NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA PORODIČNOG ZAKONA - Tekst propisa nakon javne rasprave

Član 1.

 U Porodičnom zakonu (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15) posle člana 1. dodaje se naziv člana koji glasi:

 “Načelo zabrane diskriminacije” i novi član 1a. koji glasi:

,,Član 1a

 U ostvarivanju prava i dužnosti utvrđenih ovim zakonom zabranjen je svaki oblik neposredne i posredne diskriminacije, u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije.”

Član 2.

 Član 2. menja se i glasi:

,,Član 2.

 Svako ima pravo na život u porodičnom okruženju.

 Svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života.

 Porodica uživa posebnu zaštitu države.

 Mere kojima se zadire u porodični život moraju biti nužne i primenjuju se samo pod uslovom da se njihova svrha ne može uspešno ostvariti preduzimanjem blažih mera, uključujući preventivne mere i pružanje pomoći i podrške porodici.

 Zabranjeno je vršenje prava iz ovog zakona sa namerom da se nanese šteta drugima, kao i svako drugo vršenje prava koje je suprotno svrsi zbog koje su ustanovljena ili priznata.”

Član 3.

 U članu 6. dodaju se novi st. 1. i 2. koji glase:

 “Dete je svako lice koje nije navršilo 18 godina života, u smislu ovog zakona.

 Prava deteta su nedeljiva, uzajamno povezana i celovito se ostvaruju.”

 Dosadašnji st. 1-6 postaju st. 3-8.

Član 4.

 U članu 11. stav 2. reči:,,i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda”, brišu se.”

 St. 3. i 4. brišu se.

Član 5.

 U članu 14. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

,,Nadzor nad stručnim radom centra za porodični smeštaj i usvojenje u obavljanju poslova hraniteljstva vrši ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.

 Nadzor nad stručnim radom ustanova iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine vrši nadležni pokrajinski organ, kao povereni posao.

 Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način vršenja nadzora nad stručnim radom centra za porodični smeštaj i usvojenje u obavljanju poslova hraniteljstva.”

Član 6.

 U članu 23. stav 2. briše se.

Član 7.

 Naziv odeljka iznad člana 37. briše se.

 Član 37. menja se i glasi:

 “Brak je ništav ako ga je sklopilo maloletno lice.”

Član 8.

 Iznad naziva člana 38. dodaje se naziv odeljka koji glasi: “Rušljivost braka”.        

Član 9.

 U članu 43. dodaje se novi stav 2. koji glasi:,,Ako je dete rođeno u inostranstvu, a u inostranom izvodu nije upisan podatak o majci, matičar vrši upis deteta u matičnu knjigu rođenih uz napomenu da materinstvo nije utvrđeno.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 10.

 U članu 51. stav 1. menja se i glasi:

 “Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, organom starateljstva, sudom, javnim beležnikom ili diplomatsko-konzularnim predstavništvom Republike Srbije u inostranstvu, u zdravstvnoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u zdravstvenoj ustanovi koja prijavljuje rođenje deteta.”

Član 11.

 Naziv odeljka iznad člana 57. menja se i glasi:

,,Materinstvo i očinstvo u slučaju začeća postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.”

 U članu 57. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

 “Majka deteta začetog postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja jeste žena koja ga je rodila.

 Ako je dete začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanom jajnom ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može se utvrđivati.”

Član 12.

 U članu 58. st. 1, 2, 4. i 5. menjaju se i glase:

 “Ocem deteta koje je začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanim semenim ćelijama smatra se muž majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.

 Ocem deteta koje je začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanim semenim ćelijama smatra se vanbračni partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.

 Muškarac koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1. i 2. ovog člana ima pravo na osporavanje očinstva samo ako dete nije začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.

 Ako je dete začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanim semenim ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije ne može se utvrđivati.”

Član 13.

 U članu 59. stav 2. briše se.

Član 14.

 U članu 62. stav 2. menja se i glasi:

,,Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinske mere.”

Član 15.

 U članu 64. reči:,,(mlađi maloletnik) “ i,,(stariji maloletnik)” brišu se.

Član 16.

 U članu 65. stav 4. reči: “koje je navršilo 10. godinu života” brišu se.

 Stav 5. menja se i glasi:,,Dete se može samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove obratiti sudu ili javnom tužilaštvu ili organu uprave ili Zaštitniku građana ili drugim nezavisnim državnim organima koji se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja.”

 Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

 “Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način utvrđivanja mišljenja deteta u postupcima pred organom starateljstva iz oblasti porodičnopravnih odnosa.”

Član 17.

 U članu 68. stav 3. menja se i glasi:

,,Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite i pružaoca zdravstve zaštite, u skladu sa zakonom.”

Član 18.

 U članu 69. stav 2. briše se.

 Stav 3. postaje stav 2., menja se i glasi:,,Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu, prvenstveno iz porodičnog okruženja deteta, koje ima lična svojstva i sposobnosti da obezbedi odgovarajuću brigu, zaštitu i stabilno okruženje za dete, ako je to u najboljem interesu deteta, uz obavezno uzimanje u obzir mišljenja deteta.”

 Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 19.

 Član 70. menja se i glasi:

,,Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti, i da rade na očuvanju i razvijanju porodičnog, nacionalnog, etičkog, kulturnog i drugog identiteta deteta.”

Član 20.

 Posle člana 70. dodaje se naziv člana koji glasi: “Zabrana ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja” i član 70a koji glasi:

,,Član 70a

 “U čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta.

 Zabrane iz stava 1. ovog člana odnose se i na hranitelje, staratelje i sva druga lica koja se staraju o detetu ili sa detetom dolaze u kontakt u porodici ili drugoj sredini.

 Lica iz stava 1. i 2. ovog člana dužna su da štite dete od postupaka navedenih u stavu 1. ovog člana.”

Član 21.

 U članu 71. stav 1. reči:,,osnovno školovanje”, brišu se i zamenjuju rečima: zamenjuju se rečima:,,obavezno osnovno obrazovanje”.

 U stavu 2. posle reči:,,i etičkim uverenjima”, dodaju se reči:,,ako je to u njegovom najboljem interesu.”

Član 22.

 U članu 77. stav 1. reči: “odnosno poslovne sposobnosti” zamenjuju se rečima:,,ili mu je ograničena poslovna sposobnost u odnosu na pravo i dužnost da se stara o detetu nakon ocene suda najboljeg interesa deteta, roditeljskih kapaciteta i mogućnosti obezbeđivanja odgovarajuće podrške roditelju.”

 Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7. koji glase:

,,Ako umre roditelj koji po odluci suda samostalno vrši roditeljsko pravo, roditeljsko pravo vrši drugi roditelj ako nije lišen roditeljskog prava ili mu nije ograničena poslovna sposobnosti u odnosu na prava i dužnosti staranja o detetu.

 Ako nakon smrti roditelja nastane spor u pogledu toga gde će dete živeti i ko će se starati o detetu, odluku donosi sud.

