o ličnosti
Član 12.
Razmena informacija sprovedena u skladu sa ovim zakonom podleže odredbama Uredbe (EU) 2016/679, izuzev što se prava i obaveze propisane u njenom članu 13, članu 14. stav 1. i članu 15. ograničavaju u meri u kojoj je to neophodno radi očuvanja interesa predviđenih u njenom članu 23. stavu 1. tački e).
Uredba (EU) 2018/1725 primenjuje se na obradu podataka o ličnosti koju u skladu sa ovim zakonom sprovode institucije, tela, kancelarije i agencije Unije, izuzev što se prava i obaveze propisane čl. 17, 18. stav 1. i čl. 19. i 23. ovog zakona ograničavaju u meri kojoj je to neophodno radi očuvanja interesa predviđenih u njenom članu 25. stav 1. tačka c). Poreska uprava, finansijske institucije koje imaju obavezu izveštavanja,
posrednici, operateri platformi koji imaju obavezu izveštavanja i pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji imaju obavezu izveštavanja smatraju se rukovaocima obrade podataka kada samostalno ili zajednički određuju svrhu i način obrade ličnih podataka u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Finansijska institucija, posrednik, operater platforme i pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom, koji imaju obavezu izveštavanja, dužni su da: obaveste svako lice ukoliko će informacije koje se na njega odnose biti prikupljane i dostavljane u skladu sa ovim zakonom; pruže tom licu sve informacije na koje ono ima pravo u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti i to pre dostavljanja tih informacija, kako bi to lice moglo da ostvari svoja prava u oblasti zaštite podataka.
Operatori platformi koji imaju obavezu izveštavanja dužni su da o prijavljenoj naknadi obaveste prodavce na koje se izveštavanje odnosi.
Povreda podataka o ličnosti
Član 13.
Povreda podataka u smislu odredaba ovog zakona je povreda sigurnosti koja dovodi do uništenja, gubitka, izmene ili bilo kakvog drugog neprimerenog ili neovlašćenog pristupa informacijama, njihovog otkrivanja ili upotrebe, uključujući ali ne ograničavajući se na lične podatke koji se prenose, čuvaju ili na drugi način obrađuju, kao rezultat namernih protivpravnih radnji, nepažnje ili nezgode.
Povreda podataka može se odnositi na poverljivost, dostupnost i integritet podataka.
Poreska uprava bez odlaganja obaveštava Evropsku komisiju o svakoj povredi podataka, kao i o svim naknadno preduzetim korektivnim merama.
U slučaju da je do povrede podataka došlo u Republici Srbiji, Poreska uprava će u pisanoj formi zatražiti od Evropske komisije da privremeno onemogući pristup zajedničkoj komunikacionoj mreži (CCN) u svrhu sprovođenja administrativne saradnje ukoliko se povreda podataka ne može odmah i na odgovarajući način staviti pod kontrolu.
Poreska uprava može da prekine razmenu informacija sa državom članicom u kojoj je došlo do povrede podataka i to tako što će pisanim putem o tome obavestiti Evropsku komisiju i državu članicu u kojoj je došlo do povrede podataka.
Prekid razmene informacija iz stava 5. ovog člana stupa na snagu odmah.
Procena efikasnosti administrativne saradnje
Član 14.
Poreska uprava izveštava Evropsku komisiju o svim relevantnim informacijama koje su neophodne za procenu efikasnosti administrativne saradnje u sprečavanju poreske evazije i izbegavanja poreza.
Poreska uprava prati i procenjuje efikasnost administrativne saradnje, uključujući u pogledu sprečavanja poreske evazije i izbegavanja poreza, i rezultate te procene dostavlja Evropskoj komisiji jednom godišnje.
Informacije koje Poreska uprava dostavi Evropskoj komisiji na osnovu st. 1. i 2. ovog člana, kao i bilo koji izveštaj ili dokument koji Evropska komisija izradi koristeći te informacije, mogu se proslediti drugim državama članicama.
Informacije iz stava 3. ovog člana prosleđene drugoj državi članici obuhvaćene su obavezom čuvanja tajnog podatka i uživaju zaštitu koja se primenjuje na slične informacije u skladu sa propisima države članice koja ih je primila.
Izveštaji i dokumenti iz stava 3. ovog člana koje izradi Evropska komisija mogu se upotrebiti isključivo u analitičke svrhe i ne smeju se objavljivati niti davati na raspolaganje drugim licima ili telima bez izričite saglasnosti Evropske komisije.
Definicije
Član 15.
Za potrebe ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:
1) “druga jurisdikcija” je:
(1) druga jurisdikcija koja sa Republikom Srbijom ima zaključen sporazum između nadležnih organa o automatskoj razmeni informacija o finansijskim računima i koja na osnovu sporazuma dostavlja informacije iz člana 29. ovog zakona, a koja je navedena na spisku objavljenom na zvaničnoj internet stranici Ministarstva finansija, Poreske uprave;
(2) druga jurisdikcija sa kojom je Evropska unija zaključila sporazum na osnovu kojeg ta država dostavlja informacije iz člana 29. ovog zakona Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi i koja je navedena na spisku koji je objavila Evropska komisija;
(3) druga jurisdikcija koja sa Republikom Srbijom ima zaključen sporazum između nadležnih organa o automatskoj razmeni informacija o prihodima ostvarenim putem digitalnih platformi i koja na osnovu sporazuma razmenjuje informacije iz člana 51. ovog zakona, a koja je navedena na spisku objavljenom na zvaničnoj internet stranici Ministarstva finansija, Poreske uprave;
(4) druga jurisdikcija koja sa Republikom Srbijom ima zaključen sporazum između nadležnih organa o automatskoj razmeni informacija u skladu sa okvirom za izveštavanje o digitalnom imovini i koja na osnovu sporazuma razmenjuje informacije iz člana 57. st. 1. i 2. ovog zakona, a koja je navedena na spisku objavljenom na zvaničnoj internet stranici Ministarstva finansija, Poreske uprave;
(5) druga jurisdikcija koja sa Republikom Srbija ima zaključen sporazum između nadležnih organa o automatskoj razmeni prijava sa informacijama o dopunskom porezu i koja na osnovu sporazuma razmenjuje informacije iz člana 64. i 65. ovog zakona, a koja je navedena na spisku objavljenom na zvaničnoj internet stranici Ministarstva finansija, Poreske uprave;
2) “nadležni organ države članice” je organ države članice nadležan za administrativnu saradnju u oblasti poreza.
3) “centralna kancelarija za vezu” je kancelarija u čijoj je primarnoj nadležnosti kontakt sa drugim državama članicama u materiji administrativne saradnje.
4) “odeljenje za vezu” je svaka kancelarija osim centralne kancelarije za vezu koja je određena za direktnu razmenu informacija u skladu sa ovim zakonom.
5) “nadležni službenik” je svaki službenik koji je ovlašćen da neposredno razmenjuje informacije u skladu sa ovim zakonom.
6) “službene radnje” podrazumevaju sve kontrole, provere i druge radnje preduzete od strane države članice sa ciljem da osigura ispravnu primenu poreskih propisa.
7) “adresa distribuiranog zapisa” je adresa distribuiranog zapisa u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina.
8) “lice” je:
(1) fizičko lice;
(2) pravno lice;
(3) ukoliko nacionalno zakonodavstvo to dopušta, asocijacija lica koja nema pravni subjektivitet, ali ima kapacitet da preduzima pravne poslove;
(4) svaki drugi pravni aranžman bilo koje prirode i forme, nezavisno od toga da li ima pravni subjektivitet, koji poseduje ili upravlja imovinom, a koji je obveznik poreza iz člana 5. ovog zakona.
9) “finansijska institucija” označava kastodi instituciju, depozitnu instituciju, investicioni entitet ili određeno osiguravajuće društvo.
10) “kastodi institucija” je svaki entitet koji, kao znatan deo svog poslovanja, drži finansijsku aktivu za račun drugih. Smatra se da entitet kao znatan deo svog poslovanja drži finansijsku aktivu za račun drugih ukoliko bruto prihod tog entiteta po osnovu držanja finansijske aktive i povezanih finansijskih usluga iznosi ili premašuje 20 procenata bruto prihoda tog entiteta ostvarenog tokom kraćeg od sledeća dva perioda: (I) trogodišnjeg perioda koji se završava 31. decembra (ili poslednjeg dana obračunskog perioda nekalendarske poslovne godine) i koji prethodi godini u kojoj se ovo utvrđivanje vrši; ili (II) perioda tokom kojeg taj entitet postoji.
11) “depozitna institucija” je svaki entitet koji prima depozite u okviru svojih redovnih aktivnosti bankarskog ili sličnog poslovanja, kao i entitet koji drži elektronski novac ili digitalne valute centralnih banaka u korist klijenata.
12) “investicioni entitet” je:
(1) svaki entitet koji u okviru svog poslovanja obavlja (ili je pod upravom entiteta koji u okviru svog poslovanja obavlja) jednu ili više sledećih aktivnosti ili operacija za račun ili u ime klijenta: (a) trguje instrumentima novčanog tržišta (čekovima, menicama, sertifikatima o depozitu, derivatima, itd.);
devizno poslovanje; trgovinu berzanskim, kamatnim i indeksnim instrumentima; prenosivim hartijama od vrednosti; ili robnim fjučersima;
(b) upravlja pojedinačnim i kolektivnim portfolijima; ili (v) na drugi način investira, administrira ili upravlja sredstvima ili novcem u ime drugih lica.
(2) svaki entitet čiji bruto prihod prevashodno proizlazi iz investiranja, reinvestiranja ili trgovanja finansijskom aktivom ili digitalnom imovinom za koju postoji obaveza izveštavanja, pod uslovom da tim entitetom upravlja drugi entitet koji je kastodi institucija, depozitna institucija, određeno osiguravajuće društvo ili investicioni entitet.
(3) Smatra se da entitetom upravlja drugi entitet ako entitet koji upravlja, neposredno ili posredno putem drugog pružaoca usluga, obavlja bilo koju aktivnost ili radnju iz podtačke 1. ove tačke u ime entiteta kojim upravlja. Smatra se da poslovanje entiteta prevashodno obuhvata jednu ili više aktivnosti iz tačke 12. podtačka 1. ovog stava ili da bruto prihod entiteta proizlazi iz investiranja, reinvestiranja ili trgovanja finansijskom imovinom za potrebe iz tačke 12. podtačke 2. ovog stava, ako bruto prihod entiteta koji proizlazi iz relevantnih aktivnosti iznosi ili premašuje 50% bruto prihoda entiteta tokom kraćeg od sledećih perioda: trogodišnji period koji se završava 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj je utvrđivanje sprovedeno ili period u kojem entitet postoji.
(4) Ova tačka tumačiće se shodno sličnim formulacijama iz definicije “finansijske institucije” sadržane u Preporukama Radne grupe za finansijsku akciju (engl. FATF).
13) “određeno osiguravajuće društvo” je entitet koji je osiguravajuće društvo (ili holding kompanija osiguravajućeg društva) koje izdaje polise, ili je u obavezi da vrši plaćanja po osnovu Ugovora o osiguranju sa gotovinskom vrednošću ili Ugovora o rentnom osiguranju.
14) “finansijska institucija Republike Srbije” označava (I) svaku finansijsku instituciju koja je poreski rezident Republike Srbije, ali ne uključujući ogranke te finansijske institucije koji se ne nalaze na teritoriji Republike Srbije i (II) bilo koji ogranak finansijske institucije koja nije poreski rezident Republike Srbije ukoliko se taj ogranak nalazi na teritoriji Republike Srbije.
15) “finansijska institucija u partnerskoj jurisdikciji” označava (I) svaku finansijsku instituciju koja je poreski rezident u partnerskoj jurisdikciji, ali ne uključujući ogranke takve finansijske institucije koji se nalaze van partnerske jurisdikcije, i (II) svaki ogranak finansijske institucije koji nije poreski rezident u partnerskoj jurisdikciji, ukoliko se taj ogranak nalazi na teritoriji partnerske jurisdikcije.
16) “finansijska institucija koja ima obavezu izveštavanja” je: svaka finansijska institucija Republike Srbije koja nije finansijska institucija koja nema obavezu izveštavanja.
17) “finansijska institucija koja nema obavezu izveštavanja” je finansijska institucija koja je:
(1) telo javne vlasti, međunarodna organizacija ili centralna banka, osim u odnosu na plaćanja koja proizlaze iz obaveze koju ima u vezi sa komercijalnom finansijskom aktivnošću te vrste kojom se bavi određeno osiguravajuće društvo, kastodi ili depozitna institucija;
(2) penzijski fond širokog učešća, penzijski fond užeg učešća, penzijski fond organa javne vlasti, međunarodne organizacije ili centralne banke ili kvalifikovani izdavalac kreditnih kartica;
(3) svaki drugi subjekt za koji postoji mali rizik njegove zloupotrebe u svrhu poreske utaje, koji u značajnoj meri ima slična obeležja kao bilo subjekti iz podtačaka 1. i 2. ove tačke i koji je naveden u popisu koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, pod uslovom da status takvog subjekta ne ugrožava postizanje efikasne razmene informacija o finansijskim računima u cilju borbe protiv poreskih prevara i utaja;
(4) izuzeti subjekt za zajednička ulaganja; ili
(5) trast, ako je upravnik trasta finansijska institucija koja ima obavezu izveštavanja i izveštava o svim informacijama za koje postoji obaveza izveštavanja.
Deo drugi
RAZMENA INFORMACIJA
Glava prva
OPŠTE ODREDBE O RAZMENI INFORMACIJA
Predmet
Član 16.
Odredbe ovog zakona koje uređuju razmenu informacija između država članica primenjuju se na razmenu informacija od predvidivog značaja za administriranje i sprovođenje propisa koji se odnose na javne prihode iz člana 5. ovog zakona.
Razmena informacija i treće države
Član 17.
Poreska uprava može da prosledi drugim državama članicama informacije koje je primila od treće države, a koje se odnose na javne prihode iz člana 5. ovog zakona, u meri u kojoj je to u skladu sa sporazumom između Republike Srbije i te treće države, ukoliko bi te informacije mogle biti korisne za tu državu članicu.
Poreska uprava može da prosledi informacije koje je pribavila na osnovu odredaba ovog zakona trećoj državi, pod uslovom da:
1) se država članica iz koje je navedena informacija potekla saglasila sa time
i
2) treća država sarađuje u cilju prikupljanja dokaza o nelegitimnim ili nezakonitim transakcijama koje ukazuju na kršenje ili zloupotrebu poreskih propisa.
Povratne informacije
Član 18.
Kada dostavlja informacije u skladu sa čl. 19. do 23. ovog zakona, Poreska uprava ima pravo da od nadležnog organa države članice koji prima informacije zahteva povratnu informaciju o tome.
Na zahtev nadležnog organa druge države članice za dostavljanje povratne informacije o primeni čl. 19. do 23. ovog zakona, Poreska uprava je dužna da što je pre moguće i vodeći računa o načelu čuvanja tajnog podatka, u smislu zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija kao i propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti, dostavi povratnu informaciju, a najkasnije u roku od tri meseca od dana kada je ishod upotrebe primljene informacije postao poznat.
Poreska uprava dostavlja, odnosno prima povratne informacije o automatskoj razmeni informacija sa drugim državama članicama jednom godišnje, u skladu sa praktičnim merama koje bilateralno dogovore.
Glava druga
RAZMENA INFORMACIJA NA ZAHTEV
Razmena informacija na zahtev i predvidivi značaj informacija
Član 19.
Razmena informacija na zahtev je razmena informacija na osnovu zahteva jedne države članice upućenog zamoljenoj državi članici u konkretnom slučaju.
Za potrebe zahteva iz stava 1. ovog člana, tražene informacije smatraju se predvidivo značajnim ako u trenutku podnošenja zahteva nadležni organ države članice koji podnosi zahtev smatra da, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom te države članice, postoji razumna mogućnost da će tražene informacije biti od značaja za poreska pitanja jednog ili više poreskog obveznika, bez obzira na to da li su oni određeni po imenu ili na drugi način, i biti opravdane za potrebe sprovođenja kontrole.
Nadležni organ države članice koji podnosi zahtev dokazuje predvidivi značaj traženih informacija iz stava 1. ovog člana dostavljanjem zamoljenom poreskom organu barem sledeće informacije:
1) poreska svrha za koju se informacije traže i
2) specifikacija informacija potrebnih za primenu ili sprovođenje nacionalnih propisa.
Ako se zahtev iz stava 1. ovog člana odnosi na grupu poreskih obveznika koji se ne mogu pojedinačno identifikovati, nadležni organ države članice koji podnosi zahtev dostaviće zamoljenom poreskom organu barem sledeće informacije:
1) detaljan opis grupe;
2) objašnjenje primenljivog prava i činjenica na osnovu kojih se može zaključiti da poreski obveznici u toj grupi nisu postupili u skladu sa primenljivim pravom;
3) objašnjenje načina na koji bi tražene informacije bile od koristi u utvrđivanju usklađenosti poreskih obveznika iz grupe sa primenljivim pravom i
4) činjenice i okolnosti koje se tiču umešanosti trećeg lica koje je aktivno doprinelo potencijalnom nepoštovanju primenljivih propisa od strane poreskih obveznika iz grupe.
Postupak razmene informacija na zahtev
Član 20.
Poreska uprava će na zahtev nadležnog organa države članice dostaviti svaku informaciju u vezi sa javnim prihodima iz člana 5. ovog zakona kojima raspolaže ili do kojih dođe sprovođenjem službenih radnji.
Poreska uprava je dužna da sprovede sve službene radnje neophodne za pribavljanje informacija iz stava 1. ovog člana.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može da sadrži obrazloženi zahtev za preduzimanje određene službene radnje.
Ako Poreska uprava smatra da preduzimanje službene radnje nije potrebno, odmah o razlozima obaveštava nadležni organ države članice koji je podneo zahtev.
U cilju pribavljanja traženih informacija ili preduzimanja traženih službenih radnji, Poreska uprava primenjuje iste procedure koje primenjuje kada postupa samoinicijativno ili na zahtev drugog organa Republike Srbije.
Na izričit zahtev nadležnog organa države članice, Poreska uprava će dostaviti originalne dokumente, pod uslovom da to nije suprotno važećim propisima Republike Srbije.
Rokovi
Član 21.
Poreska uprava dostavlja informacije iz člana 20. stav 1. ovog zakona što je pre moguće, a najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema zahteva.
