ZAKON O NASLEĐIVANJU: Osporavanje testamenta
Prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), testament nije uvek poslednja reč u raspodeli imovine, već ga je moguće osporiti pod tačno određenim uslovima.
Mnogi smatraju da je testament poslednja volja ostavioca i da napisana odluka ostaje nepromenjena nakon smrti. Međutim, u praksi testament može biti osporen, pa čak i proglašen ništavnim, ukoliko postoje zakonski razlozi za to. Sud može utvrditi da testament nema pravnu snagu, što je čest izvor sporova među naslednicima.
Najpre, važno je naglasiti da samo nezadovoljstvo načinom raspodele imovine nije dovoljno za poništavanje testamenta. Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, potrebno je dokazati određene razloge kako bi testament bio proglašen nevažećim. Zbog toga često dolazi do dugotrajnih porodičnih parnica, naročito kada naslednici veruju da dokument ne odražava stvarnu volju preminulog ili je sastavljen suprotno zakonu.
Sud može utvrditi da testament nema pravnu snagu i proglasiti ga ništavnim kada postoje zakonski propisani razlozi. Testament koji je ništav smatra se nepostojećim od samog početka, što znači da nema nikakvo pravno dejstvo. Ovakav dokument, dakle, pravno ne postoji i ne utiče na raspodelu imovine.
Pored toga, postoji i pojam rušljivog testamenta. Rušljiv testament proizvodi pravno dejstvo dok sud ne donese pravosnažnu presudu kojom ga poništava. U praksi, rušljivi testamenti su najčešće predmet sudskih sporova među naslednicima koji veruju da su njihova prava povređena.
Za razliku od rušljivog, ništav testament sud proglašava nevažećim kada su ispunjeni strogi zakonski uslovi. To se dešava, na primer, ukoliko dokument nije sačinjen u skladu sa zakonom ili ako ne odražava slobodnu volju ostavioca. Takođe, važno je napomenuti da sud postupa isključivo na osnovu dokaza i propisanih procedura.
U zaključku, iako testament ima značajnu ulogu u naslednom pravu, njegova pravna snaga nije apsolutna. Testament može biti osporen pred sudom, ali samo pod uslovima koje precizno propisuje Zakon o nasleđivanju. Naslednici koji žele da pokrenu postupak osporavanja moraju dokazati postojanje zakonom predviđenih razloga.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Press, 12.10.2026.
Naslov: Redakcija