 Do donošenja odluke suda, o staranju nad detetom odlučuje organ starateljstva.”

Član 23.

 U članu 78. st. 3. i 4. brišu se.

Član 24.

 Posle člana 78. dodaje se naziv člana koji glasi: “Prava i dužnosti roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo”, i član 78a koji glasi:

,,Član 78a

 Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose, da dobije sva obaveštenja o detetu od obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite i pružaoca zdravstve zaštite, i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

 Pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih mera nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

 O pitanjima koja bitno utiču na život deteta o kojima postoji spor između roditelja, odlučuje sud u postupku za vršenje roditeljskog prava.

 Roditelj koji vrši roditeljsko pravo samostalno odlučuje o pitanjima iz stava 2. ovog člana, ukoliko je drugi roditelj nedostupan ili odbija učešće u donošenju odluka, ili ako to zahtevaju razlozi hitnosti ili zaštite najboljeg interesa deteta.

 O samostalnom odlučivanju roditelja koji vrši roditeljsko iz stava 4. ovog člana, odlučuje organ starateljstva.”

Član 25.

 U članu 79. posle stava 1. dodaju se st. 2-4. koji glase:

,,U obavljanju preventivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, organ starateljstva preduzima savetodavno usmeravanje i informisanje roditelja u cilju: odgovornog vršenja roditeljskog prava, ostvarivanja prava deteta na obezbeđivanje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za pravilan i potpun razvoj, zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja, ostvarivanja prava deteta da formira svoje mišljenje i da ga slobodno izražava, zabrane telesnog kažnjavanja i primene nenasilnih metoda vaspitanja i dr.

 U obavljanju preventivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, organ starateljstva upućuje roditelje na korišćenje usluga podrške porodici i posebne obuke o ostvarivanju prava deteta, odgovornom, podsticajnom i podržavajućem roditeljstvu, roditeljskim veštinama, pozitivnom roditeljstvu i druge obuke od značaja za unapređivanje njihovih znanja i veština u vršenju roditeljskih dužnosti.

 Organi, organizacije i ustanove koji pružaju usluge podrške porodici dužni su da obezbede pružanje usluga u okviru preventivnog nadzora na osnovu upućivanja organa starateljstva.

Član 26.

 U članu 80. stav 2. posle tačke 2. dodaju se tač. 3 - 6 koje glase:

,,3) zahteva od roditelja da otklone nedostatke u vršenju roditeljskog prava;

 4) zahteva od roditelja da se uključe u posebne obuke o ostvarivanju prava deteta i odgovornom, podsticajnom i podržavajućem roditeljstvu, roditeljskim veštinama, pozitivnom roditeljstvu i druge obuke od značaja za unapređivanje njihovih znanja i veština u vršenju roditeljskih dužnosti.

 5) zahteva od roditelja da izvrše ili se uzdrže od određenih radnji i postupaka;

 6) zahteva od roditelja i upućuje ih da koriste usluge podrške porodici, podrške detetu i usluge usmerene na korekciju roditeljstva.”

 Tačka 3) ovog stava postaje tačka 7).

 Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

,,Način i sadržaj obavljanja mere korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.”

Član 27.

 U članu 81. stav 2. menja se i glasi:

 “Roditelj zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava ako:

1)         vrši fizičko, seksualno, emocionalno, socijalno, digitalno ili drugo nasilje nad detetom;

2)         dete izlaže bilo kom obliku eksploatacije ili ne sprečava eksploataciju deteta;

3)         vrši nasilje u porodici, u skladu sa odredbama ovog zakona, Krivičnog zakonika i zakona koji uređuje sprečavanje nasilja u porodici;

4)         navodi, prinuđuje, omogućava, podstiče, uključuje ili na drugi način stvara uslove za uključivanje deteta u rad koji je zabranjen zakonom, rad opasan po decu u skladu sa propisom kojim se utvrđuje opasan rad za decu, prosjačenje i drugi rad koji ugrožava zdravlje, bezbednost, obrazovanje, dostojanstvo i pravilan razvoj deteta;

5)         podstiče, omogućava, navodi, prinuđuje ili na drugi način stvara uslove da dete zasnuje vanbračnu zajednicu;

6)         navikava dete na odavanje rđavim sklonostima i izlaže ga opasnostima po život i zdravlje;

7)         navodi, prinuđuje, omogućava, podstiče, uključuje ili na drugi način stvara uslove za uključivanje deteta u vršenje krivičnih dela;

8)         na drugi način zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava.

 U stavu 3. tačka 4. posle reči: “korisnika” stavlja se zapeta i dodaju reči:,,hraniteljskoj porodici ili drugom obliku alternativnog smeštaja.”

 Posle tačke 4. dodaje se tačka 5. koja glasi:,,ako nezakonito oduzme ili zadrži dete od roditelja koji vrši roditeljsko pravo.”

Član 28.

U članu 84. stav 1. tačka 2. briše se.

Član 29.

 Naziv iznad člana 85. i član 85. brišu se.

Član 30.

 Naziv iznad člana 86. i član 86. brišu se.

Član 31.

 U članu 87. stav 1. menja se i glasi:

,,Pravnosnažnu odluku o lišenju i vraćanju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.”

Član 32.

 U članu 91. stav 1. tačka 2. posle reči: “boravište” dodaju se reči: “duže od jedne godine.”

 U stavu 1. tačka 4. briše se.

 Dosadašnja tačka 5. postaje tačka 4.

Član 33.

 U članu 95. stav 2. posle reči: “usvojenje”, reči: “sa označavanjem ili” brišu se.

Član 34.

 U članu 96. stav 1. tačka 3. briše se.

Član 35.

 Naziv člana 99. menja se i glasi:,,Starosna dob usvojitelja”.

Član 36.

 U članu 100. stav 2. tačka 2. menja se i glasi:

 “2) lice čija je poslovna sposobnost ograničena i za koje je sud utvrdio da to ograničenje neposredno utiče na njegovu sposobnost da vrši roditeljsko pravo i da se taj nedostatak ne može otkloniti uz odgovarajuću podršku.”

Član 37.

 Naziv člana 102. menja se i glasi:,,Priprema i obuka usvojitelja.”

 U stavu 1. posle reči: “pripremljeno” dodaju se reči: “i obučeno”.

 U stavu 2. posle reči:: “pripreme” dodaju se reči: “i obuke”.

Član 38.

 Naziv člana 103. menja se i glasi:,,Uobičajeno boravište i državljanstvo usvojitelja.”

 Član 103. menja se i glasi:

            ,,Član 103.

,,Lice sa uobičajenom boravištem u inostranstvu (domaći ili strani državljanin) i strani državljanin sa uobičajenim boravištem u Republici Srbiji može usvojiti dete pod uslovom:

 1) da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima sa prebivalištem, odnosno boravištem u Republici Srbiji;

 2) da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem.

 Smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među državljanima Republike Srbije sa prebivalištem, odnosno boravištem u Republici Srbiji ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja.

 Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu iz stava 1. ovog člana i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako je to u najboljem interesu deteta.

 Uobičajeno boravište, u smislu ovog zakona, jeste mesto u kojem fizičko lice faktički, kontinuirano i zakonito boravi najmanje jednu godinu. Prilikom određivanja uobičajenog boravišta treba voditi računa o okolnostima lične ili poslovne prirode koje ukazuju na trajnije veze sa tim mestom.”      

Član 39.

 U članu 106. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:,,Usvojenje prestaje poništenjem na dan pravnosnažnosti presude o poništenju.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 40.

 U članu 110. stav 2. menja se i glasi:

,,Organ starateljstva može zasnovati standardno hraniteljstvo, hraniteljstvo uz intenzivnu i dodatnu podršku, urgentno hraniteljstvo, povremeno hraniteljstvo i druge oblike hraniteljstva.”

Član 41.

 Naziv odeljka iznad člana 111. menja se i glasi:,,Opšta podobnost deteta za hraniteljstvo.”

Član 42.

 Naziv člana 111. menja se i glasi:,,Interes deteta”.

Član 43.

 Naziv člana 112. menja se i glasi:,,Maloletstvo deteta”.

 Stav 2. briše se.

Član 44.

 Naziv člana 113. menja se i glasi:,,Porodični status deteta”.

 U stavu 2. reči,,sa poremećajem u ponašanju”', zamenjuju se rečima,,sa problemima u ponašanju.”

 U stavu 3. posle reči:,,potpuno lišeni roditeljskog prava” dodaje se zapeta, reč:,,odnosno” briše se i dodaju se reči:,,dete čijim roditeljima je ograničena poslovna sposobnost u odnosu na prava i dužnosti staranja o detetu i nisu u mogućnosti da se staraju o detetu uz odgovarajuću podršku”.

 Stav 4. menja se i glasi:,,Hraniteljstvo braće i sestara po pravilu se zasniva sa istim hraniteljem.”

Član 45.

 Naziv člana 114. menja se i glasi:,,Saglasnost roditelja deteta”.

Član 46.

 Naziv člana 115. menja se i glasi:,,Saglasnost staratelja deteta”.

Član 47.

 Naziv člana 116. menja se i glasi:,,Saglasnost deteta”.

Član 48.

 U članu 117. stav 2. tačka 2. menja se i glasi:

,,2) lice čija je poslovna sposobnost ograničena i za koje je sud utvrdio da to ograničenje neposredno utiče na njegovu sposobnost da se stara o detetu i da se taj nedostatak ne može otkloniti uz odgovarajuću podršku.”

 U stavu 2. tačka 3) reč:,,hranjenika” zamenjuje se rečima:,,dete na hraniteljstvu”.

Član 49.

 U nazivu člana 118. posle reči: “Priprema” dodaju se reči: “i obuka”.

 U stavu 1. posle reči: “pripremljeno” dodaju se reči: “i obučeno”.

 U stavu 2. posle reči:: “pripreme” dodaju se reči: “i obuke”.

Član 50.

 U članu 120. posle reči:,,delimično lišeni roditeljskog prava” dodaje se zapeta, a reč:,,odnosno”, briše se i dodaju reči:,,ili im je poslovna sposobnost ograničena u odnosu na prava i dužnosti staranja o detetu i nisu u mogućnosti da se staraju o detetu uz odgovarajuću podršku.”

Član 51.

 U članu 121. stav 1. tačka 3. menja se i glasi:

,,3) upućivanjem deteta na međusobno prilagođavanje izabranim domaćim usvojiteljima, odnosno zasnivanjem međunarodnog usvojenja.”

 Stav 2. menja se i glasi:

,,Hraniteljstvo se može produžiti:

 1) ako mlada osoba ima smetnju u psiho-fizičkom razvoju i ako je nesposobna da se sama stara o sebi i o zaštiti svojih prava, a najkasnije do navršene 26. godine života;

 2) ako se mlada osoba redovno školuje, a najkasnije do navršene 26. godine života.”

Član 52.

 U članu 122. stav 2. menja se i glasi:

,,Organ starateljstva može doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja odnosno staratelja deteta na hraniteljstvu ili na njihov sporazumni zahtev i na predlog ustanove socijalne zaštite nadležne za praćenje hraniteljstva.”

Član 53.

 U članu 124. reči:,,koje je lišeno poslovne sposobnosti”, zamenjuju se rečima:,,čija je poslovna sposobnost ograničena”.

 Dodaje se stav 2. koji glasi: “Starateljstvo nad punoletnim licem primenjuje se kao krajnja mera, kada se zaštita njegove ličnosti, prava i interesa ne može postići uz obezbeđivanje odgovarajuće podrške u donošenju odluka.”

Član 54.

 Posle člana 124. dodaje se novi naziv:,,Osoba od poverenja”, i novi član 124a koji glasi:

,,124a

 Štićenik ima pravo da izabere osobu od poverenja koja mu pruža podršku u odlučivanju i druge vidove podrške bez prava donošenja odluka u ime štićenika.

 Osoba od poverenja pruža podršku štićeniku u razumevanju informacija, razmatranju opcija i izražavanju volje, uz obavezu poštovanja volje i preferencija štićenika. Odnos između osobe od poverenja i staratelja mora biti uređen tako da se izbegne zamena volje štićenika.

 Bliže uslove za izbor, učešće u podršci štićeniku i prestanak statusa osobe od poverenja propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.”

Član 55.

 U članu 126. stav 2. menja se i glasi:

,,Za staratelja se prvenstveno postavljaju roditelj, supružnik, srodnik, hranitelj ili pružalac usluge porodičnog smeštaja za odrasla lica ili lice posebno blisko štićeniku, osim ako interes štićenika nalaže drugačije.”

Član 56.

 Član 127. menja se i glasi.

,,Štićenik ima pravo da predloži lice koje će mu biti postavljeno za staratelja, uz obavezu organa starateljstva da to mišljenje uvaži u najvećoj mogućoj meri, u skladu sa voljom i opredeljenjem štićenika.”

Član 57.

 U članu 128. stav 1. tačka 1. menja se i glasi:

 “1) lice čija je poslovna sposobnost ograničena i za koje je sud utvrdio da to ograničenje neposredno utiče na njegovu sposobnost da obavlja dužnosti staratelja;”

Član 58.

 Član 130. briše se.

Član 59.

 U članu 132. stav 3. posle reči: “pravnog posla”, dodaju se reči: “ili radnje”.

Član 60.

 U članu 133. stav 1. posle reči: “ne bi mogao biti postavljen za staratelja” dodaje se zapeta i reči: “odnosno ukoliko je staratelj sa štićenikom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju ili drugi ugovor čija je sadržina u suprotnosti sa dužnostima staratelja.”

