NACRT ZAKONA O RAČUNOVODSTVU - Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje, vrednovanje, prezentacija i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti, izveštavanje o održivosti, izveštavanje o informacijama o porezu na dobit, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Definicije
Član 2.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) pravna lica obuhvataju privredna društva, Narodnu banku Srbije, banke, platne institucije, institucije elektronskog novca, društva za osiguranje i društva za reosiguranje (u daljem tekstu: društva za osiguranje), davaoce finansijskog lizinga, penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, faktoring društva, zadruge, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, pravna lica koja u skladu sa posebnim propisima primenjuju odredbe ovog zakona, kao i druga pravna lica utvrđena ovim zakonom;
2) drugim pravnim licima smatraju se pravna lica čije se poslovanje delom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili u celini ostvarenim prihodima na tržištu ili po osnovu učlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore, crkve i verske zajednice u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, kao i druge organizacije organizovane po osnovu učlanjenja);
3) preduzetnici su fizička lica koja obavljaju delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, a koja poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno;
4) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), u smislu ovog zakona, su: Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje (Conceptual Framework for Financial Reporting), Međunarodni računovodstveni standardi - MRS (International Accounting Standards - IAS), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja
- MSFI (International Financial Reporting Standards - IFRS), tumačenja izdata od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (International Financial Reporting
Interpretations Committee - IFRIC), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo). Prevod MSFI koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, osnovni tekstovi MRS i MSFI izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda, u obliku u kojem su izdati, i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja;
5) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) je računovodstveni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (International Financial Reporting Standard for Small and Medium-sized entities - IFRS for SMEs), odobren od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), čiji je prevod utvrdilo i objavilo Ministarstvo. Prevod MSFI za MSP koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čini osnovni tekst MSFI za MSP izdat od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde;
6) redovan godišnji finansijski izveštaj je izveštaj koji treba da pruži istinit i objektivan pregled finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja (npr. imovine i obaveza pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i dobitak ili gubitak) pravnog lica, odnosno preduzetnika, i koji se sastavlja za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj ili koja je različita od kalendarske;
7) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj je finansijski izveštaj ekonomske celine (grupe) koju čine matično i sva zavisna pravna lica;
8) vanredni finansijski izveštaj je izveštaj koji se sastavlja u slučajevima statusnih promena ili drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom;
9) zakonska računovodstvena regulativa podrazumeva ovaj zakon i podzakonske propise koji se donose za izvršavanje ovog zakona;
10) interna računovodstvena regulativa, u smislu ovog zakona, podrazumeva opšta akta koja donosi pravno lice, odnosno preduzetnik, a koja sadrže posebna uputstva i smernice za organizaciju računovodstva i vođenje poslovnih knjiga, računovodstvene politike za priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, kao i druga pitanja vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja za koja je ovim zakonom propisano da se uređuju opštim aktom pravnog lica, odnosno preduzetnika;
11) datum bilansa je dan na koji se sastavljaju finansijski izveštaji, tj. dan na koji se završava izveštajni period;
12) Bilans stanja je finansijski izveštaj u kojem su prikazani imovina, obaveze i kapital, na određeni dan (na datum bilansa);
13) Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultati poslovanja, nastali u izveštajnom periodu;
14) Izveštaj o ostalom rezultatu je finansijski izveštaj koji čine stavke prihoda i rashoda, koje nisu priznate u Bilansu uspeha, već su prema zahtevima pojedinih MSFI, odnosno MSFI za MSP priznate u okviru kapitala;
15) Izveštaj o promenama na kapitalu je finansijski izveštaj u kojem su prikazane informacije o promenama na kapitalu, tokom izveštajnog perioda;
16) Izveštaj o tokovima gotovine je finansijski izveštaj u kojem su prikazane informacije o prilivima i odlivima gotovine i gotovinskih ekvivalenata, tokom izveštajnog perioda;
17) Napomene uz finansijske izveštaje je finansijski izveštaj koji sadrži opise ili raščlanjavanja stavki prezentovanih u ostalim finansijskim izveštajima, primenjene računovodstvene politike, kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima a značajne su za ocenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja, kao i ostale informacije u skladu sa zahtevima MSFI, odnosno MSFI za MSP, ovog zakona, odnosno podzakonskog akta iz člana 28. ovog zakona;
18) Statistički izveštaj je izveštaj u kojem su detaljnije iskazane pojedine pozicije Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao i drugi podaci koji se koriste za statističke potrebe;
19) društvo od javnog interesa je pravno lice koje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje revizija finansijskih izveštaja klasifikovano u društvo od javnog interesa;
20) učešće (akcije, odnosno udeli u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva) predstavlja pravo u kapitalu drugih pravnih lica, bez obzira na to da li su materijalizovana u obliku potvrda ili nisu, koja su, na osnovu trajne povezanosti s tim pravnim licima stečena sa namerom da doprinose poslovanju pravnog lica koje ima ta prava. Smatra se da učešće u kapitalu nekog drugog pravnog lica predstavlja udeo u smislu primene ovog zakona u slučaju kada je to učešće 20 ili više procenata od kapitala tog drugog pravnog lica;
21) povezana strana je fizičko ili pravno lice koje je povezano sa pravnim licem u smislu MSFI, odnosno MSFI za MSP;