Ako Poreska uprava nije u mogućnosti da ispuni zahtev u roku iz stava 1. ovog člana, dužna je da odmah, a najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema zahteva, obavesti nadležni organ koji je podneo zahtev o razlozima za to, kao i o datumu do koga bi mogla da dostavi odgovor, a koji mora biti u roku od šest meseci od datuma prijema zahteva.
Ako Poreska uprava raspolaže traženim informacijama u trenutku prijema zahteva, prosleđuje ih najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema zahteva.
Izuzetno, Poreska uprava može sa nadležnim organom države članice koji podnosi zahtev dogovoriti drugačije rokove od onih predviđenih st. 1-3. ovog člana.
Poreska uprava je dužna da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, potvrdi prijem zahteva organu koji je podneo zahtev.
Poreska uprava je dužna da u roku od mesec dana od prijema zahteva obavesti organ koji je podneo zahtev o eventualnim nedostacima u zahtevu i potrebi za dostavljanjem dodatnih informacijama, u kom slučaju rokovi iz stava 1. ovog člana počinju da teku nakon što Poreska uprava primi dodatne informacije.
Kada poreski organ nije u posedu traženih informacija i ne može da odgovori na zahtev za informacije ili to odbija da učini iz razloga predviđenih u članu 5. ovog zakona, dužan je da o tim razlozima odmah, a najkasnije u roku od mesec dana od prijema zahteva, obavestiti nadležni organ države članice koji je podneo zahtev.
Glava treća
SPONTANA RAZMENA INFORMACIJA
Spontana razmena informacija
Član 22.
Spontana razmena informacija je nesistematsko dostavljanje informacija, u bilo kom momentu i bez prethodnog zahteva, drugoj državi članici.
Poreska uprava je obavezna da dostavi informacije iz člana 16. ovog zakona, a u vezi sa porezima iz člana 5. ovog zakona nadležnom organu svake druge države članice u sledećim slučajevima:
1) ako sumnja da postoji mogućnost gubitka poreskih prihoda u drugoj državi članici;
2) ako je poreski obveznik ostvario pravo na smanjenje ili oslobođenje od poreza u Republici Srbiji što bi moglo da dovede do povećanja poreske obaveze ili odgovornosti za porez u drugoj državi članici;
3) ako se poslovne transakcije između lica koje podleže porezu u Republici Srbiji i lica koje podleže porezu u drugoj državi članici realizuju kroz jednu ili više država tako da rezultiraju uštedom poreza u Republici Srbiji ili drugoj državi članici ili u obe države članice;
4) ako sumnja da ušteda poreza u jednoj državi članici proizlazi iz veštačkih premeštanja dobiti između povezanih lica;
5) ako bi te informacije mogle biti od značaja za pribavljanje informacija u drugoj državi članici, a koje bi bile korisne za utvrđivanje poreske obaveze u Republici Srbiji.
Poreska uprava može spontanom razmenom dostaviti i sve druge informacije sa kojima je upoznata, a koje bi mogle biti od koristi nadležnim organima drugih država članica.
Rokovi
Član 23.
Poreska uprava je dužna da informacije iz člana 22. ovog zakona dostavi nadležnom organu druge države članice što je pre moguće, a najkasnije u roku od mesec dana od kada informacija postane dostupna.
Poreska uprava je dužna da odmah potvrditi prijem informacija iz člana 22. ovog zakona nadležnom organu koji ih je poslao, a najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema informacija.
Glava četvrta
OBAVEZNA AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA
Obavezna automatska razmena informacija
Član 24.
Automatska razmena informacija podrazumeva sistemsko dostavljanje unapred određenih informacija drugim državama članicama ili drugim jurisdikcijama o njihovim rezidentima, bez prethodnog zahteva i u unapred utvrđenim vremenskim intervalima.
Poreska uprava je dužna da uspostavi efikasni mehanizam kojim će osigurati upotrebu informacija koje su primljene putem automatske razmene informacija.
Poglavlje prvo
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA O POJEDINIM OBLICIMA PRIHODA I IMOVINE
Predmet i način automatske razmene informacija o pojedinim oblicima prihoda i imovine
Član 25.
Poreska uprava automatski razmenjuje informacije sa nadležnim organima drugih država članica o sledećim vrstama prihoda i imovine njihovih poreskih rezidenata:
1) prihodi iz radnog odnosa;
2) primanja direktora;
3) prihodi od proizvoda životnog osiguranja koji nisu obuhvaćeni drugim pravnim instrumentima razmene informacija i drugim sličnim merama Evropske unije;
4) penzije;
5) vlasništvo na nepokretnostima i prihodi od nepokretnosti;
6) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
7) dividende, izuzev kastodi dividendi i dividendi koje su izuzete od poreza na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.
Poreska uprava će nastojati da, prilikom dostavljanja drugoj državi članici informacija iz stava 1. ovog člana, precizira poreski identifikacioni broj njenog rezidenta u vezi sa kojim se te informacije dostavljaju.
Automatska razmena informacija iz stava 1. ovog člana sprovodi se najmanje jednom godišnje, u roku do šest meseci nakon isteka poreskog perioda tokom kojeg su informacije postale dostupne.
Izbor vrste prihoda i imovine o kojima se primaju informacije
Član 26.
Poreska uprava može da obavesti nadležni organ druge države članice ukoliko ne želi da prima informacije o jednoj ili više kategorija prihoda ili imovine iz člana 25. ovog zakona, pri čemu je dužna da o tome obavesti i Evropsku komisiju.
Obaveze Poreske uprave prema Evropskoj komisiji
Član 27.
Za poreske periode počev od 1. januara 2026. godine, Poreska uprava na godišnjem nivou izveštava Evropsku komisiju o najmanje pet oblika prihoda i imovine iz člana 25. ovog zakona u vezi sa kojima dostavlja informacije o rezidentima drugih država članica.
Poreska uprava na godišnjem nivou dostavlja Evropskoj komisiji statističke podatke o obimu automatske razmene informacija, informacije o administrativnim i drugim relevantnim troškovima i koristima povezanim sa obavljenim razmenama, kao i potencijalnim promenama za poresku administraciju i treća lica.
Sporazumi o automatskoj razmeni sa trećim državama
Član 28.
Ukoliko Republika Srbija zaključi sa drugom državom članicom bilateralni ili multilateralni sporazum koji omogućava automatsku razmenu informacija o vrstama prihoda i imovine izuzev onih iz člana 25. ovog zakona, dužna je da taj sporazum dostavi Evropskoj komisiji koja će ga učiniti dostupnim svim drugim državama članicama.
Poglavlje drugo
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA O FINANSIJSKIM RAČUNIMA
Predmet i način automatske razmene informacija o finansijskim računima
Član 29.
Automatska razmena informacija o finansijskim računima obuhvata sledeće informacije:
1) u slučaju fizičkog lica koje je imalac računa i za koje postoji obaveza izveštavanja: ime i prezime, adresu, poreski identifikacioni broj, datum i mesto rođenja, a u slučaju pravnog lica koje je imalac računa, a za koje je u postupku dubinske analize utvrđeno da ima jedno ili više kontrolnih lica u odnosu na koja postoji obaveza izveštavanja: naziv, adresu, poreski identifikacioni broj pravnog lica, kao i ime i prezime, adresu, poreski identifikacioni broj, i datum i mesto rođenja lica u odnosu na koja postoji obaveza izveštavanja;
2) broj računa ili, ako broj računa ne postoji, funkcionalno ekvivalentna oznaka;
3) naziv i identifikacioni broj finansijske institucije koja ima obavezu izveštavanja;
4) stanje na računu ili vrednost na kraju relevantne kalendarske godine ili drugog odgovarajućeg izveštajnog perioda ili, ako je tokom te godine ili tog perioda račun zatvoren, informaciju o zatvaranju računa;
5) u slučaju kastodi računa:
(1) ukupni bruto iznos kamata, ukupni bruto iznos dividendi i ukupni bruto iznos drugog prihoda ostvarenog od imovine na računu, uplaćenog ili pripisanog na račun (ili u vezi sa računom) tokom kalendarske godine ili drugog odgovarajućeg izveštajnog perioda; i
(2) ukupni bruto iznos prihoda od prodaje ili otkupa finansijske imovine, uplaćenih ili pripisanih na račun tokom kalendarske godine ili drugog izveštajnog perioda u kojem je finansijska institucija koja ima obavezu izveštavanja istupala kao kastodi finansijska institucija, broker, punomoćnik ili je po nekom drugom osnovu zastupala imaoca računa;
6) u slučaju depozitnog računa: ukupni bruto iznos kamata uplaćenih ili pripisanih na račun tokom kalendarske godine ili drugog odgovarajućeg izveštajnog perioda;
7) u slučaju računa izuzev računa navedenih u tač. 5) ili 6) ovog stava, ukupni bruto iznos uplaćen ili pripisan na račun imaoca računa tokom kalendarske godine ili drugog odgovarajućeg izveštajnog perioda u kojem je finansijska institucija koja ima obavezu izveštavanja obveznik ili dužnik, uključujući i ukupni iznos uplata po osnovu otkupa imaocu računa tokom kalendarske godine ili drugog odgovarajućeg izveštajnog perioda;
8) preciziranje da li je za svakog imaoca računa pribavljena važeća izjava o rezidentnosti;
9) preciziranje uloge na osnovu koje je lice u odnosu na koje postoji obaveza izveštavanja kvalifikovano kao lice koje ima kontrolu nad pravnim licem imaocem računa, kao i da li je za takvo lice pribavljena važeća izjava o rezidentnosti;
10) vrsta računa, preciziranje da li se radi o postojećem ili novom računu, kao i da li je račun zajednički račun, uključujući broj suvlasnika zajedničkog računa;
11) u slučaju učešća u investicionom entitetu koji je pravni aranžman: uloga na osnovu kojih je lice za koje postoji obaveza izveštavanja kvalifikovana kao imalac učešća u investicionom entitetu.
Automatska razmena informacija iz stava 1. ovog člana sprovodi se jednom godišnje, u roku od devet meseci od isteka kalendarske godine ili drugog odgovarajućeg izveštajnog perioda na koji se informacije odnose.
Automatska razmena informacija iz stava 1. ovog člana sprovodi se elektronskim putem u propisanom formatu objavljenom na internet stranici Poreske uprave.
Ministar finansija će bliže urediti pojmove, pravila izveštavanja i dubinske analize za finansijske institucije koje imaju obavezu izveštavanja, kao i spisak subjekata koji se smatraju finansijskim institucijama koje nemaju obavezu izveštavanja, odnosno izuzetih računa u skladu sa pravilima dubinske analize.
Obaveze finansijske institucije koja ima obavezu izveštavanja
Član 30.
Finansijske institucije koje imaju obavezu izveštavanja prikupljaju informacije iz člana 29. ovog zakona o rezidentima država članica ili drugih jurisdikcija u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, i dostavljaju ih Poreskoj upravi do 30. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Ako finansijske institucije koje imaju obavezu izveštavanja u kalendarskoj godini za koju se izveštava nisu identifikovale račune za koje postoji obaveza izveštavanja, obavezne su da o tome obaveste Poresku upravu u roku iz stava 1. ovog člana.
Finansijske institucije koje imaju obavezu izveštavanja dužne su da vode evidenciju o svim preduzetim koracima i dokazima na koje su se oslanjale prilikom prikupljanja informacija iz člana 29. ovog zakona, u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize.
Finansijske institucije koje imaju obavezu izveštavanja dužne su da od imaoca računa i lica o kome se izveštava pribave važeću izjavu o rezidentnosti.
Finansijske institucije koje imaju obavezu obaveštavanja mogu da koriste usluge trećih lica radi ispunjavanja obaveza u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, pri čemu ostaju jedine odgovorne za njihovo ispunjenje.
Povreda podataka o ličnosti fizičkog lica o kome se izveštava
Član 31.
Poreska uprava bez odlaganja obaveštava svako fizičko lice o kome se izveštava o povredi njegovih podataka o ličnosti ako je verovatno da će ta povreda negativno uticati na zaštitu njegovih podataka o ličnosti i privatnosti.
Poglavlje treće
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA O PREKOGRANIČNIM PRETHODNIM PORESKIM MIŠLjENjIMA I PRETHODNIM SPORAZUMIMA O TRANSFERNIM CENAMA
Prekogranično prethodno poresko mišljenje
Član 32.
Prekogranično prethodno poresko mišljenje u smislu ovog zakona podrazumeva svaki sporazum, saopštenje ili drugi instrument ili meru sa sličnim efektima, uključujući ono koje je izdato, izmenjeno ili čije je važenje produženo u toku poreske kontrole, a koje ispunjava sledeće uslove:
1) izdato je, izmenjeno ili mu je važenje produženo od strane ili u ime vlade, poreskog organa države članice ili njene administrativne ili teritorijalne jedinice uključujući lokalne organe, nezavisno od toga da li se efektivno primenjuje;
2) izdato je, izmenjeno ili mu je važenje produženo određenom licu ili grupi lica, koja imaju pravo da se na njega pozivaju;
3) odnosi se na tumačenje ili primenu pravne ili administrativne odredbe u vezi sa primenom ili izvršavanjem poreskih zakona države članice;
4) odnosi se na prekograničnu transakciju ili na pitanje da li se obavljanjem delatnosti lica u drugoj jurisdikciji uspostavlja stalna poslovna jedinica ili na pitanje da li je fizičko lice rezident za potrebe poreskih propisa u državi članici koja izdaje prethodno poresko mišljenje;
5) izdato je pre transakcije, odnosno obavljanja delatnosti za koju bi se moglo smatrati da uspostavlja stalnu poslovnu jedinicu u drugoj jurisdikciji, odnosno pre podnošenja poreske prijave za period u kome su transakcija, niz transakcija ili delatnosti obavljane.
Prekogranična transakcija u smislu odredaba ovog zakona obuhvata, ali se ne ograničava na ulaganje, isporuku robe, pružanje usluga, finansiranje ili korišćenje materijalne ili nematerijalne imovine, i ne mora se neposredno ticati lica kome je izdato prekogranično prethodno poresko mišljenje.
Prekogranična transakcija u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva:
1) transakciju ili niz transakcija u kojima nisu sve strane poreski rezidenti u državi članici koja izdaje, menja ili produžava važenje prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja;
2) transakciju ili niz transakcija u kojima je neka od strana istovremeno poreski rezident u više od jedne jurisdikcije;
3) transakciju ili niz transakcija u kojima jedna od strana posluje u drugoj jurisdikciji preko stalne poslovne jedinice, a ta transakcija ili niz transakcija su deo poslovanja ili celokupno poslovanje te stalne poslovne jedinice;
4) aranžmane koje lice sklapa u vezi sa poslovanjem u drugoj jurisdikciji preko stalne poslovne jedinice; ili
5) transakcije ili niz transakcija koje imaju prekogranični efekat.
Prekogranični prethodni sporazum o transfernim cenama
Član 33.
Prekogranični prethodni sporazum o transfernim cenama u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva svaki sporazum, saopštenje ili drugi instrument ili meru sa sličnim efektima, uključujući onaj koji je izdat, izmenjen ili mu je važenje produženo u toku poreske kontrole, a koji ispunjava sledeće uslove:
1) izdat je, izmenjen ili mu je važenje produženo od strane ili u ime vlade ili poreskog organa države članice ili njene administrativne ili teritorijalne jedinice uključujući lokalne organe, nezavisno od toga da li se efektivno primenjuje;
2) izdat je, izmenjen ili mu je važenje produženo određenom licu ili grupi lica, koja imaju pravo da se na njega pozivaju; i
3) pre nastanka prekograničnih transakcija između povezanih preduzeća utvrđuje odgovarajući set kriterijuma za određivanje transfernih cena za te transakcije ili uređuje pripisivanje dobiti stalnoj poslovnoj jedinici.
U smislu ovog člana, preduzeća se smatraju povezanim ukoliko jedno preduzeće učestvuje neposredno ili posredno u upravljanju, kontroli ili kapitalu drugog preduzeća ili ista lica učestvuju neposredno ili posredno u upravljanju, kontroli ili kapitalu tih preduzeća.
Transferne cene u smislu ovog člana su cene po kojima preduzeće prenosi materijalnu ili nematerijalnu imovinu ili pruža usluge povezanim preduzećima.
Prekogranična transakcija u smislu ovog člana podrazumeva transakciju ili niz transakcija u kojima učestvuju povezana preduzeća koja nisu sva poreski rezidenti iste jurisdikcije, odnosno transakciju ili niz transakcija koje imaju prekogranični efekat.
Predmet i način obavezne automatske razmene informacija o prekograničnim prethodnim poreskim mišljenjima i prekograničnim prethodnim sporazumima o transfernim cenama
Član 34.
Poreska uprava automatskom razmenom dostavlja nadležnim organima država članica i Evropskoj komisiji informacije o prekograničnim prethodnim poreskim mišljenjima iz člana 32. stav 1. ovog zakona i prekograničnim prethodnim sporazumima o transfernim cenama iz člana 33. stav 1. ovog zakona izdatim, izmenjenim ili čije je važenje produženo nakon 31. decembra 2016. godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Poreska uprava ne dostavlja Evropskoj komisiji informacije iz stava 6. tač. 1), 2), 8) i 11) ovog člana.
Ne postoji obaveza iz stava 1. ovog člana kada se prekogranično prethodno poresko mišljenje odnosi isključivo na poreski tretman fizičkog lica ili više njih, izuzev ako je ono izdato, izmenjeno ili mu je važenje produženo nakon 1. januara 2026. godine i:
1) iznos transakcije ili niza transakcija na koje se odnosi prelazi 1.500.000,00 evra ili ekvivalentnu vrednost u drugoj valuti, ako je takav iznos naveden u tom prekograničnom prethodnom poreskom mišljenju; ili
2) njime je određeno da li je fizičko lice poreski rezident države članice u kojoj je to prekogranično prethodno poresko mišljenje izdato.
Za potrebe izračunavanja iznosa iz stava 3. tačka 1) ovog člana za prekogranično prethodno poresko mišljenje koje se odnosi na niz transakcija različitom robom, uslugama ili imovinom, uzima se u obzir njihova ukupna vrednost, osim ukoliko se ista roba, usluge ili imovina prenose više puta.
Za potrebe stava 3. tačka 2) ovog člana razmena informacija ne obuhvata prekogranična prethodna poreska mišljenja koja se odnose na oporezivanje na izvoru nerezidenata u odnosu na prihod iz radnog odnosa, naknada direktora ili penzija.