 U stavu 3. reč,,zatraži”, zamenjuje se rečju,,zahteva”.

Član 61.

 Član 135. menja se i glasi:

Član 135.

,,Staratelj je dužan da se savesno stara o štićeniku.

 Staranje o maloletnom štićeniku obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.

 Staranje o punoletnom štićeniku, uz zavisnosti od ograničenja njegove poslovne sposobnosti, može obuhvatiti: staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika te pomaganje štićeniku u donošenju odluka u skladu sa njegovom poslovnom sposobnošću, uz obavezno poštovanje njegove volje i opredeljenja, osim u slučaju kada se one ne mogu pouzdano utvrditi.

 Staratelj maloletnog štićenika dužan je da se stara da štićenik lagovremeno dobije sva potrebna obaveštenja i omogući mu da izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču i tom mišljenju posveti dunu pažnju.

 Staratelj punoletnog štićenika je dužan je da se stara da štićenik blagovremeno dobije sva potrebna obaveštenja o pitanjima koja ga se tiču i da u obavljanju poslova staratelja u najvećoj mogućoj meri uzme u obzir odluke, mišljenje, želje i stavove štićenika. “

Član 62.

 Član 136. menja se i glasi:

,,Član 136.

 “Staratelj je dužan da se stara da čuvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog štićenika što pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan život.

 Staratelj je dužan da se stara da se, ukoliko je to moguće, otklone razlozi zbog kojih je punoletnom štićeniku ograničena poslovna sposobnost i da se on što više osposobi za samostalan život i u najvećoj mogućoj meri za samostalno donošenje odluka.

 U sprovođenju starateljske zaštite unoletnog štićenika, staratelj je dužan da:

1)         štiti dostojanstvo i interese štićenika;

 2) poštuje prava štićenika;

 3) podstiče samostalno donošenje odluka štićenika, pruža mu podršku u donošenju odluka, u skladu sa njegovom voljom i opredeljenjem, i učešću u životu u zajednici;

 4) uzima u obzir lična svojstva štićenika i prihvata njegove odluke, mišljenje, želje i stavove, osim ako je to u suprotnosti sa interesima štićenika.

 Staratelj je dužan da posećuje štićenika i neposredno se obaveštava o uslovima u kojima štićenik živi.”

Član 63.

 Član 137. menja se i glasi:

,,Član 137.

,,Staratelj je dužan da zastupa štićenika.

 Maloletni štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem.

 Staratelj zastupa maloletnog štićenika jednako kao što roditelj zastupa dete.

 Staratelj zastupa punoletnog štićenika u obavljanju pravnih poslova i radnji za koje mu je ograničena poslovna sposobnost.

 Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva i uz prethodno pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova maloletnog štićenika:

 1) da odluči o školovanju štićenika;

 2) da odluči o promeni prebivališta štićenika;

 3) da odluči o preduzimanju medicinske mere nad štićenikom mlađim od 15 godina;

 4) da odluči o preduzimanju medicinske mere nad štićenikom starijim od 15 godina koji nije dao saglasnost za preduzimanje medicinske mere, a mera je nužna u skladu sa zakonom;

 5) da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina;

 6) da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina.

 Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva i uz prethodno pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika:

 1) da odluči o promeni prebivališta štićenika;

 2) da odluči o preduzimanju složenije medicinske mere nad štićenikom.”

Član 64.

 U članu 139. stav 3. posle reči:,,organa starateljstva”, dodaju se reči “i pribavljeno mišljenje maloletnog štićenika, odnosno uz pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika.”

Član 65.

 U članu 140. stav 2. posle reči:,,organa starateljstva”, dodaju se reči:,,i pribavljeno mišljenje maloletnog štićenika, odnosno uz pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika.”

Član 66.

 U članu 145. stav 1. tačka 2. briše se.

 Stav 1. tačka 4. menja se i glasi:

,,4) kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava odnosno o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika u odnosu na prava i dužnosti na staranje o detetu;”

 U tački 5. reči:,,vraćanju poslovne sposobnosti” zamenjuju se rečima: “prestanku ograničenja poslovne sposobnosti”.

Član 67.

 U nazivu Odeljka V, reč:” Lišenje”, zamenjuje se rečju: “Ograničenje”.

Član 68.

 Naziv člana 146. menja se i glasi:

 “Ograničenje poslovne sposobnosti”.

 Član 146. menja se i glasi:

,,Član 146.

,,Punoletnom licu koje, zbog bolesti ili invaliditeta, nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava ili interesa ili ugrožava prava i interese drugih lica može biti ograničena poslovna sposobnost.

            Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog člana ograničava se samo ukoliko je to neophodno i ukoliko se podrška tom licu u odlučivanju ne može obezbediti od strane osobe od poverenja ili na drugi način, uz obavezu poštovanja volje i opredeljenja lica čija se poslovna sposobnost ograničava.

 Sudskom odlukom o ograničenju poslovne sposobnosti odrediće se pravni poslovi i radnje koje lice ograničene poslovne sposobnosti nije sposobno samostalno preduzimat i u odnosu na svoju ličnost i imovinu.

 Za poslove i radnje koji nisu navedeni u odluci iz stava 3. ovog člana, lice ima poslovnu sposobnost i može ih samostalno preduzimati.

 U odluci o ograničenju poslovne sposobnosti sud određuje rok trajanja ograničenja, koji ne može biti duži od tri godine.

 O funkcionisanju, ponašanju i sposobnostima za samostalno donošenje odluka lica prema kome se vodi postupak nalaz i mišljenje daju dva sudska veštaka, na osnovu individualizovane funkcionalne procene.

 Sud je dužan da sasluša lice prema kome se vodi postupak za ograničenje oslovne sposobnosi, njegovog staratelja, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o funkcionisanju, ponašanju i sposobnostima za samostalno donošenje odluka lica prema kome se vodi postupak.

 Način i sadržaj rada organa starateljstva u postupku ograničenja poslovne sposobnosti i starateljskoj zaštiti punoletnog štićenika propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.”

Član 69.

 Naziv člana 147. i član 147. brišu se.

Član 70.

 Naziv člana 148. menja se i glasi:

 “Prestanak ograničenja poslovne sposobnosti”.

 Član 148. menja se i glasi:

            ,,Član 148.

 “Punoletnom licu ograničene poslovne sposobnosti može se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih mu je poslovna sposobnost ograničena, kao i u slučaju kada mu se obezbedi adekvatna podrška u donošenju odluka.”

Član 71.

 Naziv člana 149. menja se i glasi:

 “Odluke o ograničenju i prestanku ograničenja poslovne sposobnosti”.

 Član 149. menja se i glasi:

            ,,Član 149.

 Odluku o ograničenju i odluku o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku.

 Pravnosnažnu odluku o ograničenju i odluku o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti sud bez odlaganja dostavlja organu starateljstva.”

Član 72.