22) neto poslovni prihod predstavlja iznos od prodaje proizvoda i roba i pružanja usluga, nakon što se odbiju popusti, porez na dodatu vrednost i ostali porezi direktno povezani sa prihodom. Na društva za osiguranje i kreditne institucije, primenjuju se definicije neto poslovnog prihoda u skladu sa propisima kojima se uređuje njihovo finansijsko izveštavanje. Na zavisna pravna lica iz treće zemlje primenjuju se definicije neto poslovnog prihoda u skladu sa propisima kojima se uređuje njihovo finansijsko izveštavanje;
23) matično pravno lice je pravno lice koje kontroliše jedno ili više zavisnih pravnih lica;
24) zavisno pravno lice je pravno lice koje je pod kontrolom matičnog pravnog lica, uključujući sva zavisna pravna lica krajnjeg matičnog pravnog lica;
25) grupa predstavlja matično pravno lice i sva njegova zavisna pravna lica koja sa matičnim pravnim licem čine jednu ekonomsku celinu;
26) povezana pravna lica su bilo koja dva ili više pravnih lica u okviru grupe;
27) pravno lice povezano udelom je ono pravno lice u kome drugo pravno lice ima udeo i nad čijom operativnom i finansijskom politikom to drugo pravno lice vrši značajan uticaj. Smatra se da neko pravno lice vrši značajan uticaj nad drugim pravnim licem ako ima 20 ili više procenata glasačkih prava akcionara ili članova u tom drugom pravnom licu, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno;
28) materijalno značajna stavka je ona stavka za koju se razumno može očekivati da bi njeno izostavljanje ili pogrešno prikazivanje moglo da utiče na odluke koje donose korisnici finansijskih izveštaja. Materijalnost pojedinačnih stavki ocenjuje se u kontekstu drugih sličnih stavki;
29) stečajna masa u smislu ovog zakona je imovina stečajnog dužnika nad kojom se nastavlja postupak stečaja u slučaju obustave ili zaključenja tog postupka nad stečajnim dužnikom, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj;
30) datum odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja je dan pod kojim je nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnika (najčešće zakonski zastupnik) dopustio da se finansijski izveštaji obelodane (dostave nadzornom organu, skupštini akcionara i dr.). Datum odobrenja za obelodanjivanje služi za određivanje događaja nakon datuma bilansa;
31) pravno lice koje deluje u ekstraktivnoj industriji je pravno lice sa delatnošću koja uključuje istraživanje, traženje, otkrivanje, razvoj i vađenje uglja, sirove nafte i prirodnog gasa, metalnih ruda, ruda obojenih metala, ostalo rudarstvo i vađenje kamena, peska, gline, šljunka i dr.;
32) pravno lice koje se bavi sečom primarnih šuma je pravno lice koje obavlja delatnost sečenja drva u šumi (ne uključuje sečenje stabala u višegodišnjim zasadima);
33) autoritet vlasti, u smislu ovog zakona, je bilo koji nacionalni, regionalni ili lokalni organ vlasti Republike Srbije, države članice ili treće zemlje. To uključuje i odeljenje, agenciju ili privredno društvo koje kontroliše taj organ vlasti u smislu odredaba čl. 41. i 42. ovog zakona;
34) projekat, u smislu ovog zakona, predstavlja operativne aktivnosti koje su uređene jednim ugovorom, licencom, zakupom, koncesijom ili sličnim sporazumom i čini osnovu za plaćanje obaveza prema autoritetima vlasti. Ukoliko je više takvih ugovora značajno međusobno povezano, onda se smatraju jednim projektom;
35) plaćanje, u smislu ovog zakona, je iznos koji je plaćen, bilo u novcu, robi, uslugama ili pravima za aktivnosti pravnih lica iz tač. 31) i 32) ovog člana. Plaćanja mogu biti u obliku:
(1) prava na proizvodnju;
(2) poreza na prihod, proizvodnju ili dobit pravnih lica, isključujući poreze na potrošnju kao što je porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak građana ili akcize;
(3) povlastica;
(4) dividendi;
(5) bonusa za potpisivanje, otkrivanje i proizvodnju;
(6) naknada za licence, naknade za najam, ulazne naknade i ostale licence i/ili koncesije; i
(7) plaćanja za unapređenje infrastrukture;
36) država članica - država članica Evropske unije;
37) treća zemlja - država koja nije članica Evropske unije;
38) pitanja održivosti, u smislu ovog zakona obuhvataju elemente životne sredine, socijalne elemente, elemente iz oblasti ljudskih prava, borbe protiv korupcije i podmićivanja, kao i upravljačke elemente;
39) izveštavanje o održivosti, predstavlja izveštavanje o informacijama povezanim sa pitanjima održivosti u skladu sa ovim zakonom;
40) ključni nematerijalni resursi obuhvataju resurse bez fizičkog sadržaja od kojih zavisi poslovni model pravnog lica i koji su izvor stvaranja vrednosti pravnog lica;
41) nezavisni pružalac usluga provere predstavlja telo za ocenu usaglašenosti u skladu sa Uredbom (EZ) br. 765/2008 Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije za određenu delatnost za ocenu usaglašenosti iz člana 34. stava 1. drugi podstav tačka (aa) Direktive broj 2022/2464.
Utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSFI i MSFI za MSP
Član 3.
Prevod i objavljivanje MSFI, odnosno MSFI za MSP obavlja profesionalna organizacija, članica Međunarodne federacije računovođa koja ima pravo na prevod i objavljivanje.
Prevod iz stava 1. ovog člana rešenjem utvrđuje Ministarstvo.
Rešenje iz stava 2. ovog člana kojim se određuje i datum početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, zajedno sa tekstom prevoda MSFI, odnosno MSFI za MSP, Ministarstvo objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Ministarstva.
Ukoliko je posebnim zakonom predviđeno dozvoljena je primena MSFI i pre datuma iz stava 2. ovog člana.
Ministarstvo je dužno da na svojoj internet stranici trajno objavi prevode MSFI i MSFI za MSP i da jasno naznači u kom periodu važi konkretno objavljena verzija prevedenih MSFI i MSFI za MSP.
Obveznici primene zakona
Član 4.
Odredbe ovog zakona odnose se na pravna lica iz člana 2. tač. 1) i 2) ovog zakona i preduzetnike iz člana 2. tačka 3) ovog zakona.
Odredbe ovog zakona odnose se i na pravna lica i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako za njih propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
Odredbe ovog zakona odnose se i na ogranke i druge organizacione delove pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica shodno se primenjuju na stečajne mase iz člana 2. tačka 29) ovog zakona.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zajednice, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti.
Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od nastale promene obavesti Evropsku komisiju o promenama vrsta privrednih društava na koje se ovaj zakon odnosi.
Obaveze pravnih lica i preduzetnika
Član 5.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim zakonom.
Društvo od javnog interesa primenjuje pravila koja su ovim zakonom propisana za velika pravna lica bez obzira na poslovni prihod, vrednost ukupne aktive ili prosečan broj zaposlenih tokom poslovne godine, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.
Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika
Član 6.
Pravna lica i preduzetnici, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih deset;
2) neto poslovni prihod 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 450.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 2. ovog člana, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 50;
2) neto poslovni prihod 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 3. ovog člana, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 250;
2) neto poslovni prihod 50.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 25.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 4. ovog člana.
Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice, odnosno preduzetnik, samostalno na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 2 - 4. ovog člana u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
Novoosnovana pravna lica, odnosno preduzetnici razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tekuću poslovnu godinu.
Prosečan broj zaposlenih izračunava se tako što se zbir ukupnog broja zaposlenih na kraju svakog meseca, uključujući i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci u poslovnoj godini.
Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da, uz finansijske izveštaje dostavi Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.
Ako pravno lice, odnosno preduzetnik odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Agencije, u narednoj poslovnoj godini se koriste podaci o veličini pravnog lica, odnosno preduzetnika utvrđeni od strane Agencije.
Narodna banka Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, investicioni fondovi, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, platne institucije i institucije elektronskog novca, kao i faktoring društva u smislu ovog zakona smatraju se velikim pravnim licima.
Izuzeci koji se u ovom zakonu primenjuju na mala pravna lica, shodno se primenjuju i na mikro pravna lica. Da bi se izuzetak koristio neophodno je da bude ispunjen jedan od sledeća dva uslova:
1) pravno lice je u najmanje dve uzastopne poslovne godine razvrstano kao malo pravno lice; ili
2) pravno lice je novoosnovano u tekućoj poslovnoj godini i u njoj je razvrstano kao malo pravno lice.
Odredbe stava 13. ovog člana shodno se primenjuju i na male grupe iz člana 7. stav 1. ovog zakona.
Razvrstavanje grupa pravnih lica
Član 7.
Male grupe pravnih lica su grupe koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidovanju finansijskih izveštaja i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 50;
2) neto poslovni prihod 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Srednje grupe pravnih lica su grupe koje nisu male grupe i koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidovanju finansijskih izveštaja i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 250;
2) neto poslovni prihod 50.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 25.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Velike grupe pravnih lica su grupe koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidovanju finansijskih izveštaja i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica prelaze granične vrednosti dva od tri kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Razvrstavanje grupe u skladu sa navedenim kriterijumima vrši matično pravno lice, samostalno na datum bilansa konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za tekuću poslovnu godinu.
Izuzetno, grupa pravnih lica može za potrebe razvrstavanja u smislu ovog člana primenjivati zbirni Bilans stanja i zbirni Bilans uspeha pre međusobnih prebijanja u okviru konsolidacije, s tim da se u tom slučaju pokazatelji vrednosti ukupne aktive i poslovnog prihoda iz st. 1.-3. ovog člana uvećaju za 20 procenata.
Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 1. i 2. ovog člana u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi na datum bilansa konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja.
II. ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVA I RAČUNOVODSTVENE
ISPRAVE
Organizacija računovodstva
Član 8.
Pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.
Pravno lice, odnosno preduzetnik svojim opštim aktom kojim uređuje organizaciju računovodstva određuje vrste i oblik pomoćnih knjiga koje vodi.
Vođenje poslovnih knjiga organizuje se tako da omogući:
1) kontrolu ulaznih podataka;
2) kontrolu ispravnosti unetih podataka;
3) uvid u promet i stanje računa glavne knjige i pomoćnih knjiga;
4) uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena;
5) čuvanje i korišćenje podataka.
Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena.
Računovodstvene isprave
Član 9.
Knjiženje poslovnih promena i događaja (u daljem tekstu: poslovnih promena) na računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis sastavljen u bilo kom formatu (PDF, Word, Excel i sl.) o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka. Pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da, bez odlaganja, sastavi računovodstvenu ispravu sa svim neophodnim podacima.
Računovodstvena isprava koja je sastavljena u jednom primerku može se otpremiti ako su podaci iz te isprave stalno dostupni.
Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave i da je potvrđena od strane odgovornog lica koji svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom potvrđuje njenu verodostojnost.
Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic data Interchange - EDI).
Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave.
Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka.
Odgovornost za računovodstvene isprave
Član 10.
Lice koje sastavlja računovodstvenu ispravu odgovorno je za istinitost i potpunost podataka u ispravi, za njenu računsku tačnost i da ona verodostojno prikazuje nastalu poslovnu promenu.
Lice iz stava 1. ovog člana svojim potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva) potvrđuje računsku tačnost i verodostojnost računovodstvene isprave.
Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva) potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).
Kontrolu računovodstvenih isprava, po pravilu, ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da preduzme sve potrebne mere da računovodstvene isprave budu zaštićene od gubitaka, oštećenja i izmena i treba da obezbedi da potrebna tehnička oprema, nosioci podataka i softver budu zaštićeni od zloupotrebe.
Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja
Član 11.
Računovodstvena isprava se nakon njenog sastavljanja kod pravnog lica, odnosno preduzetnika ili njenog prijema od drugih lica, dostavlja na knjiženje najkasnije u roku od osam radnih dana od dana kada je računovodstvena isprava sastavljena, odnosno u roku od osam radnih dana od datuma prijema (u navedenom roku se mora izvršiti i kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave).
Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od osam radnih dana od dana prijema.
III. POSLOVNE KNjIGE I KONTNI OKVIR
Vrste poslovnih knjiga
Član 12.
Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima i vanbilansnoj imovini i vanbilansnim obavezama pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige. Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Dnevnik je poslovna knjiga koja predstavlja hronološku evidenciju nastalih poslovnih promena.
Dnevnik može da se vodi kao jedinstvena poslovna knjiga ili kao više poslovnih knjiga namenjenih za poslovne promene određenih bilansnih ili vanbilansnih stavki.
Glavna knjiga je potpuni skup računa, koji su u ravnoteži, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja. Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela, i to: bilansne evidencije i vanbilansne evidencije.
Glavna knjiga treba da sadrži račune utvrđene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije i druge pomoćne knjige (dnevnik blagajne i druge pomoćne knjige). Pravna lica, odnosno preduzetnici mogu analitičke evidencije da vode odvojeno za različite vrste sredstava i obaveza: nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, obaveze iz poslovanja, obaveze po kreditima i druge stavke koje se odnose na bilansne pozicije.
Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i novčanim iznosima.
U dnevnik blagajne se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni pravnog lica i preduzetnika.
Način vođenja poslovnih knjiga
Član 13.
U poslovne knjige podaci se unose na osnovu računovodstvenih isprava.
Poslovne knjige vode se u skladu sa načelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni.
Poslovne knjige vode se na način koji treba da omogući kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka, čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podataka, mogućnost uvida u promet i stanja na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno transakcije, kao i uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena (datum knjiženja).
Poslovne knjige vode se za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, osim u slučaju kada se poslovne knjige vode za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, poslovna godina može biti kraća od 12 uzastopnih kalendarskih meseci, u slučaju osnivanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, statusne promene, likvidacije, stečaja, početka primene poslovne godine različite od kalendarske i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da, po potrebi, mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu.
Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa stanja prethodne godine.
Novoosnovana pravna lica i preduzetnici otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se sastavlja na osnovu popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod Agencije, odnosno kod drugog nadležnog organa.
Kontni okvir
Član 14.
Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjiže na računima propisanim kontnim okvirom i, ako je primenljivo, na računima nastalim raščlanjavanjem računa koji su propisani u kontnom okviru.
Kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru propisuje:
1) ministar nadležan za poslove finansija - za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
2) ministar nadležan za poslove finansija - za druga pravna lica iz člana 2. tačka
2) ovog zakona;
3) Narodna banka Srbije - za Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima koji uređuju poslovanje ovih finansijskih institucija, nad kojima saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije;
4) Komisija za hartije od vrednosti - za Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i za berze i brokersko-dilerska društva.
IV. VOĐENjE POSLOVNIH KNjIGA I REGISTAR PRUŽALACA RAČUNOVODSTVENIH USLUGA
Lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje
Član 15.
Pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku
Član 16.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u pisanom obliku u skladu sa zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, povezana pravna lica mogu poveriti vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja svom povezanom pravnom licu.
Odredba st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, berze, brokersko - dilerska društva, faktoring društva, platne institucije i institucije elektronskog novca.
Privredno društvo, odnosno preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga internim aktom određuje lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za svakog klijenta kome se pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
Lice koje je pravosnažno osuđeno za krivična dela protiv prava po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti u Republici Srbiji ili stranoj državi, ne može da obavlja poslove vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja iz stava 4. ovog člana, u skladu sa ovim zakonom i obavlja druge poslove u oblasti računovodstva, utvrđene ovim zakonom.
Registar pružalaca računovodstvenih usluga
Član 17.
Registar pružalaca računovodstvenih usluga (u daljem tekstu: Registar) vodi Agencija.
Vođenje Registra iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao povereni posao. Registar iz stava 1. ovog člana vodi se na srpskom jeziku.
Registar iz stava 1. ovog člana redovno se ažurira i objavljuje na internet stranici Agencije.
Registar iz stava 1. ovog člana je javna knjiga.
Način vođenja i sadržinu Registra propisuje ministar nadležan za poslove finansija na predlog Agencije.
Agencija vodi Registar preko registratora imenovanog u skladu sa zakonom koji uređuje poslovanje Agencije.
Agencija najmanje jednom godišnje izveštava Nacionalnu komisiju za računovodstvo o pitanjima koja se tiču vođenja registra iz stava 1. ovog člana.
Obrada podataka u Registru iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Izdavanje dozvole, upis u Registar i nadzor nad pružaocima računovodstvenih usluga
Član 18.
U Registar može biti upisano privredno društvo, odnosno preduzetnik koje ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana rešenjem izdaje Komora ovlašćenih revizora (u daljem tekstu: Komora) pravnom licu pod uslovom da:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) osnivač, odnosno stvarni vlasnik, kao i član organa upravljanja privrednog društva koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, nije osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja privrednog društva fizičko lice da nije pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz stava 6. tačka 2) ovog člana;
3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.
Privredno društvo koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, osnivač, odnosno stvarni vlasnik, kao i član organa upravljanja tog društva, ne može biti pravno lice, saradnik pravnog lica, niti pravno lice povezano s tim pravnim licem u skladu sa zakonom, koje je osuđeno pravnosnažnom presudom za krivično delo, u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno fizičko lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz člana 16. stav 5. ovog zakona.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, na zahtev društva za reviziju, dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se po službenoj dužnosti na osnovu rešenja o izdavanju dozvole za obavljanje revizije koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija.
U Registar može biti upisan preduzetnik koji ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu iz stava 5. ovog člana rešenjem izdaje Komora preduzetniku pod uslovom da:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) nije pravnosnažno osuđivan u smislu člana 16. stav 5. ovog zakona;
3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa ili sam preduzetnik ispunjava ovaj kriterijum.
Preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, kao ni saradnik preduzetnika, ne može biti lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz člana 16. stav 5. ovog zakona.
Pod saradnikom iz st. 3. i 7. ovog člana smatra se:
1) svako fizičko lice koje je na rukovodećem položaju kod pravnog lica u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice privrednog društva koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili preduzetnik iz stava 6. ovog člana na rukovodećem položaju ili je stvarni vlasnik tog privrednog društva;
2) svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog lica u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice privrednog društva koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili preduzetnik iz stava 7. ovog člana na rukovodećem položaju;
3) svako fizičko lice koje sa osnivačem, vlasnikom i odgovornim licem privrednog društva koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili sa preduzetnikom iz stava 7. ovog člana ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim licem.
Fizičko lice ne može biti osnivač, odnosno stvarni vlasnik ili član organa upravljanja privrednog društva koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, odnosno ne može biti preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i ako je teže povredilo ili ponovilo povredu propisa kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti koje predstavljaju pretežnu delatnost privrednog subjekta za pružanje računovodstvenih usluga ili trajanja zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove koji predstavljaju pretežnu delatnost privrednog subjekta za pružanje računovodstvenih usluga, odnosno u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, kod privrednog društva čija je pretežna delatnost pružanje računovodstvenih usluga.