Automatska razmena informacija iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) podatke o pravnom licu i, po potrebi, o grupi kojoj ono pripada, kao i podatke o fizičkom licu na koje se odnosi prekogranično prethodno poresko mišljenje za koje postoji obaveza izveštavanja u skladu sa stavom 3. ovog člana;
2) sažetak sadržaja prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja, odnosno prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama, uključujući opis relevantnih poslovnih aktivnosti ili transakcija ili niza transakcija, kao i sve druge informacije koje bi mogle biti korisne nadležnom organu države članice u proceni mogućeg poreskog rizika, pod uslovom da se time ne otkrije poslovna tajna ili informacije koje bi bile u suprotnosti sa javnim poretkom;
3) datum izdavanja, izmene ili produženja važenja prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja, odnosno prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama;
4) datum početka važenja prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja, odnosno prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama, ako je preciziran;
5) datum prestanka važenja prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja, odnosno prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama, ako je preciziran;
6) vrstu prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja, odnosno prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama;
7) iznos transakcije ili niza transakcija iz prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja, odnosno prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama, ako je takav iznos u njima preciziran;
8) opis kriterijuma koji se koriste za utvrđivanje transfernih cena, odnosno samu transfernu cenu u slučaju prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama;
9) metodu koja se primenjuje za određivanje transfernih cena ili samu transfernu cenu u slučaju prekograničnog prethodnog sporazuma o transfernim cenama;
10) preciziranje drugih država članica za koje je verovatno da bi bile zainteresovane za prekogranično prethodno poresko mišljenje, odnosno prekogranični prethodni sporazum o transfernim cenama u konkretnom slučaju;
11) podatke o pravnom licu i fizičkom licu za koje postoji obaveza izveštavanja u skladu sa stavom 3. ovog člana, iz drugih država članica za koje je verovatno da bi prekogranično prethodno poresko mišljenje, odnosno prekogranični prethodni sporazum o transfernim cenama mogao na njih da utiče, pri čemu je potrebno navesti sa kojim državama članicama su povezana ta lica; i
12) podatak o tome da li se dostavljene informacije zasnivaju neposredno na prekograničnom prethodnom poreskom mišljenju, odnosno prekograničnom prethodnom sporazumu o transfernim cenama ili na zahtevu iz člana 35. stav 2. ovog zakona.
Poreska uprava automatskom razmenom dostavlja informacije iz stava 6. ovog člana nadležnim organima drugih država članica bez odlaganja nakon što je prekogranično prethodno poresko mišljenje, odnosno prethodni sporazum o transfernim cenama izdat, izmenjen ili mu je važenje produženo, a najkasnije u roku od tri meseca od okončanja polovine kalendarske godine tokom koje su izdati, izmenjeni ili im je važenje produženo.
Poreska uprava može, u skladu sa članom 19. ovog zakona, zatražiti informacije osim onih iz stava 6. ovog člana, uključujući i ceo tekst prekograničnog prethodnog poreskog mišljenja, odnosno prethodnog sporazuma o transfernim cenama.
Poreska uprava dostavlja drugoj državi članici informacije osim onih iz stava 6. ovog člana ukoliko su te informacije predvidivo relevantne za tu državu članicu.
Bilateralni i multilateralni prethodni sporazum o transfernim cenama
Član 35.
Bilateralni ili multilateralni prethodni sporazumi o transfernim cenama iz člana 33. ovog zakona sklopljeni sa trećim državama izuzeti su iz automatske razmene informacija iz člana 34. ovog zakona ukoliko međunarodni sporazum na osnovu kojeg je postignut prethodni sporazum o transfernim cenama ne dopušta njegovo otkrivanje trećim licima.
U slučaju da međunarodni sporazum na osnovu koga je postignut prethodni sporazum o transfernim cenama dopušta njegovo otkrivanje i nadležni organ treće države da saglasnost za objavljivanje informacija, bilateralni ili multilateralni prethodni sporazumi o transfernim cenama razmenjivaće se u skladu sa čl. 22. i 23. ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, informacije iz člana 34. stav 6. ovog zakona sadržane u zahtevu kojim je inicirano izdavanje bilateralnih ili multilateralnih prethodnih sporazuma o transfernim cenama razmenjuju se u skladu sa članom 34. stav 1. i 2. ovog zakona.
Poglavlje četvrto
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA IZ IZVEŠTAJA PO DRŽAVAMA
Definicija pojmova za potrebe automatske razmene informacija o izveštajima po državama
Član 36.
“Grupa” je skup entiteta povezanih vlasništvom ili kontrolom na način koji podrazumeva obavezu pripremanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za potrebe finansijskog izveštavanja u skladu sa primenljivim računovodstvenim standardima ili bi takva obaveza postojala ukoliko bi se njihovim akcijama trgovalo na regulisanom tržištu.
“Preduzeće” obuhvata svaki oblik u kome se obavlja poslovanje od strane bilo kog lica navedenog u tač. 2), 3), i 4) u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 13) ovog zakona.
“Grupa multinacionalnih preduzeća” je svaka grupa koju čine dva ili više entiteta koji su poreski rezidenti u različitim jurisdikcijama, odnosno grupa koju čini jedan entitet rezident u jednoj jurisdikciji koji je oporezovan u drugoj jurisdikciji u odnosu na poslovanje koje obavlja preko stalne poslovne jedinice koju ima u toj jurisdikciji, pod uslovom da nije reč o izuzetoj grupi multinacionalnih preduzeća.
“Izuzeta grupa multinacionalnih preduzeća” podrazumeva, u odnosu na bilo koju poresku godinu grupe, grupu čiji je ukupni konsolidovani prihod manji od 750 miliona evra ili je manji od iznosa u lokalnoj valuti približno jednakog iznosu od 750 miliona evra, tokom poreske godine koja prethodi poreskoj godini za koju se izveštava, kako je prikazano u konsolidovanim finansijskim izveštajima za tu prethodnu poresku godinu.
“Sastavni entitet” podrazumeva:
1) svaku zasebnu jedinicu poslovanja u okviru grupe multinacionalnih preduzeća koja je uključena u konsolidovane finansijske izveštaje te grupe multinacionalnih preduzeća za potrebe finansijskog izveštavanja ili bi bila uključena da se njenim akcijama trgovalo na regulisanom tržištu;
2) svaka takva jedinica poslovanja koja je izuzeta iz konsolidovanih finansijskih izveštaja grupe multinacionalnih preduzeća isključivo na osnovu kriterijuma veličine ili materijalnosti;
3) svaka stalna poslovna jedinica bilo koje izdvojene jedinice poslovanja grupe multinacionalnih preduzeća iz tač. 1) i 2) ovog stava pod uslovom da izdvojena
jedinica poslovanja priprema zasebne finansijske izveštaje za tu stalnu poslovnu jedinicu za potrebe finansijskog, poreskog, regulatornog izveštavanja ili internog menadžmenta.
“Entitet koji ima obavezu izveštavanja” je sastavni entitet koji ima obavezu podnošenja izveštaja po državama u skladu sa uslovima iz člana 37. ovog zakona u državi svoje rezidentnosti u ime multinacionalne grupe preduzeća. Entitet koji ima obavezu izveštavanja može biti krajnje matično društvo, zamensko matično društvo ili bilo koji drugi entitet iz člana 39. st. 1-8 ovog zakona.
“Krajnje matično društvo” je sastavni entitet grupe multinacionalnih preduzeća, koji ispunjava sledeće uslove:
1) poseduje neposredno ili posredno učešće u jednom ili više sastavnih entiteta te grupe multinacionalnih preduzeća na osnovu čega ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja prema računovodstvenim principima primenljivim u njegovoj jurisdikciji rezidentnosti ili bi imalo takvu obavezu da se njegovim akcijama trguje na organizovanom tržištu u državi njegovog poreskog rezidentstva;
2) ne postoji drugi sastavni entitet u takvoj grupi multinacionalnih preduzeća koji ima neposredno ili posredno učešće u smislu tačke 2) ovog stava u prvopomenutom sastavnom entitetu.
“Zamensko matično društvo” je sastavni entitet grupe multinacionalnih preduzeća koji je ta grupa imenovala kao jedinu zamenu za krajnje matično društvo za potrebe podnošenja izveštaja po državama u jurisdikciji poreskog rezidentstva tog sastavnog entiteta u ime te grupe multinacionalnih preduzeća, ukoliko je ispunjen makar jedan od uslova iz člana 39. stav 1. ovog zakona.
“Poreska godina” je godišnji izveštajni period za koji krajnje matično društvo multinacionalne grupe preduzeća priprema finansijske izveštaje.
“Izveštajna poreska godina” je poreska godina za koju su iskazani finansijski i operativni rezultati u izveštaju po državama iz člana 37. ovog zakona.
“Kvalifikovani sporazum nadležnih organa” je sporazum između ovlašćenih predstavnika Republike Srbije i treće države koje su ugovorne strane međunarodnog sporazuma i koji zahteva razmenu izveštaja po zemljama između tih država.
“Međunarodni sporazum” je Multilateralna konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, bilo koji bilateralni ili multilateralni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kao i svaki ugovor o razmeni informacija čija je Republika Srbija ugovorna strana, i koji predstavlja pravni osnov za razmenu informacija između jurisdikcija, uključujući automatsku razmenu informacija.
“Konsolidovani finansijski izveštaji” su finansijski izveštaji multinacionalne grupe preduzeća u kojima su imovina, obaveze, prihodi, rashodi i tokovi gotovine krajnjeg matičnog društva i sastavnih entiteta prikazani kao da je reč o jedinstvenom ekonomskom subjektu.
“Sistemska greška” u određenoj jurisdikciji znači ili da ta jurisdikcija ima na snazi kvalifikovani sporazum nadležnih organa sa državom članicom, ali je protivno odredbama tog sporazuma suspendovala automatsku razmenu, ili da ta jurisdikcija iz nekog drugog razloga kontinuirano propušta da državi članici automatski dostavi izveštaje po državama koje poseduje u odnosu na grupe multinacionalnih preduzeća koje imaju sastavne entitete u toj državi.
Predmet i način automatske razmene informacija iz izveštaja po državama
Član 37.
Izveštaj po državama obuhvata sledeće podatke o grupi multinacionalnih preduzeća:
1) objedinjene informacije o iznosu prihoda, dobiti (gubitka) pre oporezivanja, plaćenom porezu na dobit, obračunatom porezu na dobit, prijavljenom kapitalu, akumuliranoj dobiti, broju zaposlenih i materijalnoj imovini izuzev gotovine i gotovinskih ekvivalenata za svaku jurisdikciju u kojoj posluje grupa multinacionalnih preduzeća;
2) identifikaciju svakog entiteta u sastavu grupe multinacionalnih preduzeća, preciziranje jurisdikcije u kojoj je taj entitet poreski rezident i jurisdikcije prema čijem zakonodavstvu je taj entitet osnovan ukoliko je ona različita od jurisdikcije poreske rezidentnosti, kao i prirodu njegove osnovne delatnosti i drugih delatnosti.
Poreska uprava putem automatske razmene dostavlja izveštaj po državama iz stava 1. ovog člana nadležnim organima drugih država članica u kojima je, na osnovu podataka iz izveštaja po državama, najmanje jedan entitet u sastavu grupe multinacionalnih preduzeća poreski rezident ili u njoj podleže oporezivanju u pogledu delatnosti koju obavlja na njenoj teritoriji preko stalne poslovne jedinice.
Poreska uprava obavezu iz stava 2. ovog člana ispunjava u roku od 15 meseci od poslednjeg dana poreske godine grupe multinacionalnih preduzeća na koju se izveštaj po državama odnosi.
Obaveza podnošenja izveštaja po državama
Član 38.
Grupa multinacionalnih preduzeća čiji ukupni konsolidovani prihod u prethodnoj poreskoj godini prelazi iznos od 750 miliona evra, odnosno iznos u drugoj valuti koji odgovara navedenom iznosu, i čije je krajnje matično društvo poreski rezident Republike Srbije ili drugi entitet u sastavu grupe multinacionalnih preduzeća, dužni su da Poreskoj upravi dostave izveštaj po državama iz člana 37. stav 1. ovog zakona u roku od 12 meseci od poslednjeg dana poreske godine za koju se izveštaj po državama podnosi.
Entitet u sastavu grupe multinacionalnih preduzeća koji je poreski rezident Republike Srbije dužan je da obavesti Poresku upravu da li je krajnje matično društvo, zamensko matično društvo ili sastavni entitet, najkasnije u roku od četiri meseca nakon isteka perioda za koji se utvrđuje porez na dobit pravnih lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti.
Sastavni entitet grupe multinacionalnih preduzeća koji je u poreski rezident Republike Srbije, a koji nije krajnje matično društvo, zamensko matično društvo niti sastavni entitet koji podnosi izveštaj, dužan je da obavesti Poresku upravu o identitetu i poreskoj rezidentnosti subjekta koji podnosi izveštaj, najkasnije u roku od četiri meseca nakon isteka perioda za koji se utvrđuje porez na dobit pravnih lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti.
Ministar finansija će bliže urediti sadržaj, oblik i pravila za popunjavanje izveštaja po državama.
Obaveze sastavnog entiteta koji je rezident Republike Srbije
Član 39.
Sastavni entitet koji je poreski rezident Republike Srbije, a koji nije krajnje matično društvo grupe multinacionalnih preduzeća, podnosi izveštaj po državama za izveštajnu poresku godinu multinacionalne grupe preduzeća čiji je on sastavni entitet, ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:
1) krajnje matično društvo grupe multinacionalnih preduzeća nije obavezno da podnese izveštaj po državama u jurisdikciji svoje rezidentnosti;
2) jurisdikcija u kojoj je krajnje matično društvo poreski rezident primenjuje međunarodni sporazum čiji je Republika Srbija jedna od ugovornica, ali do roka iz člana
38. stav 1. ovog zakona nije stupio na snagu kvalifikovani sporazum nadležnih organa te jurisdikcije i Republike Srbije.
3) u jurisdikciji poreske rezidentnosti krajnjeg matičnog društva je nastupila sistemska greška, o čemu je Poreska uprava obavestila sastavni entitet koji je poreski rezident Republike Srbije.
Sastavni entitet koji je poreski rezident Republike Srbije zatražiće od svog krajnjeg matičnog društva sve informacije potrebne za ispunjavanje obaveze podnošenja izveštaja po državama iz člana 38. ovog zakona.
Ako sastavni entitet ne uspe da pribavi sve informacije potrebne za ispunjavanje obaveze podnošenja izveštaja po državama iz člana 38. ovog zakona, podneće izveštaj po državama koji sadrži sve informacije kojima raspolaže i obavestiće Poresku upravu o odbijanju krajnjeg matičnog društva da dostavi potrebne informacije.
Poreska uprava obaveštava nadležne organe svih država članica o odbijanju krajnjeg matičnog društva da dostavi potrebne informacije.
Ukoliko su više sastavnih entiteta iste grupe multinacionalnih preduzeća poreski rezidenti u Evropskoj uniji i ispunjen je makar jedan od uslova iz stava 1. ovog člana, grupa multinacionalnih preduzeća može imenovati jednog od njih da podnese izveštaj po državama u skladu sa članom 37. ovog zakona za bilo koju izveštajnu poresku godinu u roku iz člana 38. stav 1. ovog zakona.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, sastavni entitet obaveštava Poresku upravu da podnošenjem izveštaja po državama ispunjava obavezu u ime svih sastavnih entiteta te grupe multinacionalnih preduzeća, koji su poreski rezidenti u Evropskoj uniji.
Po prijemu izveštaja po državama i obaveštenja iz stava 6. ovog člana, Poreska uprava u skladu sa članom 37. stav 3. ovog zakona prosleđuje primljeni izveštaj po državama svakoj drugoj državi članici u kojoj su, prema informacijama iz izveštaja po državama, jedan ili više sastavnih entiteta grupe multinacionalnih preduzeća poreski rezidenti ili su u njoj oporezovani u odnosu sa poslovanje koje obavljaju preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na njenoj teritoriji.
Ukoliko sastavni entitet ne može da pribavi sve informacije koje su neophodne za podnošenje izveštaja po državama u skladu sa članom 37. ovog zakona takav sastavni entitet neće se smatrati entitetom koji ima obavezu izveštavanja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, sastavni entitet nije obavezan da podnese izveštaj po državama za određenu izveštajnu poresku godinu, ako je ispunjen makar jedan od uslova iz stava 1. ovog člana, a grupa multinacionalnih preduzeća čiji je on sastavni entitet obezbedila je da izveštaj po državama u skladu sa članom 37. ovog zakona bude podnet za tu izveštajnu poresku godinu od strane njenog zamenskog matičnog društva i to nadležnom organu države članice njegove poreske rezidentnosti u roku iz člana 38. stav 1. ovog zakona.
U slučaju da je zamensko matično društvo poreski rezident u jurisdikciji izvan Evropske unije, izuzetak iz stava 9. ovog člana primenjuje se pod uslovom da:
1) je jurisdikcija u kojoj je zamensko matično društvo poreski rezident propisala obavezu podnošenja izveštaja po državama koja je u skladu sa zahtevima iz člana 37. stava 1. ovog zakona;
2) je jurisdikcija u kojoj je zamensko matično društvo poreski rezident zaključila kvalifikovani sporazum između nadležnih organa čiji je Republika Srbija ugovornica, i to do isteka roka iz člana 38. stav 1. ovog zakona;
3) jurisdikcija u kojoj je zamensko matično društvo poreski rezident nije obavestila Republiku Srbiju o postojanju sistemske greške;
4) jurisdikcija u kojoj je zamensko matično društvo poreski rezident primila je obaveštenje sastavnog entiteta koji je u toj jurisdikciji poreski rezident da je on zamensko matično društvo, najkasnije poslednjeg dana izveštajne poreske godine te grupe multinacionalnih preduzeća;
5) Poreskoj upravi je dostavljeno obaveštenje u skladu sa stavom 13. ovog člana.
Zamensko matično društvo koje je u poreski rezident u Republici Srbiji podnosi izveštaj po državama iz člana 37. ovog zakona u roku iz člana 38. stav 1. ovog zakona. Sastavni entitet grupe multinacionalnih preduzeća koji je u poreski rezident
Republike Srbije obavezan je da Poresku upravu obavesti o tome da li je krajnje matično društvo ili zamensko matično društvo ili sastavni entitet iz st. 1. do 8. ovog člana, u roku od 180 dana od dana isteka poreskog perioda za koji se utvrđuje porez na dobit.
