NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o poštanskim uslugama (“Službeni glasnik RS”, broj 19/25), u članu 18. stav 2, članu 24. stav 1, članu 25. stav 1, članu 71. st. 1, 5. i 6. i članu 72. stav 1, reči: “Javno preduzeće “Pošta Srbijeˮ, Beograd” zamenjuju se rečima: ““POŠTA SRBIJE” DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, BEOGRAD”“, u odgovarajućem padežu i gramatičkom obliku.

Član 2.

U članu 63. stav 2, broj: “15” zamenjuje se brojem: “10”.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Poštanski delatnost u Republici Srbiji je jedan od pokretača sveukupnog razvoja i od vitalnog je značaja za privredu i stanovništvo, a poštanske usluge imaju veoma značajnu i specifičnu ekonomsku funkciju, pa se svrstavaju u usluge od opšteg ekonomskog interesa.

Oblast poštanskih usluga je uređena Zakonom o poštanskim uslugama (“Službeni glasnik RSˮ, broj 19/25), podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, međunarodnim aktima, kao i Programom razvoja poštanskih usluga u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine (“Službeni glasnik RSˮ, broj 16/26), sa Akcionim planom za sprovođenje ovog dokumenta javne politike.

Donošenjem svih prethodno navedenih akata dat je izuzet doprinos ispunjavanju obaveza koje proističu iz procesa pristupanja i pridruživanja Evropskoj uniji u okviru pregovaračkog poglavlja 3 - Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga.

Naime, Zakon o poštanskim uslugama je usklađen sa evropskim regulatornim okvirom u oblasti poštanskih usluga koji čine Uredba (EU) 2018/644 Evropskog parlamenta i Saveta od 18. aprila 2018. godine o uslugama prekogranične dostave paketa i set od tri poštanske direktive (Direktiva 97/67/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 15. decembra 1997. godine o zajedničkim pravilima za razvoj unutrašnjeg tržišta zajednice u području poštanskih usluga i poboljšanju kvaliteta poštanskih usluga, Direktiva 2002/39/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 10. juna 2002. godine kojom se menja Direktiva 97/67/EC u vezi sa daljim otvaranjem poštanskih usluga prema tržišnoj konkurenciji na nivou zajednice i Direktiva 2008/06/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 20. februara 2008. godine kojom se menja Direktiva 97/67/EC u vezi sa potpunim razvojem unutrašnjeg tržišta poštanskih usluga u zajednici).

Pored navedenog, Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 25. juna 2026. godine usvojila Inventar državne pomoći 2017-2026. i Akcioni plan sa rokovima za usklađivanje neusklađenih šema državne pomoći.

Time je ispunjen jedan od ključnih koraka predviđenih Reformskom agendom Republike Srbije (2024-2027), koja je objavljena u “Službenom glasniku RS - Međunarodni ugovori”, broj 9/24. Ovaj deo Reformske agende direktno se odnosi na oblast poslovnog okruženja i razvoja privatnog sektora kroz unapređenje sistema državne pomoći.

Reformska agenda predviđa usvajanje akcionog plana sa jasnim vremenskim okvirom za usklađivanje šema državne pomoći sa pravnim tekovinama Evropske unije. Ovaj plan je zasnovan na konačnom Inventaru državne pomoći i odobren od strane Evropske komisije.

Akcioni plan je izrađen na osnovu ažuriranog Inventara državne pomoći, koji predstavlja sveobuhvatan pregled:

         Postojećih šema državne pomoći;

         Individualnih državnih pomoći;

         Mera koje ne predstavljaju državnu pomoć.

Inventar je ažuriran u skladu sa obavezama iz Reformske agende i obuhvata sve odluke koje je Komisija za kontrolu državne pomoći donela nakon njegovog prethodnog usvajanja.

Usvajanjem ovih dokumenata Republika Srbija nastavlja sa usklađivanjem sistema kontrole državne pomoći sa pravilima Evropske unije. Ovaj korak direktno doprinosi ispunjavanju obaveza koje proističu iz procesa pristupanja i pridruživanja Evropskoj uniji u okviru pregovaračkog poglavlja 8 - Politika konkurencije.