 U članu 150. stav 1. menja se i glasi:,,Pravnosnažnu odluku o ograničenju i odluku o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.”

 U stavu 2. posle reči: “Ako lice”, reč: “lišeno”, briše se i zamenjuje rečju: “ograničene”.

Član 73.

 U članu 159. stav 4. menja se i glasi:

,,Nemaju pravo na izdržavanje maćeha odnosno očuh ako bi prihvatanje zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za pastorka, odnosno ako je brak između roditelja i maćehe odnosno očuha prestao poništenjem ili razvodom. “

Član 74.

 U članu 194 stav 2. posle reči:,,Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta”, dodaju se reči:,,a nakon punoletstva dok je mlada osoba na redovnom školovanju, najkasnije do 26 godine, ili ako ima smetnju u psihofizičkom razvoju, dok ta smetnja traje.”

Član 75.

 Član 197. menja se i glasi:

“Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste akt fizičkog, psihičkog, emocionalnog, seksualnog, ekonomskog ili digitalnog nasilja, zanemarivanje i nemarno postupanje prema članu porodice.

 Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog člana smatra se naročito:

1) nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

2) izazivanje straha pretnjom ubistvom ili nanošenjem telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;

3) seksualni odnos ili druga seksualna aktivnost bez pristanka;

4) seksualni odnos ili druga seksualna aktivnost sa detetom ili sa nemoćnim članom porodice, navođenje, prisiljavanje ili ucenjivanje deteta ili nemoćnog člana porodice na seksualni odnos ili drugu seksualnu aktivnost zloupotrebom položaja poverenja, autoriteta ili uticaja nad detetom ili nemoćnim licem ili zloupotrebom posebno osetljive situacije u kojoj se dete ili nemoćno lice nalazi, njihovog ranjivog položaja, i njihove zavisnosti od učinioca;

5) navođenje člana porodice na seksualni odnos ili seksualne aktivnosti sa trećim licem, bez pristanka;

6) navođenje, prisiljavanje ili ucenjivanje na seksualni odnos sa detetom ili drugim članom porodice pretnjom korišćenja, obrade i objavljivanja ličnih foto, video, audio i digitalnih zapisa ili podataka o ličnosti deteta ili člana porodice ili njihovih članova porodice;

7) prikazivanje detetu kraćih ili dužih video snimaka ili fotografija seksualne ili druge neprimerene sadržine putem sredstava informacione i komunikacione tehnologije, kao i iskorišćavanje dece za pornografiju;

8) seksualno uznemiravanje;

9) navođenje, prinuđivanje, omogućavanje, podsticanje ili na drugi način stvaranje uslova za zasnivanje vanbračne zajednice deteta;

10) prinuda punoletnog člana porodice na zaključenje braka;

11) ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;

12) proganjanje, uključujući i putem informaciono-komunikacione tehnologije;

 13) nezakonito oduzimanje deteta od roditelja i sprečavanje održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljima;

14) navođenje, prisiljavanje, omogućavanje, podsticanje, uključivanje ili na drugi način stvaranje uslova za uključivanje deteta u rad koji je zabranjen zakonom, rad opasan po decu u skladu sa propisom kojim se utvrđuje opasan rad za decu, prosjačenje, drugi rad koji ugrožava zdravlje, bezbednost, obrazovanje, dostojanstvo i pravilan razvoj deteta, ili vršenje krivičnih dela;

15) navođenje, prisiljavanje, omogućavanje, podsticanje, uključivanje ili na drugi način stvaranje uslova da dete zasnuje vanbračnu zajednicu;

16) vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje može biti učinjeno i putem sredstava informaciono-komunikacione tehnologije;

17) kontrola i uskraćivanje ekonomskih resursa potrebnih za zadovoljavanje potreba člana porodice ili sprečavanje člana porodice da obavlja ekonomske aktivnosti (ekonomsko nasilje);

18) svako drugo ponašanje koje ima obeležja akta iz stava 1. ovog člana.

 Nasiljem u porodici izvršenom prema detetu, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i svaki vid izloženosti deteta nasilju u porodici.

 Članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se:

 1) supružnici ili bivši supružnici;

 2) deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;

 3) lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;

 4) vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;

 5) lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.”

Član 76.

 Član 198. menja se i glasi:

,,Član 198.

 Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice ili kojom se otklanjaju ili umanjuju posledice nasilja ili sprečava dalji nastanak štete.

 Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

 1) izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

 2) izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

 3) zabrana približavanja žrtvi nasilja i članovima njene porodice na određenoj udaljenosti;

 4) zabrana pristupa mestu stanovanja, mestu rada i drugim mestima na kojima boravi žrtva, članovi njene porodice i njoj bliska lica i prostoru oko tih mesta;

 5) zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice;

 6) zabrana komunikacije sa žrtvom nasilja, članovima njene porodice i njoj bliskim licima, uključujući i putem sredstava informaciono-komunikacione tehnologije;

 7) zabrana korišćenja, obrađivanja i objavljivanja podataka o ličnosti žrtve i članova njene porodice, njihovih ličnih i porodičnih prilika, njihovih foto, video i digitalnih zapisa, uključujući i korišćenje, obrađivanje i objavljivanje putem informaciono-komunikacione tehnologije;

 8) zabrana praćenja kretanja i aktivnosti žrtve nasilja i članova njene porodice, uključujući i praćenje putem:

 - informaciono-komunikacione tehnologije, aplikacija i drugih digitalnih alata koje otkrivaju lokaciju i omogućavaju praćenje kretanja;

- komunikacije sa licima sa kojima žrtva radi ili ima redovne kontakte;

- komunikacije sa zaposlenima u ustanovama u kojima se žrtva ili članovi njene porodice nalaze ili koje pohađaju i posećuju:

 9) izdavanje naloga za uključivanje u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program počinioca nasilja u porodici;

 10) izdavanje naloga za lečenje od bolesti zavisnosti.

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem ne uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici. “

Član 77.

 Naziv člana 202. menja se i glasi:,,Primena zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja”.

 U članu 202. posle reči,,parnični” dodaje se reči “i postupak izvršenja i obzebeđenja”.

Član 78.

 U članu 204. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

,,U slučaju da se postupak ne može sprovesti u roku iz stava 3. ovog člana, sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.”

 Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 79.

 U članu 206. stav 2. menja se i glasi:

,,Poverljivost podataka sadržanih u sudskim spisima obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.”

Član 80.

 U članu 212. stav 1. umesto brojeva:,,35. i 36”, dodaju se brojevi: “35-37”.

Član 81.

 Naziv člana 215. i član 215. brišu se.

Član 82.

 U članu 217. reči:,,vraćanju poslovne sposobnosti”, zamenjuju se rečima:,,prestanku ograničenja poslovne sposobnosti za sklapanje braka.”

Član 83.

 U članu 218. stav 3. menja se i glasi:

,,Staratelj maloletnog supružnika ili punoletnog supružnika koji zbog ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu ni uz prethodno utvrđenu volju, opredeljenje i obezbeđenu podršku, može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.”