Sastavni entitet grupe multinacionalnih preduzeća koji je u poreski rezident Republike Srbije, a koji nije krajnje matično društvo, zamensko matično društvo, niti sastavni entitet iz st. 1. do 8. ovog člana, obavezan je da Poresku upravu obavesti o identitetu i rezidentnosti entiteta koji ima obavezu izveštavanja u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje porez na dobit.
Poglavlje peto
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA O PREKOGRANIČNIM ARANŽMANIMA KOJI PODLEŽU IZVEŠTAVANjU
Prekogranični aranžman
Član 40.
Prekogranični aranžman u smislu ovog zakona je aranžman koji se odnosi na više od jedne države članice ili na jednu državu članicu i treću zemlju, pri čemu je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
1) nisu svi učesnici u aranžmanu poreski rezidenti iste jurisdikcije;
2) jedan ili više učesnika u aranžmanu istovremeno su poreski rezidenti u više od jedne jurisdikcije;
3) jedan ili više učesnika u aranžmanu obavljaju poslovanje u drugoj jurisdikciji preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji te jurisdikcije, a taj aranžman je deo poslovanja ili celokupno poslovanje te stalne poslovne jedinice;
4) jedan ili više učesnika u aranžmanu obavljaju delatnost u drugoj jurisdikciji, a da pritom nisu poreski rezidenti u toj jurisdikciji niti u njoj imaju stalnu poslovnu jedinicu; ili
5) aranžman može imati uticaj na automatsku razmenu informacija ili identifikaciju stvarnog vlasništva.
Aranžman u smislu ovog člana može se sastojati iz više od jednog koraka ili dela.
Aranžmanom se u smislu ovog člana ima smatrati i niz aranžmana.
Prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju je svaki prekogranični aranžman koji sadrži najmanje jedno obeležje koje ukazuje na potencijalni rizik od izbegavanja plaćanja poreza.
Ministar finansija bliže uređuje obeležja koja ukazuju na potencijalni rizik od izbegavanja plaćanja poreza iz stava 4. ovog člana.
Posrednik
Član 41.
Za potrebe primene čl. 40. do 50. ovog zakona, posrednik je svako lice koje osmišljava, stavlja na tržište, organizuje ili omogućava implementaciju, odnosno upravlja implementacijom prekograničnog aranžmana koji podleže izveštavanju.
Posrednik je i svako lice koje, uzimajući u obzir relevantne činjenice i okolnosti, na osnovu raspoloživih informacija i relevantnog stručnog znanja i razumevanja potrebnog za pružanje takvih usluga, zna ili je razumno očekivati da zna, da se obavezalo na pružanje neposredno ili posredstvom drugih lica, pomoći, podrške ili saveta u vezi sa osmišljavanjem, stavljanjem na tržište, organizovanjem, ili omogućavanjem implementacije, odnosno upravljanjem implementacijom prekograničnog aranžmana koji podleže izveštavanju.
Svako lice može dostaviti dokaze da nije znalo, odnosno da se od njega ne može razumno očekivati da je znalo, da je bilo uključeno u prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju.
U skladu sa stavom 3. ovog člana, lice se može pozvati na sve relevantne činjenice i okolnosti, kao i na raspoložive informacije i svoje relevantno stručno znanje i razumevanje.
Da bi se smatralo posrednikom u smislu ovog člana, lice mora da ispunjava najmanje jedan od sledećih dodatnih uslova:
1) da je poreski rezident Republike Srbije;
2) da u Republici Srbiji ima stalnu poslovnu jedinicu preko koje pruža usluge vezane za aranžman;
3) da je osnovano u skladu sa propisima Republike Srbije ili
4) da je registrovano u strukovnom udruženju u oblasti pružanja pravnih, poreskih ili savetodavnih usluga u Republici Srbiji.
Relevantni poreski obveznik
Član 42.
Za potrebe primene čl. 40. do 50. ovog zakona, relevantni poreski obveznik je svako lice kome je prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju stavljen na raspolaganje radi implementacije, ili koje je spremno da implementira takav aranžman ili je implementiralo prvi korak tog aranžmana.
Povezana preduzeća
Član 43.
Izuzetno od odredaba zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, za potrebe primene čl. 40 do 50. ovog zakona, povezano preduzeće podrazumeva lice koje je povezano sa drugim licem na najmanje jedan od sledećih načina:
1) lice učestvuje u upravljanju drugog lica tako što je u poziciji da ostvari značajan uticaj na to lice;
2) lice učestvuje u kontroli nad drugim licem zahvaljujući posedovanju više od 25% glasačkih prava;
3) lice učestvuje u kapitalu drugog lica putem neposrednog ili posrednog vlasništva nad najmanje 25% kapitala; ili
4) lice ima pravo na najmanje 25% dobiti drugog lica.
Ako u upravljanju, kontroli, kapitalu ili dobiti istog lica učestvuje više lica na način iz stava 1. ovog člana, sva ta lica smatraju se povezanim preduzećima.
Ako ista lica učestvuju na način iz stava 1. ovog člana u upravljanju, kontroli, kapitalu ili dobiti više od jednog lica, sva ta lica smatraju se povezanim preduzećima.
U smislu ovog člana, smatra se da lice koje deluje zajedno sa drugim licem u pogledu glasačkih prava ili vlasništva nad kapitalom određenog lica ima udeo u svim glasačkim pravima tog entiteta koje ima drugo lice, odnosno da ima udeo u vlasništvu nad kapitalom tog entiteta koji drži drugo lice.
Kada je reč o posrednom učešću, ispunjenje zahteva iz stava 1, tačke 3) ovog člana utvrđuje se množenjem procenata učešća u uzastopnim nizovima.
Ako lice ima više od 50% glasačkih prava, smatra se da poseduje 100% tih prava.
Fizičko lice, njegov bračni drug i predak ili potomak u direktnom linijskom srodstvu za potrebe ovog člana smatraju se jednim licem.
Generički i jedinstven aranžman
Član 44.
Generički aranžman je prekogranični aranžman koji je osmišljen, reklamiran, pripremljen za implementaciju ili učinjen dostupnim za implementaciju bez potrebe za značajnim prilagođavanjem.
Jedinstveni aranžman je svaki prekogranični aranžman koji nije generički aranžman iz stava 1. ovog člana.
Obaveza izveštavanja o prekograničnim aranžmanima
Član 45.
Posrednici su dužni da Poreskoj upravi dostave informacije precizirane u članu 50. ovog zakona, koje su im poznate ili su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom, i to u roku od 30 dana od najranijeg od sledećih dana:
1) dana kada je prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju stavljen na raspolaganje radi implementacije;
2) dana kada je prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju spreman za implementaciju; ili
3) dana kada je preduzet prvi korak u implementaciji prekograničnog aranžmana koji podleže izveštavanju.
Nezavisno od stava 1. ovog člana, posrednici iz člana 41. stav 2. ovog zakona dužni su da dostave informacije iz člana 50. ovog zakona u roku od 30 dana od dana kada su, neposredno ili posredstvom drugih lica, pružili podršku, pomoć ili savet.
U slučaju generičkih aranžmana, posrednici su dužni da na svaka tri meseca sastave periodični izveštaj sa ažuriranim informacijama o prekograničnim aranžmanima koji podležu izveštavanju iz člana 50. stav 1, tač. 1), 4), 7) i 8) ovog zakona, koje su im postale dostupne nakon podnošenja prethodnog izveštaja, i da ga dostave Poreskoj upravi.
Izveštaj iz stava 3. ovog člana podnosi se u roku od mesec dana od okončanja tromesečja u kojem su informacije postale dostupne.
Izveštavanje u slučaju više nadležnih organa u više država članica
Član 46.
Ako posrednik ima obavezu da o prekograničnim aranžmanima koji podležu izveštavanju izvesti nadležne organe više od jedne države članice, obaveza će biti ispunjena izveštavanjem Poreske uprave u sledećim slučajevima:
1) ako je posrednik poreski rezident Republike Srbije;
2) ako posrednik ima stalnu poslovnu jedinicu u Republici Srbiji preko koje pruža usluge u vezi sa aranžmanom, a nije rezident niti jedne druge države članice;
3) ako je posrednik osnovan prema propisima Republike Srbije, a uslovi iz tač. 1) i 2) ovog stava nisu ispunjeni u nekoj drugoj državi članici ili
4) ako je posrednik registrovan pri strukovnom udruženju u oblasti pravnih, poreskih ili savetodavnih usluga u Republici Srbiji, a uslovi iz tač. 1), 2) i 3) ovog stava nisu ispunjeni u nekoj drugoj državi članici.
Ako u skladu sa stavom 1. ovog člana postoji višestruka obaveza izveštavanja, posrednik je izuzet od obaveze izveštavanja Poreske uprave ukoliko ima dokaz da je izveštavanje izvršio u drugoj državi članici.
Profesionalna tajna
Član 47.
Za potrebe primene čl. 40. do 50. ovog zakona, posrednik je oslobođen obaveze izveštavanja o prekograničnom aranžmanu koji podleže izveštavanju ako bi time bila povređena obaveza čuvanja profesionalne tajne.
Ako se posrednik pozove na profesionalnu tajnu, dužan je da bez odlaganja pisanim putem obavesti svog klijenta, ukoliko je taj klijent posrednik ili, gde ne postoji drugi posrednik, relevantnog poreskog obveznika, o njihovoj obavezi izveštavanja u skladu sa članom 50. stavom 1. ovog zakona.
Posrednici su oslobođeni obaveze izveštavanja u skladu sa stavom 1. ovog člana samo u meri u kojoj postupaju unutar ograničenja propisanih propisom kojim se uređuje njihova delatnost.
Izveštavanje od strane drugog posrednika ili relevantnog poreskog obveznika
Član 48.
Ako u konkretnom slučaju ne postoji posrednik ili je posrednik obavestio relevantnog poreskog obveznika ili drugog posrednika o oslobođenju od obaveze izveštavanja u skladu sa članom 47. ovog zakona, obavezu izveštavanja o prekograničnom aranžmanu koji podleže izveštavanju ima taj drugi obavešteni posrednik ili, ako nema takvog posrednika, relevantni poreski obveznik.
Relevantni poreski obveznik koji ima obavezu izveštavanja podnosi informacije iz člana 50. ovog zakona Poreskoj upravi u roku od 30 dana od najranijeg od sledećih dana:
1) dana kada je prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju stavljen na raspolaganje tom relevantnom poreskom obvezniku radi implementiranja, ili
2) dana kada je prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju spreman za implementaciju ili
3) dana kada je sproveden prvi korak u njegovoj implementaciji.
Ako relevantni poreski obveznik ima obavezu izveštavanja o prekograničnim aranžmanima koji podležu izveštavanju nadležnim organima u više od jedne države članice, takve informacije podnose se samo Poreskoj upravi u sledećim slučajevima:
1) ako je relevantni poreski obveznik poreski rezident Republike Srbije;
2) ako relevantni poreski obveznik ima stalnu poslovnu jedinicu u Republici Srbiji koja ostvaruje koristi od aranžmana, a nije rezident niti jedne druge države članice;
3) ako relevantni poreski obveznik ostvaruje prihod ili dobit u Republici Srbiji, a nije poreski rezident, niti ima stalnu poslovnu jedinicu u drugoj državi članici; ili
4) ako relevantni poreski obveznik obavlja delatnost u Republici Srbiji, a nije poreski rezident niti ima stalnu poslovnu jedinicu u drugoj državi članici.
Ukoliko u skladu sa stavom 3. ovog člana relevantni poreski obveznik ima višestruku obavezu izveštavanja, biće izuzet od te obaveze u Republici Srbiji ako dokaže da je informacije iz člana 50. stava 1. ovog zakona već dostavio drugoj državi članici.
Izveštavanje kada postoji više posrednika ili relevantnih poreskih obveznika
Član 49.
U slučaju da postoji više posrednika, obavezu izveštavanja o prekograničnom aranžmanu koji podleže izveštavanju imaju svi posrednici koji su povezani sa tim prekograničnim aranžmanom.
Posrednik neće imati obavezu izveštavanja isključivo u delu u kome može da dokaže da je informacije iz člana 50. stav 1. ovog zakona već dostavio drugi posrednik.
U situaciji kada obavezu izveštavanja ima relevantni poreski obveznik, a postoji više relevantnih poreskih obveznika, obavezu podnošenja informacija iz člana 48. stav 1. ovog zakona ima relevantni poreski obveznik koji se prvi nađe na sledećem spisku:
1) relevantni poreski obveznik koji je sa posrednikom dogovorio prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju;
2) relevantni poreski obveznik koji upravlja implementiranjem aranžmana.
Relevantni poreski obveznik neće imati obavezu izveštavanja isključivo u delu u kome može da dokaže da je informacije iz člana 50. stav 1. ovog zakona već dostavio drugi relevantni poreski obveznik.
Svaki relevantni poreski obveznik dužan je da Poreskoj upravi dostavi informacije o korišćenju aranžmana u svakoj godini u kojoj ga je koristio.
Izveštaj o korišćenju aranžmana podnosi se u roku od tri meseca od isteka kalendarske godine u kojoj je aranžman korišćen.
Informacije o kojima se izveštava
Član 50.
Poreska uprava putem automatske razmene informacija dostavlja nadležnim organima svih drugih država članica i Evropskoj komisiji sledeće podatke o prekograničnim aranžmanima koji podležu izveštavanju:
1) identifikaciju posrednika, osim posrednika oslobođenih obaveze izveštavanja zbog obaveze čuvanja profesionalne tajne u skladu sa članom 47. ovog zakona i relevantnih poreskih obveznika, uključujući njihovo ime, datum i mesto rođenja (u slučaju fizičkog lica), jurisdikciju poreske rezidentnosti i poreski identifikacioni broj, te po potrebi i identifikaciju lica koja su povezana preduzeća relevantnog poreskog obveznika;
2) preciziranje obeležja utvrđenih pravilnikom u skladu sa članom 40. stav 5. ovog zakona, koja ukazuju na potencijalni rizik od izbegavanja poreza, a zbog kojih se prekogranični aranžman kvalifikuje kao prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju;
3) sažetak sadržaja prekograničnog aranžmana koji podleže izveštavanju, uključujući naziv pod kojim je uobičajeno poznat, opis aranžmana i sve druge informacije koje nadležnom organu mogu pomoći u proceni potencijalnog poreskog rizika, a da se pri tome ne otkrije poslovna ili profesionalna tajna, niti informacija čije bi otkrivanje bilo u suprotnosti sa javnim poretkom;
4) datum preduzimanja prvog koraka u implementiranju prekograničnog aranžmana ili datum kada će biti preduzet prvi korak u njegovom implementiranju;
5) detalje o propisima koji uređuju prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju;
6) vrednost prekograničnog aranžmana koji podleže izveštavanju;
7) podatak o državi članici relevantnih poreskih obveznika, kao i o svim drugim državama članicama na koje bi prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju mogao uticati;
8) podatke o svim drugim licima u Republici Srbiji na koja bi prekogranični aranžman mogao uticati, uz navođenje država članica sa kojima su ta lica povezana.
Nepostupanje Poreske uprave u odnosu na prekogranični aranžman koji podleže izveštavanju ne implicira prihvatanje validnosti poreskog tretmana tog aranžmana.
Automatska razmena informacija iz stava 1. ovog člana sprovodi se u roku od jednog meseca od okončanja tromesečja u kojem su te informacije dostavljene.
Poglavlje šesto
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA O KOJIMA IZVEŠTAVAJU OPERATERI PLATFORMI
Predmet i način automatske razmene informacija o kojima izveštavaju operateri platformi
Član 51.
Automatska razmena informacija o kojima izveštavaju operateri platformi obuhvata sledeće informacije:
1) naziv, adresu sedišta, poreski identifikacioni broj, odnosno, po potrebi, identifikacioni broj operatera platforme dodeljen u skladu sa članom 53. stav 2. ovog zakona, kao i poslovni naziv platforme u vezi sa kojom se izveštava;
2) ime i prezime fizičkog lica koje je prodavac o kojem se izveštava, odnosno naziv entiteta koji je prodavac o kojem se izveštava;
3) primarna adresa prodavca o kojem se izveštava;
4) poreski identifikacioni broj prodavca o kojem se izveštava, uključujući naznaku države članice ili druge jurisdikcije u kojoj je taj poreski identifikacioni broj izdat ili, u nedostatku poreskog identifikacionog broja, mesto rođenja fizičkog lica koje je prodavac o kojem se izveštava;
5) matični broj entiteta koji je prodavac o kojem se izveštava;
6) PDV identifikacioni broj prodavca o kojem se izveštava, ukoliko postoji;
7) datum rođenja fizičkog lica koje je prodavac o kojem se izveštava;
8) identifikacionu oznaku računa na koji se uplaćuje ili pripisuje naknada, ukoliko su te informacije dostupne operateru platforme koji ima obavezu izveštavanja, ukoliko nadležni organ države članice čiji je prodavac o kojem se izveštava rezident nije obavestio nadležne organe svih ostalih jurisdikcija da ne namerava da koristi identifikacionu oznaku računa u tu svrhu;
9) ako se ime vlasnika računa na koji se uplaćuje naknada razlikuje od imena prodavca o kojem se izveštava, uz identifikacionu oznaku računa dostavlja se i ime vlasnika tog računa, ukoliko je dostupno operateru platforme koji ima obavezu izveštavanja, kao i sve druge relevantne informacije u vezi s vlasnikom računa kojima raspolaže operater platforme;
10) preciziranje svake države članice čiji je prodavac o kojem se izveštava rezident;
11) ukupan iznos plaćene ili pripisane naknade tokom svakog kvartala perioda izveštavanja, kao i broj relevantnih aktivnosti u vezi sa kojima je naknada plaćena ili pripisana;
12) iznose naknada, provizija ili poreza koje je platforma koja ima obavezu izveštavanja obustavila ili naplatila tokom svakog kvartala perioda izveštavanja;
13) oznaku usluge identifikacije koju koristi operater platforme i državu članicu koja mu pruža tu uslugu, ukoliko se operater platforme oslanja na direktnu potvrdu identiteta i rezidentnosti prodavaca putem usluge identifikacije koju mu pruža država članica ili Evropska unija.