S tim u vezi, navedenim Akcionim planom u okviru Mere broj 14 je utvrđena aktivnost izmene Zakona o poštanskim uslugama propisivanjem vremenskog ograničenja trajanja identifikovane šeme državne pomoći, a za odgovornu instituciju, koja je u obavezi da kao metod harmonizacije primeni ograničenje trajanja šeme, određeno je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Akcionim planom je predviđeno usklađivanje svih neusklađenih šema državne pomoći sa pravnim tekovinama Evropske unije do kraja 2026. godine i kao jedina neusklađena šema u poštanskoj delatnosti identifikovan je član 63. stav 2. Zakona o poštanskim uslugama (“Službeni glasnik RS”, broj 19/25), kojim je propisano da se dozvola javnom poštanskom operatoru za obavljanje univerzalne poštanske usluge izdaje na period od 15 godina, koji je se mora uskladiti tako što će se period važenja izmeniti na period od 10 godina.

Predloženo rešenje kojim se period poveravanja obavljanja univerzalne poštanske usluge utvrđuje na 10 godina zasniva se na principima Evropske unije koji se odnose na usluge od opšteg ekonomskog interesa, njihovo poveravanje, trajanje obaveza javne usluge i pravila o državnoj pomoći u obliku naknade za obavljanje tih usluga.

Za oblast poštanskih usluga, Obaveštenjem Evropske komisije o primeni pravila konkurencije za poštanski sektor i o proceni određenih državnih mera koje se odnose na poštanske usluge (OJ C 39, 6.2.1998, str. 2) potvrđuje se da se radi obezbeđivanja univerzalne poštanske usluge mogu dodeliti posebna ili isključiva prava kada su ona neophodna za obavljanje zadataka od opšteg ekonomskog interesa. Istovremeno se naglašava da takva prava moraju biti neophodna i srazmerna cilju obezbeđivanja univerzalne usluge, uz poštovanje principa transparentnosti i nediskriminacije.

Imajući u vidu navedene principe, utvrđivanje perioda od 10 godina za poveravanje obavljanja univerzalne poštanske usluge predstavlja opravdano i objektivno određen period, koji obezbeđuje stabilnost i kontinuitet pružanja univerzalne usluge, omogućava operatoru ispunjavanje dugoročnih obaveza javne usluge i planiranje neophodnih ulaganja, a istovremeno je usklađen sa periodom poveravanja koji je kao opšte pravilo prepoznat u pravilima Evropske unije o uslugama od opšteg ekonomskog interesa i državnim pomoćima.

Osnovni razlog za izmenu člana 63. stav 2. Zakona o poštanskim uslugama odnosno donošenje navedenog zakonskog rešenja ogleda se, prvenstveno, u činjenici da je Republika Srbija dužna da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije u procesu ispunjavanja uslova za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Dakle, Nacrt zakona o izmenama Zakona o poštanskim uslugama obuhvata izmenu člana 63. stav 2. u kojem se broj: “15” zamenjuje brojem: “10”.

Pored navedenog, javila se i potreba za izmenom određenih odredaba Zakona o poštanskim uslugama radi usklađivanja istih sa promenom pravne forme Javnog preduzeća

 

“Pošta Srbije”, Beograd iz pravne forme javnog preduzeća u pravnu formu društva s ograničenom odgovornošću.

Naime, na osnovu člana 478. i 481. Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21 i 19/25), koji se odnose na promenu pravne forme društva, očuvanje subjektiviteta društva i sadržaj odluke, kao i u skladu sa članom 46. stav 1. Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 76/23), kojom je propisano da će Vlada, na predlog Ministarstva privrede, najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu društva s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, Vlada je 18 decembra 2025. godine donela Odluku o promeni pravne forme javnog preduzeća “Pošta Srbije”, Beograd, koja je objavljena u “Službenom glasniku RS”, broj 115/25 od 19. decembra 2026. godine.

Na osnovu predmetne odluke promenjena je pravna forma Javnog preduzeća “Pošta Srbije”, Beograd iz pravne forme javnog preduzeća u pravnu formu društva s ograničenom odgovornošću

Takođe, u skladu sa članom 46. stav 2. Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, predmetna javna preduzeća dužna su da svoju organizaciju, kao i svoje opšte akte usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od registracije promene pravne forme.

S tim u vezi, neophodno je u tekstu Zakona o poštanskim uslugama izmeniti sve odredbe u kojima se pominje “Javno preduzeće “Pošta Srbije”, Beograd” i zameniti ih rečima ““POŠTA SRBIJE” DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, BEOGRAD”“.