Član 84.

 U članu 220. stav 4. menja se i glasi:

,,Staratelj supružnika koji zbog ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu ni uz prethodno obezbeđenu podršku, utvrđenu volju i opredeljenje, može podneti tužbu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.”

Član 85.

 U članu 221. stav 1. posle reči:,,stranke”, dodaju se reči:,,koji nije advokat”.

 U stavu 2. posle reči:,,Punomoćje”, dodaju se reči:,,izdato punomoćniku stranke koji nije advokat”.

Član 86.

 U članu 225. posle stava 2. dodaju se stavovi 3. i 4. koji glase:

,,Pravnosnažnu presudu o razvodu braka na osnovu sporazuma sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu venčanih.

 Pravnosnažnu presudu iz stava 1. ovog člana kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti.”    

Član 87.

 U članu 226. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

,,Pravnosnažnu presudu u bračnom sporu sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu venčanih.

 Pravnosnažnu presudu iz stava 1. ovog člana kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti.”

Član 88.

 U članu 233. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

,,Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak mirenja dužna je da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici. U slučaju da utvrdi postojanje nasilja u porodici postupak posredovanja (mirenje) se ne sprovodi, a ako je postupak posredovanja (mirenje) započeo obustavlja se.”

Član 89.

 U članu 238. stav 1. posle reči:,,mirenje nije uspelo”, dodaje se zapeta i reči:,,kao i zaključak sa obrazloženjem da je postupak posredovanja (mirenje) obustavljen zbog nasilja u porodici.”

Član 90.

 U članu 240. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja (nagodba) dužna je da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici. U slučaju da utvrdi postojanje nasilja u porodici postupak posredovanja (nagodba) se ne sprovodi, a ako je postupak posredovanja (nagodba) započeo obustavlja se.”

Član 91.

 U članu 245. stav 1. posle reči:,,nagodba nije uspela”, dodaje se zapeta i reči:,,kao i zaključak sa obrazloženjem da je postupak posredovanja (nagodba) obustavljen zbog utvrđenog postojanja nasilja u porodici.”

Član 92.

 U članu 252. stav 5. reči:,,uz biomedicinsku pomoć”, zamenjuju se rečima,,postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.”

Član 93.

 U članu 254. stav 3. menja se i glasi:

,,Staratelj maloletnog ili punoletnog tužioca koji zbog ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu ni uz prethodno obezbeđenu podršku, utvrđenu volju i opredeljenje, može podneti tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.”

Član 94.

 U članu 257. stav 1. posle reči:,,stranke” dodaju se reči:,,koji nije advokat”.

 U stavu 2. posle reči:,,Punomoćje”, dodaju se reči,,izdato punomoćniku stranke koji nije advokat.”

Član 95.

 Posle člana 260. dodaje se naziv člana:,,Upis sudske odluke u javne registre” i član 260a koji glasi:

,,Član 260a

 Pravnosnažnu odluku donetu u sporu za utvrđivanje materinstva, osporavanje materinstva, utvrđivanje očinstva, osporavanje očinstva i osporavanje izjave o priznanju očinstva sud bez odlaganja dostavlja nadležnom matičaru radi evidentiranja u matičnoj knjizi rođenih za dete.”

Član 96.

 U članu 263. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Tužbu za zaštitu prava deteta da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost mogu podneti i ta lica, ukoliko učine verovatnim postojanje pravnog interesa.”

 Dosadašnji st. 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.

Član 97.

 U članu 266. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

 “Sud će utvrditi najbolji interes deteta naročito polazeći od sledećeg:

 1) prava deteta;

 2) mišljenja i želja deteta;

 3) pola, uzrasta, razvojnih sposobnosti drugih ličnih svojstava deteta;

 4) potrebe zaštite života i zdravlja deteta;

 5) potrebe osiguranja bezbednosti deteta;

 6) potrebe fizičkog, emocionalnog, obrazovnog, socijalnog i drugog razvoja deteta;

 7) uvažavanja detetovog doživljavanja vremena i posledica koje neopravdano odlaganje donošenja odluke može imati na dete;

 8) prethodih iskustava i okolnosti u kojima dete živi;

 9) kvaliteta odnosa koje je dete uspostavio sa roditeljima, članovima porodice ili drugim licima i neposrednih i dugoročnih efekata i posledica održavanja tih odnosa;

 10) potrebe očuvanja stabilnosti i kontinuiteta odnosa sa roditeljima, porodicom i sredinom iz koje dete potiče ili u kojoj boravi i uticaja promene sredine;

 11) potrebe očuvanja porodičnih odnosa, a naročito odnosa sa braćom i sestrama;

 12) uticaja odvajanja od roditelja, drugih članova porodice, a naročito od braće i sestara;

 13) potrebe očuvanja ličnog i porodičnog identiteta;

 14) kulturne, nacionalne, etničke, verske i jezičke proipadnosti, odnosno porekla deteta;

 15) kapacitet lica koja se staraju o detetu za obezbeđivanje potreba deteta (zdravstvenih, razvojnih, obrazovnih, psiholoških, emocionalnih i socijalnih).

 16) drugih okolnosti, ličnih svojstava i stanja koja mogu da utiču na dobrobit deteta.

 Sud je dužan da u obrazloženju presude navede razloge koji su ga rukovodili u donošenju odluke i zbog kojih nije uvažio mišljenje deteta.”

 Dosadašnji st. 2. i 3. postaju stavovi 4. i 5..

Član 98.

 U članu 269. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

,,U postupku za zaštitu prava deteta i postupku za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 99.

 U članu 272. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

,,Odluka kojom se uređuje način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi, odnosno sa srodnicima i drugim licima koja ga vezuje posebna bliskost, sadrži: učestalost dnevnog, nedeljnog i mesečnog održavanja ličnih odnosa, verske i državne praznike, rođendan deteta, godišnje odmore i druge relevantne događaje za dete i stranke, kao i način preuzimanja i vraćanje deteta za vreme održavanja ličnih odnosa.

 Pravnosnažnu presudu iz st. 1. i 2. kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti.”

Član 100.

 U nazivu člana 273. posle reči: “roditeljskog prava” dodaju se zapeta i reči: “zaštiti prava deteta”.

 Posle stava 3. dodaju se st. 4 i 5. koji glase:

 Pravnosnažnu presudu iz st. 1. i 2. kojom je odlučeno o lišenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.

 Pravnosnažnu presudu iz st. 1. i 2. sud kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi unosa u evidenciju o rođenju, zaključenju braka i smrti. “

Član 101.

 U članu 276. stav 2. posle reči:,,rođenja usvojenika” briše se tačka i dodaju reči:,,i isto po pravnosnažnosti bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.”

Član 102.

 U članu 280. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

,,U toku postupka sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi otklanjanja nenadoknadive štete.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 103.