Ako prodavac o kojem se izveštava izdaje u zakup nepokretnosti, automatska razmena informacija o kojima izveštavaju operateri platformi obuhvata i sledeće informacije:
1) adresu svake oglašene nepokretnosti, utvrđenu na osnovu dubinske analize i odgovarajuće brojeve katastarskih parcela ili njihov ekvivalent prema propisima države članice u kojoj se nepokretnost nalazi, ako su dostupni;
2) ukupnu plaćenu ili pripisanu naknadu tokom svakog kvartala perioda izveštavanja i broj relevantnih aktivnosti pruženih u vezi sa svakom oglašenom nepokretnošću;
3) broj dana tokom kojih je svaka oglašena nepokretnost bila data u zakup tokom perioda izveštavanja, i vrstu svake oglašene nepokretnosti.
Poreska uprava automatskom razmenom dostavlja informacije iz st. 1. i 2. ovog člana nadležnim organima drugih država članica u kojima su prodavci o kojima se izveštava rezidenti, kao i nadležnim organima država članica u kojima se nalaze nepokretnosti, ukoliko prodavac o kojem se izveštava izdaje u zakup nepokretnosti.
Automatska razmena informacija iz st. 1. i 2. ovog člana odvija se elektronskim putem, korišćenjem standardnog kompjuterizovanog formata iz člana 10. ovog zakona, i to u roku od dva meseca od isteka perioda izveštavanja na koji se odnosi obaveza izveštavanja operatera platforme koji ima obavezu izveštavanja.
Informacije koje operater platforme prikuplja o prodavcima
Član 52.
Za potrebe identifikovanja prodavaca u odnosu na koje postoji obaveza izveštavanja, operater platforme koji ima obavezu izveštavanja prikuplja sledeće informacije:
1) ako je prodavac fizičko lice i nije izuzeti prodavac:
(1) ime i prezime;
(2) primarnu adresu;
(3) poreski identifikacioni broj i preciziranje države članice koja ga je izdala, a u nedostatku poreskog identifikacionog broja mesto rođenja tog prodavca;
(4) PDV identifikacioni broj tog prodavca;
(5) datum rođenja;
2) ako je prodavac entitet i nije izuzeti prodavac:
(1) naziv;
(2) primarnu adresu;
(3) poreski identifikacioni broj i preciziranje države članice koja ga je izdala;
(4) PDV identifikacioni broj tog prodavca;
(5) matični broj
(6) informacije o postojanju stalne poslovne jedinice preko koje se obavljaju relevantne aktivnosti u Evropskoj uniji, uz preciziranje svake države članice u kojoj se stalna poslovna jedinica nalazi.
Operater platforme koji ima obavezu izveštavanja sprovodi postupke dubinske analize do 31. decembra perioda o kojem se izveštava.
Ukoliko se operater platforme koji ima obavezu izveštavanja oslanja na direktnu potvrdu identiteta i rezidentnosti prodavaca putem usluge identifikacije koju mu pruža država članica ili Evropska unija, ne postoji obaveza prikupljanja informacija iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) do (5) ovog člana, niti informacija iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) do (6) ovog člana.
Ako prodavac na zahtev operatera platforme koji ima obavezu izveštavanja ne dostavi informacije iz stava 1. i 2. ovog člana, operater platforme će mu uputiti podsetnik da to učini.
Ukoliko prodavac ne dostavi informacije iz stava 1. ovog člana ni nakon drugog podsećanja koje mu je operater platforme koji ima obavezu izveštavanja uputio, a najranije u roku od 60 dana od dostavljanja inicijalnog zahteva, operater platforme će zatvoriti nalog prodavca i onemogućiti njegovu ponovnu registraciju na platformi ili će obustaviti isplatu naknade tom prodavcu dok ne dostavi zahtevane informacije.
Obaveza operatera platforme koji ima obavezu izveštavanja da se registruje
Član 53.
Operater platforme koji ima obavezu izveštavanja, a koji nije poreski rezident, nije osnovan, niti se njime upravlja u državi članici, niti ima stalnu poslovnu jedinicu na njenoj teritoriji, ali omogućava obavljanje relevantnih aktivnosti prodavaca o kojima se izveštava ili relevantnih aktivnosti koje uključuju davanje u zakup nepokretnosti u toj državi članici i koji nije kvalifikovani operater platforme u trećoj državi, dužan je da se registruje kod nadležnog organa države članice u trenutku kada započne obavljanje aktivnosti operatera platforme.
Operateru platforme koji ima obavezu izveštavanja, a koji se registruje u Republici Srbiji u skladu sa stavom 1. ovog člana, Poreska uprava dodeljuje identifikacioni broj operatera platforme.
Operater platforme koji ima obavezu izveštavanja dostavlja informacije iz člana 51. stav 1. ovog zakona Poreskoj upravi najkasnije do 31. januara godine koja sledi nakon kalendarske godine u kojoj je prodavac utvrđen kao prodavac o kojem se izveštava.
Ako operater platforme ne ispuni obavezu izveštavanja ni nakon dva podsećanja od strane Poreske uprave, Poreska uprava može rešenjem privremeno oduzeti identifikacioni broj operateru platforme koji ima obavezu izveštavanja.
Poreska uprava može rešenjem privremeno oduzeti identifikacioni broj operateru platforme koji ima obavezu izveštavanja i to najkasnije u roku od 90 dana od dana dostavljanja drugog podsetnika, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana dostavljanja drugog podsetnika.
Operateru platforme koji ima obavezu izveštavanja, kome je privremeno oduzet identifikacioni broj operatera platforme u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, Poreska uprava može vratiti privremeno oduzeti identifikacioni broj operatera platforme ako pruži odgovarajuće garancije u pogledu ispunjenja obaveza izveštavanja u Evropskoj uniji, uključujući sve preostale neispunjene obaveze izveštavanja iz stava 3. ovog člana.
Ukoliko postoji više operatera platforme koji imaju obavezu izveštavanja, operater platforme može biti izuzet od obaveze izveštavanja ukoliko dostavi dokaz da su iste informacije dostavljene Poreskoj upravi od strane drugog operatera platforme.
Ministar finansija bliže će urediti pravila za registraciju operatera platforme koji ima obavezu izveštavanja.
Obaveze operatera platforme koji ima obavezu izveštavanja u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize
Član 54.
Operateri platformi koji imaju obavezu izveštavanja prikupljaju, u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, informacije iz člana 51. stav. 1. ovog zakona koje se odnose na rezidente država članica i kvalifikovanih jurisdikcija koje nisu članice Evropske unije.
Operateri platformi koji imaju obavezu izveštavanja obavezni su da informacije iz člana 51. stav. 1. ovog zakona dostave Poreskoj upravi do 31. januara godine koja sledi nakon kalendarske godine u kojoj je prodavac identifikovan kao prodavac o kojem se izveštava.
Operateri platformi koji imaju obavezu izveštavanja obavezni su da vode evidenciju o svim preduzetim koracima i informacijama na koje su se oslanjali postupajući u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize.
Operateri platformi koji imaju obavezu izveštavanja obavezni su da evidencije iz stava 3. ovog člana čuvaju najmanje pet, a najviše deset godina od isteka perioda izveštavanja na koji se evidencije odnose.
Operateri platformi koji imaju obavezu izveštavanja mogu da koriste usluge trećih lica radi ispunjavanja obaveza u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, pri čemu ostaju jedini odgovorni za njihovo ispunjenje.
Ministar finansija bliže uređuje pojmove i pravila izveštavanja i dubinske analize za potrebe izveštavanja operatera platformi koji imaju obavezu izveštavanja.
Izuzeti operater platforme
Član 55.
Operater platforme će biti izuzet od obaveza izveštavanja iz čl. 52. do 54. ovog zakona, ukoliko Poreskoj upravi dostavi dokaz da ispunjava uslove da se smatra izuzetim operaterom platforme i to za svaku godinu u kojoj posluje najkasnije do 31.12. prethodne godine.
Poglavlje sedam
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA O KOJIMA IZVEŠTAVAJU PRUŽAOCI USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOM
Definicija pojmova za potrebe automatske razmene informacija o kojima izveštavaju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom
Član 56.
Za potrebe čl. 56. do 63. ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeća značenja:
1) “Digitalna imovina”, predstavlja digitalni zapis vrednosti ili prava koji se može prenositi i čuvati elektronskim putem, upotrebom tehnologije decentralizovane baze podataka ili slične tehnologije.
2) “Digitalna imovina o kojoj se izveštava” označava svaku digitalnu imovinu koja nije digitalna valuta centralne banke, elektronski novac ili bilo koja digitalna imovina za koju je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava na odgovarajući način utvrdio da ne može služiti u svrhu plaćanja ili ulaganja.
3) “Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom” označava pravno lice ili drugi privredni subjekt čija je delatnost pružanje jedne ili više usluga povezanih sa digitalnom imovinom klijentima na profesionalnoj osnovi, i kome je dozvoljeno pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.
4) “Operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom” označava pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji nije pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
5) “Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava” označava svakog pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, kao i svakog operatora usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji pruža jednu ili više usluga povezanih sa digitalnom imovinom kojima se vrše transakcije razmene za korisnika o kojem se izveštava ili u njegovo ime.
6) “Usluge povezane sa digitalnom imovinom” podrazumevaju sledeće usluge povezane sa digitalnom imovinom:
(1) pružanje usluga čuvanja digitalne imovine i upravljanje njome u ime klijenta;
(2) upravljanje platformom za trgovanje digitalnom imovinom;
(3) razmenu digitalne imovine za novčana sredstva;
(4) razmenu digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
(5) izvršavanje naloga u vezi sa digitalnom imovinom u ime klijenta;
(6) plasman digitalne imovine;
(7) prijem i prenos naloga u vezi sa digitalnom imovinom u ime klijenta;
(8) savetovanje u vezi sa digitalnom imovinom;
(9) upravljanje portfoliom digitalne imovine;
(10) pružanje usluga prenosa digitalne imovine u ime klijenta;
(11) pružanje usluga zaključavanja (staking) i pozajmljivanja.
7) “Transakcija o kojoj se izveštava” označava:
(1) svaku transakciju razmene i
(2) prenos digitalne imovine o kojoj se izveštava.
8) “Transakcija razmene” označava:
(1) svaku razmenu između digitalne imovine o kojoj se izveštava i fijat valuta; i
(2) svaku razmenu između jednog ili više oblika digitalne imovine o kojoj se izveštava.
9) “Maloprodajna platna transakcija o kojoj se izveštava” označava prenos digitalne imovine o kojoj se izveštava kao naknadu za robu ili usluge čija vrednost premašuje 50.000,00 USD ili odgovarajući iznos u drugoj valuti.
10) “Prenos” označava transakciju kojom se digitalna imovina o kojoj se izveštava prenosi sa ili na adresu ili račun za digitalnu imovinu korisnika digitalne imovine, izuzev adrese ili računa koje pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava vodi u ime tog korisnika digitalne imovine, u slučaju kada taj pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava, na osnovu činjenica kojima raspolaže u trenutku transakcije, ne može utvrditi da je reč o transakciji razmene.
11) “Fijat valuta” podrazumeva zvaničnu valutu jurisdikcije koju ta jurisdikcija, ili imenovana centralna banka, odnosno monetarno telo, izdaje u obliku fizičkih novčanica ili kovanog novca, kao i novca u različitim digitalnim oblicima, uključujući bankarske rezerve i digitalne valute centralne banke. Ovaj pojam obuhvata i novac komercijalnih banaka, kao i proizvode elektronskog novca (elektronski novac).
12) “Korisnik o kome se izveštava” označava korisnika digitalne imovine koji je lice o kome se izveštava i koji je rezident države članice ili druge jurisdikcije.
13) “Korisnik digitalne imovine” označava fizičko lice ili subjekt koji je klijent pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava u svrhu izvršavanja transakcija o kojima se izveštava. Fizičko lice ili subjekt koji nije finansijska institucija ili pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava, a koji kao korisnik digitalne imovine deluje u korist ili za račun drugog fizičkog lica ili subjekta u svojstvu zastupnika, staratelja, ovlašćenika, potpisnika, investicionog savetnika ili posrednika, ne smatra se korisnikom digitalne imovine, već se takvim korisnikom smatra to drugo fizičko lice ili subjekt.
Ako pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom pruža uslugu kojom u ime ili za račun trgovca sprovodi maloprodajne platne transakcije o kojima se izveštava, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava smatra i klijenta, koji je druga ugovorna strana u odnosu na trgovca, korisnikom digitalne imovine u tom kontekstu maloprodajne platne transakcije o kojoj se izveštava, pod uslovom da je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan da, u skladu sa propisom o sprečavanju pranja novca, proveri identitet klijenta na osnovu maloprodajne platne transakcije o kojoj se izveštava.
14) “Subjekt” podrazumeva pravno lice ili pravni aranžman, kao što su privredno društvo, partnerstvo, trust ili fondacija.
15) “Lice o kome se izveštava” označava lice koje je rezident države članice ili druge jurisdikcije, a koje nije isključeno lice.
16) Isključeno lice podrazumeva:
(1) subjekt čijim se akcijama redovno trguje na jednom ili više organizovanih tržišta hartija od vrednosti;
(2) svaki subjekt koji je povezano lice subjekta iz tačke 1) ovog člana;
(3) organ javne vlasti;
(4) međunarodnu organizaciju;
(5) centralnu banku; ili
(6) finansijsku instituciju koja nije investicioni subjekt čija bruto dobit pretežno proizlazi iz ulaganja ili ponovnog ulaganja u finansijsku imovinu ili u digitalnu imovinu o kojoj se izveštava, odnosno iz trgovanja finansijskom imovinom ili digitalnom imovinom o kojoj se izveštava, ako tim subjektom upravlja drugi subjekt koji je depozitna institucija, kastodi institucija, određeno društvo za osiguranje ili investicioni subjekt.
17) “Lica koja imaju kontrolu” podrazumevaju fizička lica koja imaju kontrolu nad subjektom. U slučaju trasta, ovaj pojam se odnosi na osnivača ili osnivače imovine, poverenika ili poverenike, kao i poverenik ili poverenike trasta (ukoliko ih ima), korisnika ili korisnike, odnosno kategoriju korisnika, kao i na svako drugo fizičko lice ili fizička lica koja imaju stvarnu kontrolu nad trastom. U slučaju pravnog aranžmana koji nije trast, ovaj pojam označava lica koja se nalaze na istovetnim ili sličnim položajima. Pojam lica koja imaju kontrolu tumači se u skladu sa pojmom stvarnog vlasnika, u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuje centralna evidencija stvarnih vlasnika i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, u meri u kojoj se to odnosi na pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštavaju.
18) “Kvalifikovana jurisdikcija van Evropske unije” podrazumeva jurisdikciju izvan Evropske unije koja sa nadležnim organima svih država članica, koje su na listi koju objavljuje ta jurisdikcija izvan Evropske unije kao jurisdikcije o kojima se izveštava, ima važeći sporazum između kvalifikovanih nadležnih organa.
Informacije o kojima se izveštava
Član 57.
Automatska razmena informacija o kojima izveštavaju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom obuhvata sledeće informacije:
1) ime, adresu, državu članicu ili drugu jurisdikciju rezidentnosti, odnosno Republiku Srbiju ako je država rezidentnosti, poreski identifikacioni broj ili više njih, datum i mesto rođenja svakog korisnika o kome se izveštava, kao i, u slučaju bilo kog subjekta za koji je primenom postupaka dubinske analize utvrđeno da ima jedno ili više lica koja imaju kontrolu, a koja su lica o kojima se izveštava, ime, adresu, državu članicu ili drugu jurisdikciju rezidentnosti, poreski identifikacioni broj subjekta ili više subjekata, kao i ime, adresu, državu članicu ili drugu jurisdikciju rezidentnosti, poreski identifikacioni broj ili više njih, datum i mesto rođenja svakog lica koje ima kontrolu nad subjektom koje je lice o kome se izveštava, kao i ulogu ili uloge na osnovu kojih se to lice smatra licem koje ima kontrolu nad subjektom;
2) ako se pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava oslanja na direktnu potvrdu identiteta i rezidentnosti lica o kojima se izveštava putem usluge identifikacije koju je država članica, druga jurisdikcija ili Evropska unija stavila na raspolaganje radi utvrđivanja identiteta i rezidentnosti u poreske svrhe lica o kome se izveštava, informacije koje se dostavljaju državi članici ili drugoj jurisdikciji izdavanja oznake usluge identifikacije u pogledu lica o kome se izveštava jesu ime, oznaka usluge identifikacije i država članica ili druga jurisdikcija izdavanja, kao i uloga ili uloge na osnovu kojih se svako lice o kome se izveštava smatra licem koje ima kontrolu nad subjektom;
3) ime, adresu, poreski identifikacioni broj i, ako je dostupan, individualni identifikacioni broj i globalnu identifikacionu oznaku pravnih lica pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava.
Za svaku vrstu digitalne imovine o kojoj se izveštava u skladu sa stavom 1. ovog člana, u pogledu koje je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava izvršio transakcije o kojima se izveštava tokom relevantne kalendarske godine ili drugog odgovarajućeg perioda izveštavanja, dostavljaju se, prema potrebi, sledeće informacije:
1) puni naziv vrste digitalne imovine o kojoj se izveštava;
2) ukupan bruto plaćeni iznos, ukupan broj jedinica i broj transakcija o kojima se izveštava u pogledu sticanja za fijat valutu;
3) ukupan primljeni bruto iznos, ukupan broj jedinica i broj transakcija o kojima se izveštava u pogledu otuđenja za fijat valutu;
4) ukupnu fer tržišnu vrednost, ukupan broj jedinica i broj transakcija o kojima se izveštava u pogledu sticanja za drugu digitalnu imovinu o kojoj se izveštava;
5) ukupnu fer tržišnu vrednost, ukupan broj jedinica i broj transakcija o kojima se izveštava u pogledu otuđenja za drugu digitalnu imovinu o kojoj se izveštava;
6) ukupnu fer tržišnu vrednost, ukupan broj jedinica i broj maloprodajnih platnih transakcija o kojima se izveštava;
7) ukupnu fer tržišnu vrednost, ukupan broj jedinica i broj transakcija o kojima se izveštava, dalje podeljenih prema vrsti prenosa, ako je poznata pružaocu usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava, u pogledu prenosa korisniku o kome se izveštava koji nisu obuhvaćeni tač. 2) i 4) ovog stava;
8) ukupnu fer tržišnu vrednost, ukupan broj jedinica i broj transakcija o kojima se izveštava, dalje podeljenih prema vrsti prenosa, ako je poznata pružaocu usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava, u pogledu prenosa korisnika o kome se izveštava koji nisu obuhvaćeni tač. 3), 5) i 6) ovog stava;
9) ukupnu fer tržišnu vrednost i ukupan broj jedinica prenosa koje je izvršio pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava na adrese decentralizovane baze podataka, u smislu posebnih zakona kojima se uređuje digitalna imovina i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, za koje nije poznato da su povezane sa pružaocem usluga povezanih sa digitalnom imovinom ili finansijskom institucijom.