Član organa upravljanja iz stava 2. tačka 2), stava 3. i stava 9. ovog člana označava direktora, odnosno izvršnog direktora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Privredno društvo koje podnosi zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana dužno je da dokaže identitet stvarnog vlasnika tog privrednog društva, na način i u smislu zakona kojim se uređuje centralna evidencija stvarnih vlasnika.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi se Komori.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti uprvni postupak, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Komora je dužna da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Agenciji primerak rešenja o izdavanju dozvole, radi upisa u Registar.
Formu i sadržinu zahteva za izdavanje dozvole iz stava 12. ovog člana, kao i naknadu za izdavanje dozvole propisuje Komora, uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Nacionalne komisije za računovodstvo.
Komora najmanje dva puta godišnje izveštava Nacionalnu komisiju za računovodstvo i Ministarstvo finansija o pitanjima koja se odnose na izdavanje i oduzimanje dozvola za pružanje računovodstvenih usluga.
Privredna društva, odnosno preduzetnici koji imaju registrovanu pretežnu delatnost pružanja računovodstvenih usluga dužni su da obaveštavaju Agenciju o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih su upisani u Registar, u roku od osam dana od dana nastanka promena.
Zahtev za promenu podataka u Registru, Agencija dostavlja Komori na proveru, koja rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom.
Ako privredno društvo, odnosno preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost pružanja računovodstvenih usluga u toku pružanja računovodstvenih usluga prestane da ispunjava uslov za dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga iz stava 2. tačka 3) i stava 6. tačka 3) ovog člana, dužan je da najkasnije u roku od tri meseca od nastanka tih okolnosti ispuni uslove za dobijanje dozvole i da o tome obavesti Komoru.
Ako se iz opravdanih razloga ne može pribaviti dokaz o neosuđivanosti iz st. 3. i 7. ovog člana, lice iz st. 1. i 8. ovog člana može dostaviti i izjavu datu pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije osuđivano. Komora može u bilo kom trenutku zatražiti od lica iz st. 1. i 8. ovog člana da dostave dokaze o neosuđivanosti ili neposredno od nadležnog organa zatraži te dokaze.
Komora radi provere ispunjenosti propisanih uslova za davanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga može da u svakom trenutku pribavi podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti lica iz st. 3. i 7. ovog člana u vezi s kojima se proverava ispunjenost tih uslova i njihovih saradnika iz kaznene evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.
Komora obavlja kontinuiranu proveru ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole kod pružalaca računovodstvenih usluga kojima je dozvola već izdata, u pogledu ispunjenosti uslova za izdavanje dozvola za pružanje računovodstvenih usluga.
Bliže uslove, postupak kontinuirane provere iz stava 22. ovog člana, naknadu za ovu proveru, kao i rok za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti koje nisu regulisane ovim zakonom, propisuje Komora, uz prethodnu saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove finansija, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Nacionalne komisije za računovodstvo.
Ukoliko pružalac računovodstvene usluge ne otkloni utvrđenu nepravilnost u pogledu ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga, u roku iz st. 19. i 23. ovog člana, Komora donosi rešenje o oduzimanju dozvole u smislu člana 19. ovog zakona.
Rešenja iz st. 2. 6. i 18. ovog člana su konačna i protiv njih se može pokrenuti upravni spor u skladu sa zakonom.
Rešenja iz st. 2. 6. i 18. ovog člana bez odlaganja se dostavljaju Agenciji.
Lice iz stava 2. tačka 3), odnosno stava 6. tačka 3) ovog člana obavezno je da u cilju kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, pohađa stručne kurseve, seminare i predavanja, u skladu sa aktima profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.
Oduzimanje dozvole i brisanje iz registra
Član 19.
Privrednom društvu, odnosno preduzetniku rešenjem se oduzima dozvola za pružanje računovodstvenih usluga, ako:
1) prestane da ispunjava uslove za izdavanje dozvole iz člana 18. ovog zakona;
2) je dozvola iz člana 18. ovog zakona izdata na osnovu neistinitih podataka;
3) donese odluku o prestanku obavljanja ove delatnosti ili prestane da postoji kao pravno lice, odnosno preduzetnik u skladu sa zakonom;
4) postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma - na obrazloženi predlog organa nadležnog za sprovođenje propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, a na osnovu pravosnažne presude naležnog suda.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi Komora.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Komora je dužna da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Agenciji primerak rešenja o oduzimanju dozvole iz stava 2. ovog člana, radi brisanja iz Registra.
Osiguranje od odgovornosti
Član 20.
Privredno društvo, odnosno preduzetnik koji ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane pravnim licima, odnosno preduzenicima kojima pruža računovodstvene usluge.
Obaveza zaključenja ugovora o osiguranju od odgovornosti iz stava 1. ovog člana, mora da bude ispunjena najkasnije dan pre početka pružanja računovodstvenih usluga.
Iznos najniže sume osiguranja na osnovu koje se plaća premija osiguranja za pojedinačni osigurani slučaj za svaku poslovnu godinu utvrđuje se na osnovu zbira cena za računovodstvene usluge na osnovu svih ugovora zaključenih u prethodnoj godini.
Pojedinačni osigurani slučaj iz stava 3. ovog člana je šteta nastala u vezi sa pruženom računovodstvenom uslugom.
Izveštavanje pružalaca računovodstvenih usluga
Član 21.
Privredno društvo, odnosno preduzetnik koji ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga dužan je da najmanje jednom godišnje do kraja juna tekuće godine dostavi izveštaj Komori sa podacima o:
1) osnovici za utvrđivanje premije osiguranja;
2) broju zaposlenih;
3) spisku svih ugovora o pružanju računovodstvenih usluga koji su zaključeni u izveštajnom periodu, kao i spisku svih ugovora koji su raskinuti u tom periodu;
4) broju finansijskih izveštaja prema veličini pravnog lica, odnosno preduzetnika koje je sastavio i potpisao pružalac računovodstvene usluge.
U izveštaj iz stava 1. ovog člana uključuju se svi podaci u periodu od 1. januara do
31. decembra prethodne godine.
Način i formu izveštavanja, kao i sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana uređuje Komora, uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Nacionalne komisije za računovodstvo.