 U članu 282. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 2. ovog člana je:

 1) na osnovu sudske odluke potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o poveriocu izdržavanja, zakonskom zastupniku poverioca izdržavanja i dužniku izdržavanja;

 2) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 104.

 U članu 285. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

,,U toku postupka sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 105.

 U članu 287. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

 “Sud može presudom kojom je izdao nalog za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće roditelja koji vrši roditeljsko pravo istovremeno da odluči i o održavanju ličnih odnosa deteta i tog roditelja, ukoliko mera nije izrečena radi zaštite deteta.

 Sud može presudom kojom je odredio jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici odlučiti i o zaštiti prava deteta, vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava. “

Član 106.

 Posle člana 288. dodaje se novi naziv člana koji glasi:

 “Smrt stranke”, i novi član 288a koji glasi:

,,Član 288a

 Ako u toku spora za zaštitu od nasilja u porodici umre tuženi, postupak se obustavlja.”

Član 107.

 Posle člana 288. dodaje se novi naziv člana koji glasi:

 “Dostavljanje izrečene mere za zaštitu od nasilja u porodici” i novi član 288b koji glasi:

,,Član 288b

 “Sud dostavlja odluku o izricanju mere za zaštitu od nasilja u porodici: strankama u postupku, žrtvi nasilja u porodici, organu starateljstva, policiji i nadležnom osnovnom javnom tužilaštvu koje koordinira grupom za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici po mestu prebivalašta žrtve.”

Član 108.

 U članu 289. posle stava 2. dodaje se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 2. ovog člana je:

 1) na osnovu presude o izricanju mere zaštite od nasilja u porodici potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o licima prema kojima je izvršeno nasilje u porodici i licima protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti zaštite od nasilja u po rodici;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 109.

 U članu 291. dodaje se stav 3. koji glasi:

,,Organ uprave koji vodi postupak u vezi sa porodičnim odnosima utvrđuje najbolji interes deteta primenom člana 266. stav 2. ovog zakona.”

Član 110.

 Posle člana 291. dodaje se novi naziv člana:,,Isključivanje javnosti” i novi član 291a koji glasi:

,,Član 291a

 U postupku pred organom uprave koji je u vezi sa porodičnim odnosima javnost je isključena.”

Član 111.

 U članu 292. stav 1. posle reči “pismeni zahtev za sklapanje braka”, dodaju se reči:,,organu opštinske uprave, gradske uprave, gradske uprave grada Beograda, odnosno diplomatsko konzularnom predstavništvu u inostranstvu.”

 Stav 3. menja se i glasi:,,Budući supružnici domaći državljani uz zahtev za sklapanje braka po potrebi podnose i dokaz sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka, kao i dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova činjenica nije upisana u matičnu knjigu.

 Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:,,Budući supružnici strani državljani uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih i druge dokaze potrebne za postupak sklapanja braka u skladu sa zakonom.”

 Dosadašnji stav 4. briše se.

Član 112.

 U članu 293. stav 3. reč,,matičar”, zamenjuje se rečima:,,organ opštinske uprave, gradske uprave, odnosno gradske uprave grada Beograda.”

Član 113.

 U članu 296. stav 1. reč,,medicinsku” zamenjuje se rečju:,,zdravstvenu”.

Član 114.

U članu 299. dodaje se stav 4. koji glasi:

,,Naročito opravdanim razlozima u smislu stava 3. ovog člana, smatraju se:

1)         teško zdravstveno stanje ili invaliditet;

2)         izdržavanje kazne zatvora ili pritvor;

3)         posebne životne okolnosti;

4)         drugi naročito opravdani razlozi.

Član 115.

 U članu 303. st. 2. i 3. brišu se.

 Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Nakon upisa braka u evidenciju rođenja, zaključenja braka i smrti, matičar dostavlja supružncima izvod sa podacima o zaključenju braka.

Član 116.

 U članu 304. stav 2. menja se i glasi:

,,Ako je brak sklopio strani državljanin, matičar je dužan da u skladu sa odredbama zaključenog međunarodnog ugovora izvod iz evidencije zakučenja braka prosledi nadležnom stranom diplomatsko-konzularnom predstavništvu, radi obaveštavanja države o promeni u ličnom stanju njenog državljanina, osim za lica koja su u statusu tražioca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil.”

Član 117.

 U članu 305. stav 2. menja se i glasi:

 “Ako je izjava o priznanju očinstva data matičaru koji nije nadležan, kao i ako je izjava data pred organom starateljstva, sudom, javnim beležnikom ili diplomatsko-konzularnim predstavništvom Republike Srbije u inostranstvu, u zdravstvnoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u zdravstvenoj ustanovi koja prijavljuje rođenje deteta, organ odnosno ustanova pred kojom je priznato očinstvo dužan je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadrži izjavu o priznanju očinstva dostavi matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.”

Član 118.

 U članu 314. stav 2. posle reči:,,pravnika i” dodaju se reči:,,nalaza i mišljenja izabranog lekara o zdravstvenom stanju, a po potrebi i lekarskog uverenja.”

Član 119.

 U članu 316. stav 1. posle reči: “odmah” reči: “unese u Jedinstveni registar usvojenja” zamenjuju se rečima: “dostavi ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu radi unosa podataka u Jedinstveni registar usvojenja.”

 Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Svrha vođenja Jedinstvenog ličnog registra usvojenja je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o budućim usvojenicima i budućim usvojiteljima;

 2) korišćenje podataka o budućim usvojiteljima od strane organa starateljstva u cilju izbora usvojitelja za buduće usvojenike;

 3) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti usvojenja;

 4) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.”

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

 Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 5. i 6.

Član 120.

 U članu 317. stav 3. briše se.

Član 121.

 U članu 318. stav 1. menja se i glasi:

,,Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje donosi pismeno rešenje o upućivanju deteta izabranim usvojiteljima radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojitelj lice koje ima uobičajeno boravište u inostranstvu”.

 Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Ukoliko je za usvojitelja izabrano lice koje samo živi ili supružnici ili vanbračni partneri od kojih jedan prelazi zakonom dozvoljenu razliku u godinama u odnosu na budućeg usvojenika ili strani državaljanin sa uobičajenim boravištem u Republici Srbiji, rešenje iz stava 1. ovog člana organ starateljstva donosi ukoliko je pre toga data dozvola za zasnivanje usvojenja od strane ministra nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Žalbu protiv rešenja o upućivanju deteta na međusobno prilagođavanje mogu izjaviti izabrani usvojitelji i staratelj usvojenika, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 122.

 U članu 320. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Ukoliko su za dete izabrani usvojitelji sa uobičajenim boravištem u inostranstvu, usvojenje se ne može zasnovati pre isteka roka od 15 dana od dana prvog kontakta između deteta i usvojitelja u Republici Srbiji.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 123.

 U članu 323. stav 2. menja se i glasi:,,Poverljivost podataka sadržanih u evidenciji i dokumentaciji o usvojenju obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.”