Informacije iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana dostavljaju se u fijat valuti u kojoj je iznos plaćen ili primljen, a ako su iznosi plaćeni ili primljeni u više fijat valuta, dostavljaju se u jednoj fijat valuti u koju se konvertuju u trenutku svake transakcije o kojoj se izveštava, na način koji pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dosledno primenjuje.
Fer tržišna vrednost iz stava 2. tač. 4) do 9) ovog člana utvrđuje se i dostavlja u jednoj fijat valuti, vrednovanoj u trenutku svake transakcije o kojoj se izveštava, na način koji pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dosledno primenjuje.
U dostavljenim informacijama iz stava 2. ovog člana navodi se fijat valuta u kojoj je svaki iznos iskazan.
Prikupljanje informacija, izveštavanje i dubinska analiza
Član 58.
Tačne i potpune informacije iz člana 57. st. 1. i 2. ovog zakona, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da prikuplja u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize i da ih dostavi Poreskoj upravi, najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da prikupi važeću izjavu o rezidentnosti korisnika digitalne imovine ili lica koje ima kontrolu.
Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da evidentira preduzete radnje i prikupljene informacije na koje se oslanjao radi ispunjavanja obaveza izveštavanja i sprovođenja postupka dubinske analize.
Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da prikupljene informacije iz stava 1. ovog člana čuva najmanje pet godina, a najviše deset godina po isteku perioda u kojem je postojala obaveza izveštavanja.
Ministar finansija bliže uređuje pojmove, pravila prikupljanja informacija, pravila izveštavanja i dubinske analize potrebne za sprovođenje automatske razmene informacija o kojima izveštavaju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Automatska razmena informacija
Član 59.
Poreska uprava, putem automatske razmene informacija, dostavlja informacije iz člana 57. st. 1. i 2. ovog zakona nadležnim organima država članica i drugih jurisdikcija najkasnije do 30. septembra tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Automatska razmena informacija iz člana 57. ovog zakona i stava 1. ovog člana vrši se elektronskim putem u propisanom formatu objavljenom na internet stranici Poreske uprave.
Obveznici izveštavanja
Član 60.
Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da, u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, Poreskoj upravi dostavi informacije o korisnicima digitalne imovine o kojima se izveštava, ako:
1) je subjekt kojeg je nadzorni organ u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina ovlastio za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom ili mu je omogućeno pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom nakon obaveštavanja nadzornog organa o nameri početka pružanja te usluge u skladu sa tim zakonom, ili
2) nije subjekt kojeg je nadzorni organ u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina ovlastio za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom ili mu je omogućeno pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom nakon obaveštavanja nadzornog organa o nameri početka pružanja te usluge u skladu sa tim zakonom, a ispunjava sledeće uslove:
(1) subjekt ili fizičko lice je rezident za poreske svrhe u Republici Srbiji;
(2) subjekt je osnovan ili organizovan u skladu sa propisima Republike Srbije i ima pravni subjektivitet u Republici Srbiji ili je obveznik podnošenja poreskih prijava ili drugih relevantnih informacija poreskim organima u Republici Srbiji u pogledu prihoda tog subjekta;
(3) mesto uprave subjekta se nalazi u Republici Srbiji; ili
(4) mesto stalnog poslovanja subjekta ili fizičkog lica se nalazi u Republici Srbiji.
Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da, u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, Poreskoj upravi dostavi informacije o transakcijama o kojima se izveštava i koje su izvršene preko ogranka koji se nalazi u Republici Srbiji.
Izuzetno od člana 57. ovog zakona, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava iz stava 1. tačka 2) podtač. (2), (3) ili (4) ovog člana nije dužan da dostavi informacije Poreskoj upravi ako je iste informacije dostavio u drugoj državi članici ili kvalifikovanoj jurisdikciji van Evropske unije jer je, za poreske svrhe, rezident u toj državi ili jurisdikciji.
Izuzetno od člana 57. ovog zakona, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava iz stava 1. tačka 2) podtač. (3) ili (4) ovog člana nije dužan da dostavi informacije Poreskoj upravi ako je iste informacije dostavio u bilo kojoj drugoj državi članici ili kvalifikovanoj jurisdikciji van Evropske unije jer, kao subjekt koji je osnovan ili organizovan u skladu sa propisima te države ili jurisdikcije, ima pravni subjektivitet u toj državi ili jurisdikciji ili je obveznik podnošenja poreskih prijava ili drugih relevantnih informacija u pogledu prihoda tog subjekta.
Izuzetno od člana 57. ovog zakona, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava iz stava 1. tačka 2) podtačka (4) ovog člana nije dužan da dostavi informacije Poreskoj upravi ako je iste informacije dostavio u bilo kojoj drugoj državi članici ili kvalifikovanoj jurisdikciji van Evropske unije jer mu je mesto uprave u toj državi ili jurisdikciji.
Izuzetno od člana 57. ovog zakona, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava koji je fizičko lice iz stava 1. tačka 2) podtačka (4) ovog člana nije dužan da dostavi informacije Poreskoj upravi ako je iste informacije dostavio u bilo kojoj drugoj državi članici ili kvalifikovanoj jurisdikciji van Evropske unije jer je rezident u poreske svrhe u toj državi ili jurisdikciji.
Izuzetno od člana 57. ovog zakona, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava iz stava 1. tačka 2) podtač. (1), (2), (3) ili (4) ovog člana nije dužan da dostavi informacije Poreskoj upravi ako Poreskoj upravi dostavi dokaz da je iste informacije podneo u drugoj državi članici ili kvalifikovanoj jurisdikciji van Evropske unije.
Izuzetno od člana 57. ovog zakona, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava nije dužan da dostavi informacije Poreskoj upravi o transakcijama o kojima se izveštava, a koje se sprovode preko ogranka u bilo kojoj drugoj državi članici ili kvalifikovanoj jurisdikciji van Evropske unije, ako taj ogranak ispunjava te obaveze u takvoj državi ili kvalifikovanoj jurisdikciji van Evropske unije.
Obaveze korisnika digitalne imovine
Član 61.
Ako korisnik digitalne imovine ne dostavi informacije u skladu sa čl. 57. i 60. ovog zakona, ni nakon dva podsetnika kojima je prethodio inicijalni zahtev pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava, a ne pre isteka roka od 60 dana, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da tom korisniku onemogući obavljanje transakcija o kojima se izveštava.
Obaveza registracije operatora usluga povezanih sa digitalnom imovinom
Član 62.
Operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava dužan je da se registruje kod Poreske uprave pre isteka perioda u kojem je bio dužan da dostavi informacije iz člana 57. ovog zakona.
Ako operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom ispunjava uslove iz člana 60. stav 1. tačka 2) podtač. (1)-(4) ili iz člana 60. stava 2. ovog zakona u više država članica, ima obavezu registracije kod nadležnog organa jedne od tih država članica.
Ako operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji izveštava ispunio obavezu registracije u nekoj od država članica, izuzima se od obaveze registracije u Republici Srbiji, kao i od ispunjavanja obaveza izveštavanja o korisnicima digitalne imovine u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize.
Operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji se registrovao kod Poreske uprave, nakon registracije u skladu sa st. 1, 2. i 3. ovog člana, dužan je da Poreskoj upravi dostavi sledeće informacije:
1) naziv;
2) adresu pošte;
3) elektronsku adresu, uključujući adresu internet stranice;
4) svaki poreski identifikacioni broj dodeljen operatoru usluga povezanih sa digitalnom imovinom;
5) države članice ili druge jurisdikcije u kojima su korisnici o kojima se izveštava rezidenti u skladu sa postupcima dubinske analize;
6) sve kvalifikovane jurisdikcije izvan Evropske unije.
Operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom dužan je da obavesti Poresku upravu o svim promenama u odnosu na podatke iz stava 4. ovog člana.
Poreska uprava dodeljuje individualni identifikacioni broj operatoru usluga povezanih sa digitalnom imovinom iz stava 4. ovog člana, o čemu elektronskim putem obaveštava nadležne organe svih država članica.
Poreska uprava može izbrisati operatora usluga povezanih sa digitalnom imovinom iz registra operatora usluga povezanih sa digitalnom imovinom u sledećim slučajevima:
1) ako je operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom dostavio obaveštenje da više nema korisnike o kojima se izveštava u Evropskoj uniji;
2) ako nije dostavljeno obaveštenje iz tačke 1) ovog stava, a postoje okolnosti koje opravdavaju pretpostavku da je operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom prestao da obavlja svoju delatnost;
3) ako operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom više nije operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom;
4) ako je Poreska uprava opozvala registraciju operatora usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Poreska uprava dostavlja obaveštenje Evropskoj komisiji o svakom operatoru usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji ima korisnike o kojima se izveštava, a koji su rezidenti Evropske unije, iako se nije registrovao kod Poreske uprave.
Ako operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom, nakon dva podsetnika koja je uputila Poreska uprava, ne ispuni obavezu izveštavanja iz člana 57. ovog zakona, Poreska uprava povlači registraciju tog operatora usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Registracija se opoziva najkasnije po isteku 90 dana, ali ne pre isteka 30 dana od dana dostavljanja drugog podsetnika.
Operator usluga povezanih sa digitalnom imovinom kome je registracija povučena u skladu sa stavom 9. ovog člana može se ponovo registrovati u Republici Srbiji samo ako Poreskoj upravi pruži odgovarajuće garancije u pogledu ispunjavanja obaveza izveštavanja u Evropskoj uniji, uključujući i sve prethodno neispunjene obaveze izveštavanja.
Ministar finansija bliže uređuje pravila za jedinstvenu registraciju operatora usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Dostavljanje podataka od strane nadležnog organa
Član 63.
Nadzorni organ u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina, najkasnije do 31. decembra kalendarske godine u kojoj data dozvola za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, dostavlja Poreskoj upravi spisak svih pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom kojima je data dozvola za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Poglavlje osam
AUTOMATSKA RAZMENA INFORMACIJA O DOPUNSKOM POREZU NA DOBIT
Format podnošenja i razmena informacija u vezi sa Informativnom prijavom o minimalnom dopunskom porezu
Član 64.
Informativnu prijavu o minimalnom dopunskom porezu koju je podnelo krajnje matično društvo ili subjekt određen za podnošenje prijave, Poreska uprava razmenjuje automatskom razmenom informacija sa nadležnim organima država članica i drugih jurisdikcija, u skladu sa pristupom širenja informacija.
Razmena informacija iz stava 1. ovog člana vrši se korišćenjem mehanizma automatske razmene informacija propisanog ovim zakonom i obuhvata:
1) opšti deo Informativne prijave o minimalnom dopunskom porezu;
2) jurisdikcione odeljke Informativne prijave o minimalnom dopunskom porezu.
Opšti deo Informativne prijave o minimalnom dopunskom porezu dostavlja se:
1) državi članici ili drugoj jurisdikciji u kojoj se nalazi krajnje matično društvo;
2) državama članicama i drugim jurisdikcijama u kojima se nalaze sastavni entiteti grupe multinacionalnih preduzeća.
Opšti deo Informativne prijave o minimalnom dopunskom porezu, osim pregleda informacija na opštem nivou, dostavlja se državama članicama i drugim jurisdikcijama koje primenjuju samo kvalifikovani domaći dopunski porez, i to u odnosu na:
1) države članice i druge jurisdikcije u kojima se nalaze sastavni entiteti grupe multinacionalnih preduzeća;
2) države članice i druge jurisdikcije u kojima se nalaze zajednička ulaganja ili članovi grupe zajedničkih ulaganja, ako je u tim državama članicama ili drugim jurisdikcijama uveden kvalifikovani domaći dopunski porez u odnosu na zajedničko ulaganje u državi članici ili drugoj jurisdikciji;
3) države članice i druge jurisdikcije u kojima se primenjuje kvalifikovani domaći dopunski porez na sastavne entitete bez državne pripadnosti ili zajednička ulaganja bez državne pripadnosti.
Jurisdikcioni odeljci Informativne prijave o dopunskom porezu dostavljaju se državama članicama i drugim jurisdikcijama koje imaju pravo oporezivanja u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje kvalifikovani domaći dopunski porez, uključujući kvalifikovani domaći dopunski porez, u odnosu na jurisdikcije na koje se ti delovi odnose.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, državama članicama i drugim jurisdikcijama koje primenjuju pravilo o nedovoljno oporezovanoj dobiti sa procentom jednakim nuli dostavlja se samo onaj deo Informativne prijave o dopunskom porezu koji se odnosi na pripisivanje dopunskog poreza u skladu sa tim pravilom u odnosu na relevantnu jurisdikciju.
Državi članici i drugoj jurisdikciji u kojoj se nalazi krajnje matično društvo dostavljaju se svi jurisdikcioni odeljci Informativne prijave o dopunskom porezu.
Poreska uprava, nakon prijema Informativne prijave o dopunskom porezu u okviru centralizovanog podnošenja od krajnjeg matičnog društva ili subjekta određenog za podnošenje prijave, dostavlja relevantne delove te prijave državama članicama i drugim jurisdikcijama u skladu sa pristupom širenja informacija iz st. 1. do 7. ovog člana.
Automatska razmena informacija iz st. 1. do 8. ovog člana vrši se u roku od tri meseca od isteka roka za podnošenje Informativne prijave o dopunskom porezu za predmetnu izveštajnu fiskalnu godinu.
Informacije primljene nakon isteka roka razmenjuju se bez neopravdanog odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema Informativne prijave o dopunskom porezu.
U slučaju da automatska razmena Informativne prijave o dopunskom porezu nije izvršena u roku iz stava 9. ovog člana, nadležni organ države članice koja je trebalo da primi informacije obaveštava nadležni organ države članice koja je bila dužna da izvrši razmenu, radi pokretanja postupka provere i obezbeđenja naknadnog dostavljanja Informativne prijave o dopunskom porezu.
Informativna prijava dostavlja se u elektronskom obliku u standardizovanom formatu i tehničkim specifikacijama koje propisuje Evropska komisija.
Ministar finansija bliže uređuje sadržinu obrasca, pojmove i pravila za popunjavanje Informativne prijave o dopunskom porezu.
Saradnja između nadležnih organa država članica u vezi sa ispravkama, usklađenošću i razmenom informacija iz Informativnih prijava o dopunskom porezu
Član 65.
Poreska uprava obaveštava nadležni organ države članice i druge jurisdikcije kada, nakon izvršene razmene informacija, utvrdi da Informativna prijava o dopunskom porezu sadrži očigledne greške koje zahtevaju ispravku.
Nadležni organ, koji je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana, preduzima odgovarajuće mere radi pribavljanja ispravljene Informativne prijave o dopunskom porezu od krajnjeg matičnog društva ili subjekta određenog za podnošenje prijave i dostavlja ispravljenu prijavu svim nadležnim organima kojima su prethodno dostavljene relevantne informacije.
Poreska uprava po prijemu obaveštenja od jednog ili više sastavnih entiteta da krajnje matično društvo ili subjekt određen za podnošenje prijave nije dostavilo Informativnu prijavu o dopunskom porezu u rokovima propisanim ovim zakonom, bez neopravdanog odlaganja, obaveštava nadležni organ države članice i druge jurisdikcije.
Nadležni organ iz stava 3. ovog člana, bez neopravdanog odlaganja, utvrđuje razloge nedostavljanja i u roku od mesec dana od prijema obaveštenja dostavlja Poreskoj upravi informacije o statusu postupka i očekivanom roku dostavljanja Informativne prijave o dopunskom porezu, kada je to primenjivo.
Očekivani rok dostavljanja iz stava 4. ovog člana ne može biti duži od tri meseca od dana prijema obaveštenja o nedostavljanju Informativne prijave o dopunskom porezu.
Poreska uprava, po prijemu obaveštenja od drugog nadležnog organa države članice ili druge jurisdikcije u kojima su navedeni razlozi iz st. 1. i 3. ovog člana, postupa na isti način i u rokovima u skladu sa odredbama ovog člana.
Deo treći
DRUGI OBLICI ADMINISTRATIVNE SARADNjE
Prisustvo u službenim prostorijama i učestvovanje u službenim radnjama
Član 66.
U cilju razmene informacija iz člana 16. ovog zakona, nadležni organ države članice može da zahteva od Poreske uprave da njegovi ovlašćeni službenici u skladu sa propisima Republike Srbije:
1) budu prisutni u službenim prostorijama Poreske uprave u kojima njeni službenici obavljaju svoje dužnosti;
2) budu prisutni tokom službenih ili upravnih radnji koje se sprovode na teritoriji Republike Srbije;
3) učestvuju u službenim ili upravnim radnjama koje se sprovode u Republici Srbiji upotrebom elektronskih sredstava komunikacije.
Poreska uprava odgovara na zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema zahteva davanjem pristanka ili obrazloženjem svog odbijanja nadležnom organu države članice koji podnosi zahtev.
Kada su službenici nadležnog organa države članice koji podnosi zahtev prisutni tokom službenih ili upravnih radnji ili učestvuju posredstvom elektronskih sredstava komunikacije, oni mogu obavljati razgovore sa licima i pregledati dokumentaciju u skladu sa propisima Republike Srbije.
Odbijanje lica da postupi u skladu sa nalozima ovlašćenih službenika nadležnog organa koji je podneo zahtev tretira se na isti način kao odbijanje postupanja po nalozima službenika Poreske uprave.
Ukoliko su tražene informacije sadržane u dokumentaciji dostupnoj službenicima Poreske uprave, kopije te dokumentacije će biti predate službenicima nadležnog organa države članice koji je podneo zahtev.
Ovlašćeni službenici nadležnog organa druge države članice iz stava 1. ovog člana, prisutni u Republici Srbiji, moraju se predstaviti prikazivanjem pisanog ovlašćenja u kojem se navodi njihov identitet i službeni položaj.
Poreska uprava može da podnese zahtev u skladu sa st. 1. do 5. ovog člana nadležnim organima drugih država članica.
Uporedne poreske kontrole
Član 67.