Komora najmanje jednom godišnje izveštava Nacionalnu komisiju za računovodstvo i Ministarstvo finansija o informacijama koja se odnose na izveštavanje pružalaca računovodstvenih usluga.
V. POPIS IMOVINE, OBAVEZA, VANBILANSNE IMOVINE I VANBILANSNIH OBAVEZA
Obaveza vršenja popisa
Član 22.
Pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da na početku poslovanja izvrši popis imovine, obaveza i vanbilansne imovine i vanbilansnih obaveza, sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.
Pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na datum bilansa.
Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja.
Pravno lice, odnosno preduzetnik može predvideti opštim aktom i duže periode za vršenje popisa knjiga, filmova, arhivske građe, šuma, velikih plantaža stabala (npr. orah, lešnik i dr.) i slično, s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.
Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar nadležan za poslove finansija.
Dodatna obaveza vršenja popisa
Član 23.
Pored popisa imovine i obaveza iz člana 22. ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis i usklađivanje stanja iz poslovnih knjiga sa stanjem po izvršenom popisu i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u maloprodajnom objektu, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka stečaja i likvidacije pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Član 24.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom.
Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza, uz navođenje roka za slanje odgovora. Smatraće se da je stanje međusobnih potraživanja i obaveza usaglašeno i ukoliko dužnik ne dostavi primedbe u ostavljenom roku.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da odgovore na zahtev ovlašćenog revizora za nezavisnu potvrdu stanja potraživanja i obaveza.
Sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:
1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i
2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.
VI. PRAVILA VREDNOVANjA
Opšta računovodstvena načela
Član 25.
Pozicije, koje se prikazuju u redovnim i konsolidovanim godišnjim finansijskim izveštajima pravnih lica i preduzetnika, treba da budu priznate i vrednovane u skladu sa opštim računovodstvenim načelima:
1) pretpostavke da pravno lice, odnosno preduzetnik posluje kontinuirano;
2) računovodstvene politike i osnove za vrednovanja primenjuju se dosledno iz godine u godinu;
3) priznavanje i vrednovanje vrši se uz primenu principa opreznosti, a posebno:
(1) može se priznati samo dobit koja se ostvari do datuma bilansa;
(2) u Bilansu stanja prikazuju se obaveze nastale u toku tekuće ili prethodnih poslovnih godina, čak i ukoliko takve obaveze postanu evidentne samo između datuma Bilansa stanja i datuma odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja;
(3) u obzir se uzimaju sva obezvređenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak;
4) u obzir se uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose na poslovnu godinu bez obzira na datum njihove naplate, odnosno isplate;
5) komponente imovine i obaveza vrednuju se posebno;
6) zabranjeno je prebijanje između stavki aktive i pasive ili između stavki prihoda i rashoda;
7) bilans otvaranja za svaku poslovnu godinu mora da bude jednak bilansu zatvaranja za prethodnu poslovnu godinu;
8) stavke Bilansa stanja i Bilansa uspeha obračunavaju se i prezentuju uzimajući u obzir suštinu predmetne transakcije ili predmetnog posla;
9) iznosi priznati u Bilansu stanja i Bilansu uspeha izračunavaju se na obračunskoj osnovi korišćenjem načela uzročnosti prihoda i rashoda.
Odstupanja od opštih računovodstvenih načela iz stava 1. ovog člana dozvoljena su samo u izuzetnim slučajevima primene pojedinih MSFI, odnosno MSFI za MSP i takva odstupanja, kao i razlozi zbog kojih nastaju, moraju da se obelodane u Napomenama uz finansijske izveštaje, uključujući i ocenu njihovih efekata na imovinu, obaveze, finansijsku poziciju i dobitak ili gubitak pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Ako primena odredaba ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i MSFI i MSFI za MSP ne bi bila dovoljna za dobijanje istinitog i objektivnog prikaza imovine i obaveza, prihoda, rashoda i rezultata pravnog lica, odnosno preduzetnika, pravno lice, odnosno preduzetnik u Napomenama uz finansijske izveštaje prikazuje dodatne informacije potrebne za usklađivanje s tim zahtevom.
Pozicije, koje se prikazuju u vanrednim finansijskim izveštajima pri čijem sastavljanju je primereno koristiti pretpostavku stalnosti, treba da budu priznate i vrednovane shodno priznavanju i vrednovanju stavki u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima.
Pozicije, koje se prikazuju u vanrednim finansijskim izveštajima pri čijem sastavljanju nije primereno koristiti pretpostavku stalnosti, treba da budu priznate i vrednovane u skladu sa sledećim računovodstvenim načelima:
1) prestaje se sa priznavanjem imovine koja nema realnu unovčivu vrednost;
2) sva imovina se vrednuje po likvidacionoj vrednosti;
3) priznaju se i one obaveze koje nastaju samim činom likvidacije ili stečaja.
Primena MSFI
Član 26.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), izdavaoci čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.
Primena MSFI za MSP
Član 27.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mala i srednja pravna lica mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
Mikro i druga pravna lica
Član 28.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona (koja su razvrstana kao mikro pravna lica), primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona (koja su razvrstana kao mikro pravna lica), mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI ili MSFI za MSP.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, (koja su razvrstana kao mikro pravna lica), dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
VII. ZATVARANjE POSLOVNIH KNjIGA I ČUVANjE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA, POSLOVNIH KNjIGA I
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Zatvaranje poslovnih knjiga
Član 29.
Poslovne knjige se zatvaraju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, kao i u slučajevima statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima u kojima je neophodno zatvoriti poslovne knjige. Nakon zatvaranja poslovnih knjiga ne može se sprovesti knjiženje u njima.
Računi u pomoćnim knjigama koji se koriste duže od jedne godine zatvaraju se po prestanku njihovog korišćenja.
Poslovne knjige se zatvaraju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati rokove za zatvaranje poslovnih knjiga za finansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, vrši nadzor.
Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja
Član 30.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.
Finansijski izveštaji, izveštaji o izvršenoj reviziji i Statistički izveštaj čuvaju se 20 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju su sastavljeni.
Godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 20 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je sastavljen.
Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se deset godina.
