ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Zakon pravi jasnu razliku između imovine iz koje dug može da se naplati i stvari koje su neophodne za osnovni život

Kada se pomene javni izvršitelj, mnogi zamišljaju da iz stana može da bude odneto praktično sve što ima neku vrednost. Zakon, međutim, pravi jasnu razliku između imovine iz koje dug može da se naplati i stvari koje su neophodne za osnovni život. Frižider i šporet nalaze se na zaštićenoj listi, kao i porodične fotografije i kućni ljubimac, dok su od 2025. uvedena i posebna pravila koja pod određenim uslovima štite jedini dom dužnika.

Dug koji stigne do izvršnog postupka nije situacija koju treba ignorisati, ali nije tačna ni česta predstava da javni izvršitelj može da uđe u stan i odnese sve što vidi. Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje, 10/2023 - dr. zakon i 91/2025) propisuje sredstva iz kojih se poverilac može namiriti, ali istovremeno postavlja jasne granice.

Kada se izvršenje sprovodi na pokretnim stvarima, one mogu biti popisane, procenjene, a zatim prodate kako bi se poverilac namirio iz dobijenog novca. Ali Zakon izričito nabraja stvari koje ne mogu biti predmet takvog izvršenja. Među njima su odeća i obuća, posteljina, posuđe i deo nameštaja koji je neophodan dužniku i članovima njegovog domaćinstva.

Zakon posebno navodi i šporet, frižider i peć za grejanje. Drugim rečima, osnovni uređaji bez kojih domaćinstvo teško može normalno da funkcioniše nisu tretirani isto kao televizor, dodatni elektronski uređaj, vredan komad nameštaja ili druga stvar koja nije izuzeta od izvršenja.

Na listi zaštićenih stvari nalaze se i hrana i ogrev potrebni domaćinstvu za tri meseca, određeni iznos gotovine kod osobe sa stalnim mesečnim primanjima, ordenje i medalje, lična pisma, rukopisi i porodične fotografije. Od izvršenja su zaštićena i pomagala neophodna osobi sa invaliditetom za obavljanje životnih funkcija, a zakon eksplicitno dodaje još jednu stavku koja će mnoge iznenaditi – kućnog ljubimca.

To ipak ne znači da je sva ostala imovina u domu automatski nedodirljiva.

Pokretne stvari koje nemaju status zakonom zaštićenih predmeta mogu biti obuhvaćene izvršenjem, uz pravila postupka i obavezu javnog izvršitelja da vodi računa o srazmeri između visine duga i vrednosti imovine iz koje se dug naplaćuje. Zakon nalaže i da se, kada postoji izbor, izvršenje sprovede sredstvom koje je za dužnika najmanje nepovoljno, osim u određenim zakonskim izuzecima.

Ne mogu ni celu platu ili penziju

Izvršenje može da zahvati i zaradu, ali ni tu nije pravilo da može biti skinuto sve. Na zaradi ili plati izvršenje može, u zavisnosti od njenog iznosa, zahvatiti samo zakonom određeni deo. Ako zarada ne prelazi prosečnu neto zaradu, izvršenje može da se sprovede do trećine, dok se na minimalnoj zaradi sprovodi do četvrtine.

Kod penzija je opšte ograničenje do trećine, kod penzije koja ne prelazi prosečnu penziju do četvrtine, a kod najnižeg iznosa penzije do desetine. Za pojedine vrste potraživanja, poput zakonskog izdržavanja, važe drugačija pravila.

Postoje i primanja koja su potpuno izuzeta od izvršenja, među kojima su određena primanja iz socijalne zaštite, naknade za telesno oštećenje, pojedine naknade za nezaposlenost, stipendije i pomoć učenicima i studentima.

A šta je sa stanom?

Upravo ovde je krajem 2025. uvedena jedna od najvažnijih promena. Jedina nepokretnost u isključivoj svojini dužnika koja mu služi za stanovanje može, pod strogo propisanim uslovima, biti izuzeta od izvršenja.

Potrebno je da to bude njegova jedina nepokretnost, da na toj adresi ima prebivalište najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje, da površina ne prelazi 60 kvadratnih metara, da glavnica duga ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti i da dužnik tokom prethodne tri godine nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost, odrekao se nasleđa nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Zaštita, međutim, nije apsolutna. Ne primenjuje se, između ostalog, ako je dužnik u odgovarajućoj formi dao saglasnost da se izvršenje sprovede na toj nekretnini, ako postoji upisana izvršna vansudska hipoteka, kao ni kod pojedinih potraživanja poput zakonskog izdržavanja ili potraživanja proisteklih iz krivičnog dela.

Važno je i da se ova nova zaštita primenjuje na postupke pokrenute nakon stupanja tih dopuna zakona na snagu. Zato dolazak predmeta kod javnog izvršitelja svakako jeste ozbiljna stvar, ali ne znači da dužnik ostaje bez svih osnovnih sredstava za život.

Zakon upravo zato pravi granicu između naplate duga i oduzimanja onoga što je čoveku i njegovoj porodici neophodno za svakodnevni život.

Izvor: Vebsajt Direktno, Gordana Vasiljević, 19.10.2026.
Naslov: Redakcija