Član 124.

 U članu 327. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 1. ovog člana je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o usvojenoj deci;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti usvojenja;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljsva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 125.

 U članu 328. posle stava 1. dodaje se stav. 2. koji glasi:

,,Žalbu protiv rešenja organa starateljstva o prestanku hraniteljstva može izjaviti hranitelj, staratelj deteta i mlada osoba do 26 godine čije je hraniteljstvo prestalo, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. “

 Stav 2. postaje stav 3.

 Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

 Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 3. ovog člana je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o deci na hraniteljstvu i hraniteljima;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti hraniteljstva;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade. “

Član 126.

 Posle člana 328. dodaje se novi naziv:,,Jedinstveni lični registar hraniteljstva” i novi član 328a. koji glasi:

,,Član 328a

,,Kada utvrdi opštu podobnost hranitelja, odnosno opštu podobnost deteta za hraniteljstvo, organ starateljstva dužan je da podatke o budućim hraniteljima odnosno detetu odmah dostavi ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu radi unosa podataka u Jedinstveni lični registar hraniteljstva.

 Jedinstveni lični registar hraniteljstva sadrži evidenciju podataka o budućim hraniteljima za koje je utvrđeno da su podobni za hraniteljstvo (opšta podobnost hranitelja) i deci za koju je utvrđeno da su podobna za hraniteljstvo (opšta podobnost deteta za hraniteljstvo).

 Svrha vođenja Jedinstvenog ličnog registra hraniteljstva je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o budućim hraniteljima i deci koja su opšte podobna za hraniteljstvo;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti hraniteljstva;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

Član 127.

 Član 331. stav 2. menja se i glasi:

,,Poverljivost podataka sadržanih u evidneciji i dokumentaciji o starateljstvu obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti. “

Član 128.

 U članu 332. stav 2. reči: “privremeni zaključak” brišu se i zamenjuju rečima: “privremeno rešenje”.

 U stavu 4. reč: “lišenju”, briše se i zamenjuje se rečju: “ograničenju”.

Član 129.

 U članu 335. stav 1. posle reči:,,štićenik” reči:,,koji je sposoban za rasuđivanje” brišu se.

Član 130.

 U članu 337. stav 2. posle reči:,,štićenik” reči:,,koji je sposoban za rasuđivanje”, brišu se.

Član 131.

 U članu 338. stav 1. posle reči,,štićenik” reči,,koji je sposoban za rasuđivanje”, brišu se.

Član 132.

 U članu 340. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 1. ovog člana je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o štićenicima i starateljima;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti starateljstva;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade. “

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 133.

 U članu 341. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

,,Sukob mesne nadležnosti između organa starateljstava u posebnim upravnim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima rešava ministar nadležan za porodičnu zaštitu. “

Član 134.

 U članu 345. stav 1. menja se i glasi:

 “Prezime deteta određuju roditelji prema zajedničkom prezimenu oba roditelja, prezimenu jednog od roditelja ili prezimenu oba roditelja ukoliko roditelji nemaju zajedničko prezime. “

Član 135.

 U članu 347. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

 “3) lice koje promenom ličnog imena može izbeći ili znatno otežati izvršenje neke svoje zakonske obaveze, ili očigledno zloupotrebljava pravo na promenu ličnog imena.”

Član 136.

 U članu 348. stav 2. menja se i glasi:

,,Supružnik koji je promenio prezime sklapanjem braka može u roku od 60 dana od dana upisa činjenice prestanka braka u matičnu knjigu venčanih uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka.”

Član 137.

 U članu 349. stav 2. menja se i glasi:

 “Prezime usvojenog deteta može se promeniti prema zajedničkom prezimenu oba usvojitelja, prezimenu jednog od usvojitelja ili prezimenu oba usvojitelja ukoliko usvojitelji nemaju zajedničko prezime.”

Član 138.

 Član 350. menja se i glasi:

,,Član 350.

 Zahtev za promenu ličnog imena podnosi se organu opštinske uprave, gradske uprave, odnosno gradske uprave grada Beograda, na čijem području podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

 Ako sa podnetim zahtevom za promenu ličnog imena deteta nije saglasan drugi roditelj, o određivanju ili promeni ličnog imena deteta odlučuje organ starateljstva prema prebivalištu, odnosno boravištu deteta.

 Organ uprave iz stava 1. ovog člana ili organ starateljstva koji prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužan je da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u matičnu knjigu rođenih i venčanih i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana.

 Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za promenu ličnog imena podnosilac može izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.”

Član 139.

 Posle člana 357. dodaje se novi član 357a. koji glasi:

,,357a

 Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15) nastaviće se prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka.

 Ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postupku iz stava 1. ovog člana, postupak će se nastaviti prema odredbama Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15).

 Ako posle početka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 2. ovog člana, dalji postupak sprovešće se prema odredbama ovog zakona.

Član 140.

 Posle člana 363. dodaje se novi član 363a koji glasi:

,,Član 363a

 Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe Glave četvrte (Produženje roditeljskog prava) i Glave šeste (Davanje dozvole za stupanje u brak) Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon,18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - dr. zakon, 14/22) koje se odnose na davanje saglasnosti maloletnom licu za sklapanje braka, a ostaju na snazi odredbe o davanju saglasnosti tazbinskim srodnicima za sklapanje braka.

 Danom početka primene ovog zakona, na sudske postupke za ograničenje i prestanak ograničenja poslovne sposobnosti shodno će se primenjivati odredbe zakona Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon,18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - dr. zakon, 14/22) kojim je uređen postupak lišenja poslovne sposobnosti.

 Odredbe Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon,18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - dr. zakon, 14/22) koje se odnose na lišenje poslovne sposobnosti, uskladiće se sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ograničenje i prestanak ograničenja poslovne sposobnosti u roku od godinu dana početka primene ovog zakona.

 Roditelji koji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekli produženo roditeljsko pravo na osnovu člana 85. Porodičnog zakona Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15 i 109/25 - dr. zakon) nastavljaju da koriste to pravo u skladu sa odredbama navedenog zakona.

 Odredbe zakona kojima su uređna prava lica lišenih poslovne sposobnosti, uskladiće se sa odredbama ovog zakona koje uređuju ograničenje poslovne sposobnosti u roku od dve godine dana od dana početka primene ovog zakona.

 Odredbe čl. 225. st. 4, čl. 226. st. 5, čl. 272. st. 5 i čl. 273. st. 5. i 303. stav 2. ovog zakona, primenjuju se od dana početka primene Zakona o matičnom registru (,,Službeni glasnik RS”, br.109/25).

 Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom i usaglašavanje važećih podzakonskih akata sa izmenama i dopunama ovog zakona, izvršiće se u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona.

 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u,,Službenom glasniku Republike”, a primenjuje se od 1. septempbra 2026. godine.”

Izvor: Vebsajt Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, 11.05.2026.