Pomoćne knjige čuvaju se pet godina, od dana njihovog zaključivanja. Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada.
Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.
Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.
Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja, utvrđenih zakonom.
Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:
1) da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;
2) da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
3) da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;
4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika specijalizovanih za čuvanje poslovne dokumentacije sa kojom pravno lice, odnosno preduzetnik ima zaključen ugovor o čuvanju poslovne dokumentacije.
Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera kako bi podaci bili dostupni kontroli. U slučaju kada pravno lice, odnosno preduzetnik ne može iz tehničkih razloga da obezbedi funkcionalnost memorisanog aplikativnog softvera korišćenog za unos, obradu i čuvanje računovodstvenih podataka, dužan je da dokument sa podacima čuva u clear text formatu.
Pored dokumenta iz stava 13. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da obezbedi opis samih polja, kao i definisanje oznaka koje razdvajaju jedan podatak od drugog (delimiter podataka).
Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.
Privredno društvo, odnosno preduzetnik kojem je povereno vođenje poslovnih knjiga dužan je da pravnom licu, odnosno preduzetniku koji mu je poverio vođenje poslovnih knjiga u svakom trenutku omogući pristup računovodstvenim ispravama, poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima.
Ako privredno društvo, odnosno preduzetnik kojem je povereno vođenje poslovnih knjiga, prestane sa radom, dužan je da pravnom licu, odnosno preduzetniku koji mu je poverio vođenje poslovnih knjiga dostavi njegove računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje.
VIII. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI, GODIŠNjI IZVEŠTAJ O POSLOVANjU, IZVEŠTAJ O KORPORATIVNOM UPRAVLjANjU I
IZVEŠTAJI O PLAĆANjIMA AUTORITETIMA VLASTI
Redovan godišnji finansijski izveštaj i vanredni finansijski izveštaj
Član 31.
Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da sastavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona. Redovan godišnji finansijski izveštaj sastavlja i pravno lice kupljeno u stečajnom postupku, za poslovnu godinu u kojoj je kupljeno, za period od dana pravnosnažnosti rešenja o obustavi stečajnog postupka usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica do kraja poslovne godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zavisno pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji čije matično pravno lice sa sedištem u inostranstvu ima poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, može, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Komisije za hartije od vrednosti za pravna lica iz njene nadležnosti, da sastavlja i objavljuje redovan godišnji finansijski izveštaj sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske. Zavisno pravno lice je u obavezi da primenjuje poslovnu godinu različitu od kalendarske u kontinuitetu, a najmanje pet godina od početka primene poslovne godine koja je različita od kalendarske.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje je član ili ima učešće u radu u međunarodnim organizacijama u kojima postoji obaveza finansijskog izveštavanja za poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, može, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Komisije za hartije od vrednosti za pravna lica iz njene nadležnosti, da sastavlja i objavljuje redovan godišnji finansijski izveštaj sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske. Pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji je u obavezi da primenjuje poslovnu godinu različitu od kalendarske u kontinuitetu, a najmanje pet godina od početka primene poslovne godine koja je različita od kalendarske.
U postupku odlučivanja ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Komisije za hartije od vrednosti iz st 2. i 3. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Izuzetke predviđene st 2. i 3. ovog člana ne mogu koristiti banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne institucije i institucije elektronskog novca nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije.
Redovan godišnji finansijski izveštaj velikih pravnih lica, srednjih pravnih lica, pravnih lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javnih društava, odnosno društava koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine obuhvata:
1) Bilans stanja,
2) Bilans uspeha,
3) Izveštaj o ostalom rezultatu,
4) Izveštaj o promenama na kapitalu,
5) Izveštaj o tokovima gotovine i
6) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica i preduzetnika, osim pravnih lica i preduzetnika iz st. 6. i 8. ovog člana, obuhvata:
1) Bilans stanja,
2) Bilans uspeha i
3) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj preduzetnika i drugih pravnih lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona razvrstanih kao mikro pravno lice obuhvata:
1) Bilans stanja i
2) Bilans uspeha.
Pravna lica čije je poslovanje uređeno drugim propisima na osnovu kojih je organ, odnosno organizacija nadležna za obavljanje nadzora nad njihovim poslovanjem propisala sadržaj i strukturu godišnjih finansijskih izveštaja, dužna su da sastavljaju godišnje finansijske izveštaje saglasno ovom zakonu i tim propisima.
Pravno lice je dužno da sastavi vanredne finansijske izveštaje u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Vanredni finansijski izveštaj sastavlja:
1) u slučaju statusne promene isključivo pravno lice koje prestaje da postoji, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene;
2) pravno lice u stečaju prilikom otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili u slučaju obustave stečajnog postupka usled prodaje pravnog lica u stečaju, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu otvaranja, zaključenja stečajnog postupka ili obustave stečajnog postupka zbog prodaje pravnog lica u stečaju;
3) pravno lice u likvidaciji kod pokretanja, odnosno okončanja postupka likvidacije nad pravnim licem i to sa stanjem na dan koji prethodi danu pokretanja, odnosno okončanja postupka likvidacije;
4) ogranak stranog pravnog lica u slučaju brisanja ogranka stranog pravnog lica iz člana 4. stav 3. ovog zakona, odnosno preduzetnika iz člana 2. tačka 3) ovog zakona i člana 4. stav 5. ovog zakona, sa stanjem koje prethodi danu rešenja o brisanju iz nadležnog registra.
Vanredni finansijski izveštaj obuhvata:
1) Bilans stanja i
2) Bilans uspeha.
Nadležnost za propisivanje sadržine i forme obrazaca finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja
Član 32.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 31. i 33. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 60. stav 3. ovog zakona za privredna društva, zadruge i preduzetnike.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 31. i 33. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 60. stav 3. ovog zakona za druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona.
Narodna banka Srbije propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 31. i 33. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 60. stav 3. ovog zakona za Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima koji uređuju poslovanje ovih finansijskih institucija nad kojima, saglasno zakonu nadzor vrši Narodna banka Srbije.
Komisija za hartije od vrednosti propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 31. i 33. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 60. stav 3. ovog zakona za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti i berze i brokersko - dilerska društva.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj
Član 33.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj sastavlja, dostavlja i objavljuje pravno lice koje je u ekonomskoj celini matično pravno lice.
