NACRT ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE: Kontrola ugostiteljskih objekata - restorana, hotela, kafića i objekata za ketering - pripada Ministarstvu poljoprivrede, dok Ministarstvo zdravlja zadržava nadležnost nad specifičnim kategorijama hrane, poput dijetetskih suplemenata, nove hrane i hrane za posebne medicinske namene

Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je Nacrt zakona o bezbednosti hrane, koji bi trebalo da zameni dosadašnji zakon iz 2009. godine i uskladi srpsko zakonodavstvo sa propisima Evropske unije. Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a primenjuje se od 1. juna 2026. godine.

Zašto novi zakon?

Glavni pokretač reforme jeste proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Novi zakon predstavlja ispunjavanje takozvanog Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika - i deo je Reformske agende za period 2024-2027. Evropska komisija je u godišnjim izveštajima o napretku Srbije više puta konstatovala da pravni okvir u ovoj oblasti nije u potpunosti usklađen sa EU standardima i da institucije treba da ojačaju kapacitete za sprovođenje kontrola.

Uspešno usvajanje zakona otvara put ka povlačenju gotovo sedam miliona evra koje je Evropska unija opredelila za jačanje konkurentnosti srpske poljoprivrede u okviru Reformske agende.

Šta zakon menja?

Jedna od ključnih novina jeste jasnije razgraničenje nadležnosti između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja. Dosadašnja praksa je povremeno dovodila do preklapanja inspekcijskih kontrola, što je stvaralo nepotrebne troškove i za državu i za privredne subjekte. Po novom zakonu, kontrola ugostiteljskih objekata - restorana, hotela, kafića i objekata za ketering - pripada Ministarstvu poljoprivrede, dok Ministarstvo zdravlja zadržava nadležnost nad specifičnim kategorijama hrane, poput dijetetskih suplemenata, nove hrane i hrane za posebne medicinske namene.

Zakon takođe odvaja oblast hrane za životinje u poseban propis, čime se postiže preglednost i bolje usklađivanje sa EU regulativom.

Privredni subjekti dobijaju dvogodišnji rok za usklađivanje svog poslovanja s novim zahtevima.

Šta zakon propisuje?

Nacrt zakona detaljno uređuje nekoliko ključnih oblasti:

Što se tiče bezbednosti hrane, zabranjuje se stavljanje na tržište hrane koja je štetna po zdravlje ili nepogodna za konzumiranje. Propisani su jasni kriterijumi - od prisustva pesticida i kontaminanata koji prelaze dozvoljene nivoe, do mikrobioloških opasnosti i fizičkih stranih tela u hrani.

U domenu sledljivosti, svaki subjekt u poslovanju hranom dužan je da uspostavi sistem kojim može precizno pratiti put hrane - od dobavljača do krajnjeg potrošača. U slučaju problema, hrana mora moći brzo da se povuče s tržišta, a potrošači moraju biti pravovremeno obavešteni.

HACCP sistem - analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka - ostaje obavezan za sve faze proizvodnje, prerade i distribucije, osim na nivou primarne proizvodnje. Svaki subjekt mora imati i odgovorno lice zaduženo za sprovođenje ovog sistema.

Zakon uvodi i posebna pravila za hranu tretiranu jonizujućim zračenjem, novu hranu i hranu sa oznakama geografskog porekla i tradicionalnog naziva.

Sistem brzog uzbunjivanja

Nacrt predviđa unapređenje sistema brzog uzbunjivanja za slučaj pojave rizika u lancu hrane. Ministarstvo poljoprivrede upravljaće ovim sistemom kao Nacionalna kontakt tačka, dok su oba ministarstva dužna da uspostave koordinirane kontakt tačke. Informacije o identifikovanim rizicima biće dostupne javnosti, uz zaštitu poslovnih tajni privrednih subjekata.

Kazne

Zakon predviđa ozbiljne finansijske sankcije. Pravna lica mogu biti kažnjena od 150.000 do čak tri miliona dinara za najozbiljnije povrede - poput stavljanja na tržište nebezbedne hrane ili poslovanja bez registracije. Preduzetnici mogu biti kažnjeni do 500.000 dinara, a fizička lica do 50.000 dinara. Pored novčanih kazni, predviđena je i zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina.

Reakcije stručne javnosti

Tokom javnih konsultacija, sprovedenih u avgustu 2025. godine, učestvovali su predstavnici Privredne komore Srbije, Saveta stranih investitora, NALED-a, kao i akademski stručnjaci i privrednici. Deo njihovih primedbi je prihvaćen - između ostalog, precizirana je definicija hrane u pogledu vode koja se dodaje tokom prerade, kao i uslovi izuzeća od plaćanja takse na inspekcijske kontrole. Određene sugestije, poput osnivanja posebne agencije za bezbednost hrane po uzoru na EFSA, nisu prihvaćene.

Donošenje ovog zakona predstavlja jedan od konkretnih koraka Srbije na putu ka EU, ali i direktnu zaštitu zdravlja potrošača. Hoće li nova pravila biti efektivno primenjena, u velikoj meri će zavisiti od toga koliko brzo nadležne inspekcije popune upražnjena radna mesta - a podaci iz oktobra 2025. pokazuju da je samo u sanitarnoj inspekciji otvoreno oko 70 nepopunjenih pozicija.

Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 19. marta 2026. godine.

Izvor: Vebsajt Agronews, 04.03.2026.
Naslov: Redakcija