Poreska uprava može, u cilju razmene informacija, da dogovori sa jednim ili više nadležnih organa drugih država članica sprovođenje uporedne poreske kontrole u odnosu na jedno ili više lica, ukoliko im je to u zajedničkom interesu ili su im interesi komplementarni.
Uporednu poresku kontrolu sprovodi svaki nadležni organ na teritoriji svoje jurisdikcije.
Poreska uprava samostalno određuje lica u odnosu na koja predlaže sprovođenje uporede poreske kontrole i obrazlaže svoj izbor.
O odluci iz stava 3. ovog člana Poreska uprava obaveštava nadležne organe drugih država članica i određuje period za koji predlaže sprovođenje uporedne poreske kontrole.
Poreska uprava odlučuje da li će učestvovati u uporednim kontrolama koje predlože nadležni organi drugih država članica i obaveštava ih o tome davanjem pristanka ili obrazlaganjem svog odbijanja u roku od 60 dana od dana prijema predloga.
Poreska uprava dužna je da imenuje predstavnika odgovornog za nadgledanje i koordinaciju sprovođenja uporedne poreske kontrole.
Zajedničke poreske kontrole
Član 68.
Zajednička poreska kontrola je poreska kontrola koju zajednički obavljaju Poreska uprava i nadležni organ jedne ili više država članica, a koja se odnosi na jedno ili više lica od njihovog zajedničkog ili komplementarnog interesa.
Nadležni organ jedne ili više država članica može da zatraži od Poreske uprave da sprovedu zajedničku poresku kontrolu.
Na zahtev iz stava 2. ovoga člana Poreska uprava je dužna da odgovori u roku od 60 dana od dana prijema zahteva.
Poreska uprava može da odbije zahtev nadležnog organa države članice za sprovođenje zajedničke kontrole iz stava 2. ovoga člana ukoliko za to postoje opravdani razlozi.
Zajednička poreska kontrola na teritoriji Republike Srbije sprovodi se na koordinisan način koji je unapred dogovoren između Poreske uprave i nadležnog organa jedne ili više država članica koji su podneli zahtev, uključujući i pitanje jezika koji će se upotrebljavati, a u skladu sa propisima Republike Srbije.
Poreska uprava određuje predstavnika koji će biti zadužen za nadzor i koordinaciju aktivnosti u okviru zajedničke poreske kontrole koja se sprovodi na teritoriji Republike Srbije.
Prava i obaveze službenika ovlašćenih od strane nadležnog organa jedne ili više država članica koji učestvuju u zajedničkoj poreskoj kontroli ukoliko prisustvuju aktivnostima sprovođenja poreske kontrole u Republici Srbiji, utvrđuju se u skladu sa propisima Republike Srbije, ali ni u kom slučaju ne prevazilaze ovlašćenja koja imaju po propisima njihove države članice.
U slučaju iz stava 5. ovoga člana, Republika Srbija je dužna da preduzme mere koje će:
1) omogućiti da službenici koje je ovlastio nadležni organ jedne ili više država članica koji su podneli zahtev, zajedno sa službenicima Poreske uprave ispituju lica i pregledaju dokumentaciju, u skladu sa procedurama koje odredi Republika Srbija;
2) osigurati da dokazi prikupljeni u zajedničkoj poreskoj kontroli budu ocenjeni, između ostalog i u pogledu njihove dopuštenosti, pod istim uslovima kao u slučaju kontrole koja se sprovodi u Republici Srbiji, a u kojoj učestvuju samo službenici Poreske uprave, kao i tokom postupka po prigovoru ili žalbi; i
3) osigurati da jedno ili više lica koja su predmet zajedničke kontrole, odnosno na koja ona utiče, imaju ista prava i obaveze kao u slučaju poreske kontrole u čijem sprovođenju učestvuju samo službenici Republike Srbije, kao i tokom postupka po prigovoru, odnosno po žalbi.
Nakon sprovedene zajedničke kontrole iz stava 1. ovoga člana Poreska uprava nastoji da s nadležnim organom jedne ili više država članica koji su podneli zahtev postigne dogovor o:
1) činjenicama i okolnostima koje su relevantne za zajedničku poresku kontrolu;
2) poreskoj situaciji lica koja su predmet zajedničke kontrole, na temelju rezultata zajedničke kontrole.
Nalaz zajedničke poreske kontrole sadržan je u zapisniku i obuhvata zaključke dogovora iz stava 9. ovoga člana koji je postignut između Poreske uprave i nadležnog organa jedne ili više država članica koji su podneli zahtev.
Nadležni organi država članica koji su zajednički sprovodili poresku kontrolu dužni su da nalaze iz st. 9. i 10. ovog člana uzmu u obzir prilikom izdavanja pravnih akata u postupcima koji se sprovode nakon zajedničke poreske kontrole.
Lica nad kojima je sprovedena zajednička poreska kontrola obaveštavaju se o ishodu zajedničke poreske kontrole uz dostavljanje kopije zapisnika iz stava 10. ovog člana u roku od 60 dana od dana njegovog izdavanja.
Postupci koje poreski organi država članica sprovode nakon zajedničke kontrole, kao i svi naknadni postupci, sprovode se u skladu s nacionalnim propisima.
Poreska uprava može, u skladu s ovim članom, da podnosi sopstvene zahteve za sprovođenje zajedničke poreske kontrole nadležnim organima drugih država članica.
Zahtev za dostavljanje akata
Član 69.
Poreska uprava na zahtev nadležnog organa druge države članice i u skladu s odredbama koje uređuju dostavljanje u poreskom postupku obaveštava domaćeg primaoca o svim aktima i odlukama nadležnog organa države članice koji je podneo zahtev, a koji se odnose na primenu propisa koji uređuju javne prihode iz člana 5. ovog zakona.
Poreska uprava je dužna da odmah obavesti nadležni organ države članice koji je podneo zahtev o preduzetim radnjama, a posebno o datumu dostavljanja relevantnog akta, odnosno odluke domaćem primaocu.
Poreska uprava može da zahteva od nadležnog organa druge države članice da dostavi primaocu u toj državi članici svaki akt i odluku koji se odnose na primenu propisa koji uređuju javne prihode iz člana 5. ovog zakona.
Poreska uprava podnosi zahtev za dostavljanje u skladu s odredbama ovog člana samo ukoliko nije u mogućnosti da dostavi relevantni akt, odnosno odluku u skladu s zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija ili bi dostavljanje izazvalo nesrazmerne poteškoće.
U zahtevu za dostavljanje navodi se predmet akta, odnosno odluke koja se dostavlja, ime i adresa primaoca, kao i sve druge informacije koje mogu olakšati identifikaciju primaoca.
Deo četvrti
UZAJAMNA POMOĆ U NAPLATI POTRAŽIVANjA PO OSNOVU POREZA I DRUGIH JAVNIH PRIHODA I PRIMENI DRUGIH MERA
Oblici javnih prihoda
Član 70.
Izuzetno od člana 5. ovog zakona, čl. 70. do 89. ovog zakona primenjuju se na potraživanja:
1) poreza i drugih javnih prihoda ma koje vrste koje uvodi država članica, njena teritorijalna ili administrativna jedinica, uključujući lokalne organe, kao i onih koji se uvode u ime Evropske unije;
2) povraćaja, intervencijskih plaćanja i drugih zahteva koji su deo sistema ukupnog ili delimičnog finansiranja Evropskog fonda za garancije u poljoprivredi (EAGF) i Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD), uključujući iznose koji se naplaćuju u vezi s tim;
3) nameta i ostalih davanja koja se naplaćuju u okviru zajedničke organizacije tržišta šećera.
Pored potraživanja iz stava 1. ovog člana, čl. 70. do 89. ovog zakona primenjuju se i na:
1) novčane kazne, takse i druge iznose koji se naplaćuju u vezi sa utvrđivanjem i naplatom potraživanja iz stava 1. ovog člana, a koje izriču upravni organi nadležni za naplatu javnih prihoda, organi nadležni za sprovođenje upravnih radnji u vezi s njima ili koje su potvrdili upravni ili sudski organi na zahtev tih upravnih organa;
2) takse za potvrde i slične isprave koje se izdaju u vezi sa poreskim i carinskim postupcima;
3) kamate i troškove u vezi s potraživanjima iz stava 1. ovog člana, odnosno iz tač. 1) ili 2) ovog stava.
Čl. 70. do 89. ovog zakona ne primenjuju se na:
1) doprinose za obavezno socijalno osiguranje;
2) takse koje nisu navedene u stavu 2. ovog člana;
3) davanja ugovorne prirode;
4) novčane kazne izrečene u prekršajnom, odnosno krivičnom postupku ili druge novčane kazne koje nisu obuhvaćene stavom 2. ovog člana.
Glava prva
RAZMENA INFORMACIJA U VEZI SA NAPLATOM
Razmena informacija na zahtev
Član 71.
U cilju naplate potraživanja iz člana 70. ovog zakona, nadležni organ Republike Srbije je dužan da na zahtev nadležnog organa druge države članice dostavi informacije za koje je razumno očekivati da su relevantne za tu svrhu.
Nadležni organ Republike Srbije će preduzeti sve službene radnje potrebne za prikupljanje informacija iz stava 1. ovog člana.
U cilju naplate potraživanja iz člana 70. ovog zakona, nadležni organ Republike Srbije podnosi nadležnim organima drugih država članica zahteve za informacijama za koje je razumno očekivati da su relevantne za tu svrhu.
Nadležni organ Republike Srbije nije dužan da dostavi informacije iz stava 1. ovog člana:
1) ako takve informacije nije moguće pribaviti za potrebe naplate sličnih potraživanja nastalih u Republici Srbiji;
2) ako bi to dovelo do otkrivanja poslovnih ili profesionalnih tajni;
3) ako bi njihovo otkrivanje dovelo u pitanje bezbednost ili bilo u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.
Stav 4. ovog člana ne može se tumačiti kao osnov da nadležni organ Republike Srbije uskrati informaciju nadležnom organu druge države članice isključivo zato što je ta informacija u posedu banke, druge finansijske institucije, lica koje postupa kao zastupnik, odnosno fiducijar ili zato što se odnosi na pitanja vlasništva.
Nadležni organ Republike Srbije je dužan da obavesti nadležni organ države članice koji je podneo zahtev za informacijama o razlozima za odbijanje tog zahteva.
Razmena informacija bez prethodnog zahteva
Član 72.
Ako se povraćaj poreza ili drugih javnih prihoda, izuzev poreza na dodatu vrednost, tiče lica koje je osnovano ili je rezident u drugoj državi članici, država članica koja sprovodi povraćaj može o tome obavestiti državu članicu u kojoj je lice osnovano, odnosno u kojoj je rezident.
Prisustvo u službenim prostorijama i učešće u postupku
Član 73.
Nadležni organ Republike Srbije može se sporazumeti sa nadležnim organom države članice - podnosiocem zahteva da, u skladu sa pravilima koja utvrdi nadležni organ Republike Srbije, ovlašćeni službenici nadležnog organa te države članice:
1) budu prisutni u službenim prostorijama nadležnog organa Republike Srbije;
2) budu prisutni tokom sprovođenja službenih radnji na teritoriji Republike Srbije;
3) pomažu službenicima nadležnog organa Republike Srbije tokom sudskih postupaka u Republici Srbiji.
Pod uslovom da je to dozvoljeno propisima zamoljene države članice, sporazumom iz stava 1. tačka 2) ovog člana može se predvideti da će službenici nadležnog organa države članice - podnosioca zahteva moći da ispituju pojedince i pregledaju registre.
Ovlašćeni službenici nadležnog organa države članice koji koriste mogućnosti predviđene st. 1. i 2. ovog člana dužni su da poseduju i na zahtev predoče pisano ovlašćenje u kojem se navodi njihov identitet i službeni položaj.
Nadležni organ Republike Srbije podnosi zahteve nadležnom organu druge države članice u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana.
Glava druga
POMOĆ U DOSTAVLjANjU PISMENA
Zahtev za dostavljanje pismena u vezi sa potraživanjima
Član 74.
Nadležni organ Republike Srbije je dužan da, na zahtev nadležnog organa druge države članice, a u skladu s odredbama o dostavljanju pismena iz zakona kojim se uređuje poreski postupak, domaćem primaocu dostavi sva pismena, uključujući one sudske prirode, koje je prosledila ta država članica, a koji se odnose na potraživanja iz člana 70. ovog zakona ili njihovu naplatu.
Poreski organ Republike Srbije je dužan da bez odlaganja obavesti nadležni organ države članice - podnosioca zahteva o radnjama preduzetim u cilju ispunjenja zahteva iz stava 1. ovog člana, a posebno o datumu dostave pismena primaocu.
Poreski organ Republike Srbije podnosi zahtev nadležnom organu druge države članice u skladu s ovim članom samo onda kada nije u mogućnosti da dostavi pismeno primaocu u drugoj državi članici u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje poreski postupak ili kada bi mu dostavljanje prouzrokovalo nesrazmerne poteškoće.
Uz zahtev za dostavljanje pismena prilaže se standardni obrazac koji sadrži sledeće podatke:
1) ime/naziv, adresu i druge podatke bitne za utvrđivanje identiteta primaoca;
2) svrhu dostavljanja i rok za dostavljanje pismena;
3) opis priloženog pismena, kao i vrstu i iznos predmetnog potraživanja i
(1) naziv, adresu i druge podatke o organu nadležnom za pismena koja se dostavljaju;
(2) naziv, adresu i druge podatke o organu koji je u posedu informacija o pismenu koje se dostavlja, odnosno mogućnostima za osporavanje obaveze plaćanja.
Načini dostavljanja
Član 75.
Nadležni organ kome je upućen zahtev za dostavljanje pismena je dužan da osigura da se dostava u zamoljenoj državi članici izvrši u skladu sa nacionalnim propisima i upravnom praksom na snazi u toj državi članici.
Stav 1. ovog člana ne sprečava primenu drugog načina dostavljanja od strane nadležnog organa države članice koja je podnela zahtev u skladu sa propisima na snazi u toj državi članici.
Nadležni organ države članice - podnosilac zahteva može da dostavi pismeno licu na teritoriji druge države članice direktno preporučenom poštom ili elektronskim putem.
Glava treća
NAPLATA I MERE OBEZBEĐENjA
Primljeni zahtevi za naplatu potraživanja
Član 76.
Nadležni organ Republike Srbije dužan je da tretira potraživanje koje je predmet zahteva za naplatu druge države članice kao da je reč o sopstvenom potraživanju.
Za realizaciju zahteva nadležnog organa druge države članice nadležni organ Republike Srbije primenjuje ovlašćenja i postupke predviđene propisima Republike Srbije koji se primenjuju na potraživanja istih ili sličnih poreza ili drugih javnih prihoda.
Ukoliko se zahtev za naplatu odnosi na oblik javnih prihoda koji ne postoji u Republici Srbiji, nadležni organ Republike Srbije primeniće ovlašćenja i postupke predviđene propisima Republike Srbije koji se primenjuju na potraživanja poreza koji pogađaju dohodak.
Postupak naplate potraživanja po zahtevu druge države članice sprovodi se u Republici Srbiji na osnovu jedinstvene izvršne isprave iz člana 78. ovog zakona.
Nadležni organ Republike Srbije s dužnom pažnjom obaveštava nadležni organ države članice - podnosioca zahteva za naplatu o svim merama preduzetim u cilju realizacije tog zahteva.
Od momenta prijema zahteva za naplatu obračunava se kamata u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Nadležni organ Republike Srbije može da odobri poreskom dužniku odlaganje plaćanja iznosa koji je predmet zahteva ili njegovo plaćanje na rate, uz obračunavanje kamate.
U slučaju iz stava 7. ovog člana nadležni organ Republike Srbije dužan je da o tome obavesti nadležni organ države članice koji je uputio zahtev.
Republika Srbija nije dužna da dâ prednost potraživanjima drugih država članica, čak i kada ona takvu prednost uživaju po njihovim propisima, izuzev ukoliko se o tome sporazume sa tim državama članicama ili ukoliko je prednost u naplati predviđena propisima Republike Srbije.
Ukoliko Republika Srbija dâ prednost naplati potraživanja određene države članice, ne može odbiti da iste uslove primeni i na ista ili slična potraživanja ostalih država članica.
Nadležni organ Republike Srbije naplaćuje potraživanje koje je predmet zahteva za naplatu u dinarima.
Nadležni organ Republike Srbije će nadležnom organu države članice - podnosiocu zahteva preneti iznose potraživanja i kamate naplaćene u skladu sa st. 6. i 7. ovog člana.
Zahtevi za naplatu potraživanja upućeni drugim državama članicama
Član 77.
Nadležni organ Republike Srbije može da uputi nadležnom organu druge države članice zahtev za naplatu potraživanja navedenih u jedinstvenoj izvršnoj ispravi iz člana 78. ovog zakona.
Pre upućivanja zahteva za naplatu, nadležni organ Republike Srbije je dužan da primeni odgovarajuće mere naplate potraživanja predviđene propisima Republike Srbije, osim u sledećim situacijama:
1) ukoliko je očigledno da u Republici Srbiji ne postoji imovina iz koje bi se potraživanje moglo naplatiti ili da primena takvih mera neće omogućiti naplatu potraživanja u celosti, a nadležni organ Republike Srbije poseduje informacije koje ukazuju na to da poreski dužnik poseduje imovinu u državi članici kojoj se upućuje zahtev za naplatu;
2) ukoliko bi sprovođenje mera naplate potraživanja u Republici Srbiji prouzrokovalo nesrazmerne poteškoće.
Nadležni organ Republike Srbije dužan je da uz zahtev za naplatu priloži jedinstveni izvršni dokument iz člana 78. ovog zakona, a može priložiti i druge dokumente koji se odnose na potraživanje.
Nadležni organ Republike Srbije je dužan da, čim stekne relevantna saznanja o predmetu zahteva za naplatu, iste prosledi zamoljenom nadležnom organu.
Nadležni organ Republike Srbije ne može podneti zahtev za naplatu potraživanja za vreme dok je potraživanje ili akt kojim je potraživanje utvrđeno predmet ispitivanja u drugostepenom poreskom postupku, odnosno upravnom sporu, izuzev u slučaju iz člana 81. stav 11. ovog zakona.
Jedinstvena izvršna isprava i prateća dokumentacija
Član 78.
Jedinstvena izvršna isprava predstavlja jedini osnov za naplatu potraživanja i ustanovljavanje mera obezbeđenja u zamoljenoj državi članici i sadrži relevantne informacije iz inicijalnog akta izdatog u državi članici čiji nadležni organ podnosi zahtev, a koji je podoban za izvršenje.