1.         Problemi koje zakon treba da reši:

-           Usklađivanje neusklađenih šema državne pomoći sa pravnim tekovinama Evropske unije;

-           Izmena regulative koja se odnosi na javnog poštanskog operatora radi usklađivanja istih sa promenom pravne forme Javnog preduzeća “Pošta Srbije”, Beograd iz pravne forme javnog preduzeća u pravnu formu društva s ograničenom odgovornošću.

2.         Ciljevi koji se ovim zakonom postižu:

-           Ispunjavanje obaveza u oblati kontrole državne pomoći koje proističu iz procesa pristupanja i pridruživanja Evropskoj uniji u okviru pregovaračkog poglavlja 8 - Politika konkurencije;

-           Donošenje izmena regulative u kojoj je pravna forma javnog poštanskog operatora usklađena sa Odlukom Vlade kojom je isti svrstan u društvo s ograničenom odgovornošću.

3.         Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je u postupku pridruživanja Evropskoj uniji Republika Srbija preuzela obavezu da uskladi svoje zakonodavstvo sa propisima Evropske unije, utvrđeno je da se isključivo izmenom postojećeg pravnog okvira mogu obezbediti uslovi za dalje usklađivanje zakonodavstva i, na taj način, ispuniti preuzete obaveze.

Takođe, izmenjena je pravna forma javnog poštanskog operatora odnosno Javnog preduzeća “Pošta Srbije”, Beograd iz pravne forme javnog preduzeća u pravnu formu društvo s ograničenom odgovornošću, a u postojećem Zakonu o poštanskim uslugama javni poštanski operator se i dalje vodi kao javno preduzeće, što je neophodno izmeniti u tom aktu.

4.         Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Izmene koje se sprovode usled potrebe za usklađivanjem neusklađene šeme u oblasti državne pomoći, koje se odnose na dužinu trajanja perioda izdavanja dozvola javnom poštanskom operatoru za obavljanje univerzalne poštanske usluge, mogu se sprovesti jedino kroz izmenu Zakona o poštanskim uslugama, jer su iste definisane isključivo odredbama ovog akta, tako donošenje izmena zakona nije samo najbolji, već je i jedini način za rešavanje prepoznatih problema i postizanja zadatih ciljeva.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Nacrta zakona predviđena je opšta izmena terminologije u osnovnom tekstu Zakona o poštanskim uslugama (“Službeni glasnik RS”, broj 19/25), i to: u članu 18. stav 2, članu 24. stav 1, članu 25. stav 1, članu 71. st. 1, 5. i 6. i članu 72. stav 1, reči:

“Javno preduzeće “Pošta Srbijeˮ, Beograd” zamenjuju se rečima: “POŠTA SRBIJE” DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, BEOGRAD”, u odgovarajućem padežu i gramatičkom obliku. Naime, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o promeni pravne forme Javnog preduzeća “Pošta Srbije”, Beograd iz pravne forme javnog preduzeća u pravnu formu društva s ograničenom odgovornošću, te se ovim članom vrši terminološko usklađivanje.

Članom 2. Nacrta zakona vrši se izmena u članu 63. stav 2. Zakona o poštanskim uslugama (“Službeni glasnik RS”, broj 19/25), kojom se period na koji se javnom poštanskom operatoru izdaje dozvola za obavljanje univerzalne poštanske usluge smanjuje sa 15 na 10 godina. Ova izmena predstavlja ispunjavanje obaveze iz Mere broj 14 Akcionog plana za usklađivanje neusklađenih šema državne pomoći, koji je zasnovan na Inventaru državne pomoći 2017-2026. i odobren od strane Evropske komisije. Ovim se domaće zakonodavstvo direktno usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije (Pregovaračko poglavlje 8 - Politika konkurencije), odnosno sa principima Saopštenja Evropske komisije o uslugama od opšteg ekonomskog interesa i Odlukom Komisije (EU) 2025/2630, koji predviđaju da period poveravanja ovakvih usluga, po pravilu, ne treba da bude duži od 10 godina.

U članu 3. Nacrta zakona uređuje se stupanje na snagu ovog zakona, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, odnosno propisuje se da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, 09.10.2026.
Naslov: Redakcija