Jedinstvenu izvršnu ispravu nije potrebno posebno priznavati, dopunjavati, niti supstituisati drugim aktom u zamoljenoj državi članici.
Jedinstvena izvršna isprava sadrži barem sledeće informacije:
1) podatke koji omogućavaju identifikovanje inicijalnog akta koji je podoban za izvršenje, opis i vrstu potraživanja, period na koji se potraživanje odnosi, sve datume od značaja za postupak naplate potraživanja, iznos potraživanja i njegove sastavne delove, kao što su glavni dug, sporedna poreska davanja i dr.;
2) ime/naziv i druge podatke od značaja za utvrđivanje identiteta poreskog dužnika;
3) naziv, adresu i druge podatke o:
(1) organu nadležnom za utvrđivanje potraživanja ili
(2) organu koji je u posedu informacija o potraživanju i mogućnostima za njegovo osporavanje.
Uz zahtev za naplatu potraživanja mogu se podneti i drugi dokumenti izdati u državi članici čiji nadležni organ podnosi zahtev.
Primljeni zahtevi za ustanovljavanje mera obezbeđenja
Član 79.
U slučaju da su, u vreme podnošenja zahteva za naplatu, potraživanje ili izvršna isprava osporeni, ili potraživanje još uvek nije predmet izvršne isprave u državi članici koja podnosi zahtev, nadležni organ Republike Srbije će na zahtev nadležnog organa druge države članice ustanoviti meru obezbeđenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i pod uslovom da su takve mere dopuštene u sličnoj situaciji prema propisima države članice koja je podnela zahtev.
Uz zahtev za ustanovljavanje mere obezbeđenja prilaže se akt koji omogućava ustanovljavanje mera obezbeđenja u državi članici koja podnosi zahtev.
Dokument iz stava 2. ovog člana nije potrebno posebno priznavati, dopunjavati, niti supstituisati drugim aktom u Republici Srbiji.
Zahtevi za ustanovljavanje mera obezbeđenja upućeni drugim državama članicama
Član 80.
Nadležni organ Republike Srbije može podneti zahtev za ustanovljavanje mere
obezbeđenja nadležnom organu druge države članice u slučaju da su potraživanje ili izvršna isprava u vreme podnošenja zahteva osporeni ili potraživanje još uvek nije predmet izvršne isprave u Republici Srbiji.
Uz zahtev za ustanovljavanje mere obezbeđenja podnosi se i akt na osnovu koga se ustanovljava mera obezbeđenja u Republici Srbiji.
Zahtev za ustanovljavanje mere obezbeđenja može biti praćen i drugim dokumentima koji se odnose na potraživanje, a koji su izdati u Republici Srbiji.
Odredbe ovog zakona o zahtevima za naplatu potraživanja shodno se primenjuju na zahteve za ustanovljavanje mera obezbeđenja.
Nadležnost u sporovima
Član 81.
Sporovi povodom potraživanja ili inicijalnog izvršnog akta u državi članici koja podnosi zahtev, odnosno povodom jedinstvene izvršne isprave u zamoljenoj državi članici, kao i sporovi o valjanosti dostave od strane nadležnog organa države članice - podnosioca zahteva, u nadležnosti su organa države članice koja podnosi zahtev.
Zainteresovano lice je dužno da postupak osporavanja iz stava 1. ovog člana pokrene pred nadležnim organom države članice koja je podnela zahtev, u skladu sa njenim važećim propisima.
Sporovi u vezi sa merama naplate potraživanja preduzetim u Republici Srbiji kao zamoljenoj državi članici, kao i u vezi sa urednošću dostave od strane nadležnog organa Republike Srbije vode se pred nadležnim organom Republike Srbije u skladu sa propisima Republike Srbije.
Kada je postupak iz stava 1. ovog člana pokrenut pred organom Republike Srbije, nadležni organ Republike Srbije o tome obaveštava nadležni organ zamoljene države članice i precizira koji deo potraživanja nije osporen.
Kada nadležni organ Republike Srbije, kao zamoljene države članice, od nadležnog organa države članice koji je podneo zahtev ili od zainteresovanog lica dobije informaciju o postupcima iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja prekida postupak izvršenja nad osporenim delom potraživanja, do donošenja odluke nadležnog organa druge države članice u toj stvari, izuzev ukoliko nadležni organ koji je podneo zahtev zahteva drugačije u skladu sa stavom 11. ovog člana.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, nadležni organ države članice koji je podneo zahtev može zahtevati preduzimanje mera obezbeđenja naplate u skladu sa stavom 7. ovog člana.
Na zahtev nadležnog organa države članice koji je podneo zahtev ili ukoliko nadležni organ Republike Srbije iz nekog drugog razloga to smatra potrebnim, nadležni organ Republike Srbije može preduzeti mere obezbeđenja naplate u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje poreski postupak.
Zahtev za naplatu može se odnositi na osporeno potraživanje ili njegov deo ukoliko je to u skladu sa propisima države članice čiji nadležni organ podnosi zahtev i propisima zamoljene države članice.
Zahtev iz stava 8. ovog člana mora biti obrazložen.
U slučaju da je potraživanje uspešno osporeno u korist poreskog dužnika, nadležni organ koji je podneo zahtev dužan je da izvrši povraćaj naplaćenih iznosa, kao i svih drugih naknada, u skladu sa važećim propisima zamoljene države članice.
Ako je nadležni organ Republike Srbije ili druge države članice pokrenuo postupak zajedničkog dogovaranja, a ishod tog postupka bi mogao uticati na potraživanje povodom koga je zatražena pomoć, postupak naplate se prekida do okončanja postupka zajedničkog dogovaranja, izuzev u slučaju hitnosti zbog poreske utaje ili insolventnosti.
Ako je postupak naplate prekinut u skladu sa stavom 11. ovog člana, primenjuje se stav 8. ovog člana.
Izmena i povlačenje zahteva za naplatu potraživanja
Član 82.
Nadležni organ Republike Srbije odmah obaveštava nadležni organ zamoljene države članice o svakoj naknadnoj izmeni zahteva za naplatu potraživanja, odnosno o njegovom povlačenju, uz obrazloženje razloga naknadnih izmena, odnosno povlačenja.
Ako su izmene zahteva za naplatu potraživanja posledica odluka donetih u skladu sa članom 81. stav 1. ovog zakona, nadležni organ Republike Srbije dostavlja tu odluku zajedno sa izmenjenom jedinstvenom izvršnom ispravom nadležnom organu zamoljene države članice.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, nadležni organ zamoljene države članice nastavlja postupak naplate na osnovu izmenjene isprave.
Mere naplate i obezbeđenja koje su sprovedene u Republici Srbiji na osnovu inicijalne jedinstvene izvršne isprave mogu se nastaviti na osnovu izmenjene izvršne isprave, izuzev ukoliko su izmene rezultat poništaja inicijalnog izvršnog akta u državi članici koja je podnela zahtev, ili poništaja inicijalne jedinstvene izvršne isprave.
Čl. 78. i 81. ovog zakona primenjuju se u odnosu na izmenjenu izvršnu ispravu.
Ograničenja obaveza zamoljenog nadležnog organa
Član 83.
Ako bi naplata potraživanja, zbog situacije u kojoj se nalazi dužnik, stvorila ozbiljne privredne ili socijalne poteškoće u Republici Srbiji, nadležni organ Republike Srbije nije dužan da pruži pomoć u naplati ili obezbeđenju potraživanja.
Ako se zahtev iz čl. 71, 73, 74, 76. i 79. ovog zakona odnosi na potraživanja starija od pet godina, računajući od datuma dospeća potraživanja u državi članici koja je podnela zahtev, nadležni organ Republike Srbije nije dužan da pruži pomoć iz čl. 71. i 73. do 79. ovog zakona.
Ukoliko su potraživanje ili inicijalna izvršna isprava osporeni u državi članici koja podnosi zahtev, rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče od momenta kada je u državi članici koja podnosi zahtev utvrđeno da potraživanje, odnosno izvršna isprava više ne mogu biti osporeni.
U slučaju da je nadležni organ države članice - podnosilac zahteva odobrio odlaganje plaćanja ili plaćanje na rate, rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče od momenta isteka ukupnog roka plaćanja.
U slučajevima iz stava 3. i 4. ovog člana, nadležni organ Republike Srbije nije dužan da pruži pomoć u vezi sa potraživanjima starijim od deset godina, računajući od datuma dospeća u državi članici koja podnosi zahtev.
Nadležni organ Republike Srbije nije dužan da pruži pomoć po zahtevima drugih država članica ako je ukupni iznos potraživanja za koja je zatražena pomoć manji od 1.500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Nadležni organ Republike Srbije obaveštava nadležni organ države članice koja podnosi zahtev o razlozima za odbijanje zahteva za pomoć.
Zastarelost
Član 84.
Rokovi zastarelosti računaju se prema propisima države članice koja podnosi zahtev.
Mere naplate preduzete od strane nadležnog organa zamoljene države članice koje za posledicu imaju prekid, zastoj ili produženje roka zastarelosti u toj državi članici imaće isti efekat i u državi članici koja je podnela zahtev, ukoliko je takav efekat predviđen njenim propisima.
Ako prekid, zastoj ili produženje roka zastarelosti nisu mogući prema propisima zamoljene države članice, smatraće se da su mere naplate koje preduzima njen nadležni organ preduzete od strane nadležnog organa države članice koja je uputila zahtev, ukoliko bi takve mere za posledicu imale prekid, zastoj ili produženje roka zastarelosti u skladu sa njenim propisima.
St. 2. i 3. ovog člana ne utiču na pravo države članice koja podnosi zahtev da preduzme mere kojima se prekida, zaustavlja ili produžava rok zastarelosti.
Nadležni organ Republike Srbije obaveštava nadležni organ druge države članice o svakoj radnji koja rezultira prekidom, zastojem ili produženjem roka zastarelosti potraživanja čija je naplata ili obezbeđenje zatraženo.
Troškovi
Član 85.
Pored iznosa iz člana 76. stav 12. ovog zakona, nadležni organ Republike Srbije će od poreskog dužnika naplatiti i troškove postupka naplate, u skladu sa propisima Republike Srbije.
Nadležni organ Republike Srbije se odriče nadoknade troškova nastalih u vezi s pružanjem uzajamne pomoći drugim državama članicama.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, nadležni organ Republike Srbije može se sporazumeti sa nadležnim organom države članice koja je podnela zahtev o naknadi troškova ukoliko je naplata potraživanja uzrokovala posebne teškoće, ukoliko je reč o izuzetno velikom iznosu troškova, ili je naplata bila povezana sa borbom protiv organizovanog kriminala.
Nezavisno od stava 2. ovog člana, država članica koja je podnela zahtev nadoknađuje zamoljenoj državi članici sve troškove i gubitke proistekle iz mera naplate koje se pokažu neosnovanim s obzirom na suštinu potraživanja ili punovažnost izvršne isprave i/ili preduzetih mera obezbeđenja.
Glava četvrta
OPŠTA PRAVILA ZA SVE VRSTE ZAHTEVA ZA POMOĆ
Standardni obrasci i sredstva komunikacije
Član 86.
Zahtevi za informacije iz člana 71. ovog zakona, zahtevi za dostavljanje pismena iz člana 74. ovog zakona, zahtevi za naplatu iz čl. 76. i 77. ovog zakona i zahtevi za ustanovljavanje mere obezbeđenja iz čl. 79. i 80. ovog zakona dostavljaju se u elektronskom obliku, na standardnim obrascima, izuzev ako je to tehnički neizvodljivo. Standardni obrasci koriste se kad god je to moguće i u naknadnoj komunikaciji vezanoj za pomenute zahteve.
Jedinstvena izvršna isprava u zamoljenoj državi članici, isprava koja omogućava ustanovljavanje mere obezbeđenja u državi članici koja podnosi zahtev i drugi akti iz čl. 76, 77, 79. i 80. ovog zakona takođe se dostavljaju elektronskim putem, izuzev ako je to tehnički neizvodljivo.
Uz standardne obrasce mogu se, po potrebi, dostaviti izveštaji, izjave i svi drugi dokumenti, njihove overene kopije ili delovi tih dokumenata, u elektronskoj formi, izuzev ukoliko je to tehnički neizvodljivo.
Standardni obrasci i komunikacija elektronskim putem mogu se koristiti i za razmenu informacija iz člana 72. ovog zakona.
Stav 1. ovog člana ne odnosi se na informacije i dokumentaciju pribavljene u skladu sa članom 73. ovog zakona.
Ukoliko komunikacija nije realizovana elektronskim putem ili na standardnim obrascima, to ne utiče na valjanost primljenih informacija, odnosno mera preduzetih u postupku po zahtevu.
Korišćenje informacija i dokumenata
Član 87.
Informacije primljene u skladu sa čl. 76. do 85. ovog zakona u bilo kom obliku podležu obavezi čuvanja tajnog podatka u poreskom postupku.
Informacije iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti u svrhu sprovođenja mera naplate ili mera obezbeđenja u vezi sa potraživanjima iz člana 5. ovog zakona, kao i za utvrđivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Država članica koja dostavlja informacije odobriće njihovu upotrebu u zamoljenoj državi članici i u druge svrhe osim onih navedenih u stavu 2. ovog člana, ako se te informacije mogu koristiti u slične svrhe prema propisima države članice koja dostavlja informacije.
Ukoliko nadležni organ koji podnosi zahtev ili zamoljeni nadležni organ smatra da bi informacije razmenjene u skladu sa ovim zakonom mogle biti korisne nekoj trećoj državi članici, može joj te informacije proslediti, u skladu sa postupcima utvrđenim ovim zakonom.
Država članica koja namerava da prosledi informacije trećoj državi članici o tome obaveštava državu članicu iz koje informacije potiču.
Država članica iz koje informacije potiču može uskratiti dozvolu za prosleđivanje informacija iz stava 4. ovog člana u roku od deset radnih dana od datuma prijema tog obaveštenja.
Odobrenje da informacije prosleđene u skladu sa stavom 4. ovog člana budu upotrebljene na način opisan u stavu 3. ovog člana može dati isključivo država iz koje te informacije potiču.
Na informacije dostavljene u bilo kom obliku u skladu sa odredbama ovog zakona mogu se pozvati svi organi u Republici Srbiji ili ih koristiti kao dokaz, kao da se radi o sličnim informacijama prikupljenim u Republici Srbiji.
Primena drugih sporazuma o pružanju pomoći
Član 88.
Odredbe ovog zakona ne sprečavaju izvršenje obuhvatnije obaveze uzajamne pomoći koja proističe iz bilateralnih ili multilateralnih sporazuma, uključujući dostavljanje sudskih ili sličnih pravnih akata drugih javnopravnih tela.
Ukoliko Republika Srbija zaključi bilateralni ili multilateralni sporazum o pitanjima obuhvaćenim ovim zakonom, koji se ne odnose samo na pojedinačne slučajeve, bez odlaganja obaveštava o tome Evropsku komisiju.
Prilikom pružanja obuhvatnije uzajamne pomoći na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma, Republika Srbija može koristiti elektronsku komunikacijsku mrežu i standardne obrasce u skladu sa članom 86. ovog zakona.
Izveštavanje
Član 89.
Nadležni organ Republike Srbije obaveštava jednom godišnje, i to do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, Evropsku komisiju o:
1) broju primljenih i poslatih zahteva za informacijama, zahteva za dostavljanje pismena, zahteva za naplatu i zahteva za ustanovljavanje mera obezbeđenja;
2) iznosu potraživanja za koja je tražena pomoć i o naplaćenim iznosima potraživanja.
Nadležni organ Republike Srbije može dostaviti Evropskoj komisiji i druge informacije koje mogu biti od koristi za ocenu uspešnosti sprovođenja uzajamne pomoći u skladu sa ovim zakonom.
Deo peti
KAZNENE ODREDBE
Kaznene odredbe
Član 90.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
1) ako ne prikuplja propisane informacije, ili ne sprovodi dubinsku analizu, ili ne utvrđuje račune o kojima se izveštava, ili o njima ne izveštava, ili ne izveštava u propisanom roku Poresku upravu (član 28. st. 1. do 4.);
2) ako ne podnese ispravno popunjen ili potpun izveštaj na propisanom obrascu, ili ako ga u propisanom roku ne podnese, ili ako o propisanim informacijama ne obavesti Poresku upravu (član 36. st. 1. do 3.);
3) ako ne podnese potpun izveštaj na propisanom obrascu, ili ako ga u propisanom roku ne podnese Poreskoj upravi (član 43. stav 1.);
4) ako ne podnese potpun periodični izveštaj o kojima se izveštava, ili ako ga u propisanom roku ne podnese Poreskoj upravi (član 43. stav 3.);
5) ako se pozove na profesionalnu tajnu, a ne obavesti bez odlaganja pisanim putem svog klijenta - ako je taj klijent posrednik, ili ako posrednika nema, a taj klijent je relevantni poreski obveznik - ne obavesti tog klijenta o obavezi izveštavanja (član 45. stav 2.);
6) ako ne podnese potpun izveštaj na propisanom obrascu, ili ako ga u propisanom roku ne podnese Poreskoj upravi (član 46. stav 2.);
7) ako u propisanom roku ne podnese Poreskoj upravi izveštaj na propisanom obrascu o informacijama o korišćenju prekograničnih aranžmana o kojima se izveštava (član 47. st. 5. i 6.);
8) ako ne prikuplja propisane informacije u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, ili ako ne podnese ispravno popunjen ili potpun izveštaj na propisanom obrascu, ili ako ga u propisanom roku ne podnese Poreskoj upravi (član 52. st. 1. i 2.);
9) ako ne prikuplja propisane informacije u skladu sa pravilima izveštavanja i dubinske analize, ili ako ne podnese ispravno popunjen ili potpun izveštaj na propisanom obrascu, ili ako ga u propisanom roku ne podnese Poreskoj upravi (član 56. st. 1. do 4.);
10) ako ne podnese ispravno popunjenu ili potpunu informativnu prijavu o dopunskom porezu, ili ako je u propisanom roku ne podnese Poreskoj upravi;
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu za prekršaje iz stava 1. tač. 1) do 10) ovog člana. Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj i fizičko lice za radnje iz stava 1. tač. 3) do 7) ovog člana.
Deo peti
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 91.
Podzakonski akti iz člana 30. stav 4, člana 39. stav 4, člana 54. stav 8, člana 55. stav 6, člana 59. stav 5, člana 63. stav 12. i člana 65. stav 12. ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 92.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 29.05.2026.