Matično pravno lice ima kontrolu nad zavisnim pravnim licem kada nad njim ima:
1) moć;
2) izloženo je, ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svog učešća u tom zavisnom pravnom licu;
3) ima sposobnost da koristeći svoju moć utiče na te prinose, kako bi na taj način uticalo na iznos prinosa koji mu pripada.
Moć matičnog pravnog lica u odnosu na zavisno pravno lice postoji kada ono:
1) ima većinu akcija ili glasačkih prava članova u tom zavisnom pravnom licu;
2) ima pravo da imenuje ili razreši većinu članova administrativnog, upravljačkog ili nadzornog organa zavisnog pravnog lica, a istovremeno je akcionar ili član tog pravnog lica;
3) ima pravo da vrši preovlađujući uticaj na zavisno pravno lice čiji je akcionar ili član, u skladu sa ugovorom sklopljenim sa tim pravnim licem ili u skladu sa odredbama osnivačkog akta ili statuta tog pravnog lica; ili
4) kao akcionar ili član pravnog lica u skladu sa sporazumom sa drugim akcionarima ili članovima tog pravnog lica (zavisnog pravnog lica), samostalno kontroliše većinu akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu.
Za potrebe stava 3. tač. 1) i 4) ovog člana ukupan broj akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu umanjuje se za glasačka prava vezana za akcije koje drži samo zavisno pravno lice, zavisno pravno lice tog zavisnog pravnog lica ili lice koje deluje u svoje ime ali za račun tih pravnih lica.
Za utvrđivanje glasačkih prava i prava imenovanja i opoziva većine članova organa upravljanja u bilo kom zavisnom pravnom licu koje poseduje matično pravno lice uzimaju se u obzir navedena prava koja direktno poseduje to matično pravno lice, ali i prava koja indirektno preko svojih drugih pravnih lica ili drugih povezanih lica poseduje matično pravno lice. Navedena prava se umanjuju za prava:
1) u vezi sa akcijama, odnosno udelima koji se drže u korist lica koje nije ni matično, ni zavisno pravno lice tog matičnog pravnog lica; ili
2) u vezi sa akcijama, odnosno udelima:
(1) koje služe kao jemstvo, pod uslovom da se ta prava koriste u skladu sa primljenim uputstvima u vezi sa tim jemstvom; ili
(2) koje su u vezi sa odobravanjem kredita kao dela uobičajenih poslovnih aktivnosti, pod uslovom da se glasačka prava izvršavaju u interesu lica koje pruža jemstvo.
Na uključivanje zavisnog pravnog lica u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj nema uticaja činjenica gde se nalazi sedište tog zavisnog pravnog lica (u zemlji ili u inostranstvu).
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj sastavlja se pod istim datumom kao i redovni godišnji finansijski izveštaj matičnog pravnog lica.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj obuhvata:
1) Konsolidovani Bilans stanja;
2) Konsolidovani Bilans uspeha;
3) Konsolidovani Izveštaj o ostalom rezultatu;
4) Konsolidovani Izveštaj o promenama na kapitalu;
5) Konsolidovani Izveštaj o tokovima gotovine;
6) Konsolidovane Napomene uz finansijske izveštaje.
Matično pravno lice u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj uključuje finansijske izveštaje svojih zavisnih pravnih lica.
Na priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u konsolidovanom godišnjem finansijskom izveštaju shodno se primenjuju odredbe o finansijskim izveštajima iz člana 26. ovog zakona.
Ako se sastav grupe pravnih lica obuhvaćenih konsolidovanjem promenio tokom poslovne godine, konsolidovani godišnji finansijski izveštaj treba da sadrži informacije koje omogućavaju poređenje uzastopnih konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja grupe.
Obaveza iz stava 11. ovog člana ispunjava se izradom usklađenog uporednog Bilansa stanja i usklađenog uporednog Bilansa uspeha i njihovim prezentovanjem u Konsolidovanim Napomenama uz finansijske izveštaje.
Izuzeci od konsolidovanja
Član 34.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i objavljivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzimaju se male grupe, osim ako je najmanje jedan član grupe društvo od javnog interesa.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i objavljivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzima se i matično pravno lice koje je istovremeno zavisno pravno lice svom matičnom pravnom licu (u daljem tekstu: posedovano matično pravno lice), uključujući i društvo od javnog interesa, osim ako je u pitanju društvo čije su hartije od vrednosti uključenje u trgovanje u smislu propisa kojim se reguliše tržište kapitala ili bilo koje države članice.
Da bi posedovano matično pravno lice bilo izuzeto od obaveze sastavljanja, dostavljanja i objavljivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja potrebno je da njegovo matično pravno lice primenjuje ovaj zakon ili pravo države članice i da:
1) matično pravno lice posedovanog matičnog pravnog lica drži sve udele ili akcije u posedovanom matičnom pravnom licu. Udeli ili akcije u posedovanom matičnom pravnom licu koje drže samo posedovano matično pravno lice, članovi njegovih organa upravljanja u skladu sa zakonom ili obavezom u osnivačkom aktu ili statutu tog pravnog lica, u tu svrhu se ne uzimaju u obzir; ili
2) matično pravno lice izuzetog posedovanog matičnog pravnog lica drži 90 procenata ili više udela ili akcija u izuzetom posedovanom matičnom pravnom licu, a ostali akcionari ili članovi izuzetog posedovanog matičnog pravnog lica su se u pisanoj formi saglasili da to posedovano matično pravno lice ne sastavlja konsolidovani godišnji finansijski izveštaj.
Izuzeci iz stava 3. ovog člana se mogu primeniti kada su ispunjeni sledeći uslovi:
1) godišnji finansijski izveštaji izuzetog posedovanog matičnog pravnog lica i finansijski izveštaji svih njegovih zavisnih pravnih lica koja bi ono inače uključilo u svoj konsolidovani godišnji finansijski izveštaj konsoliduju se u finansijskom izveštaju veće grupe pravnih lica na čije se matično pravno lice primenjuje ovaj zakon;
2) godišnji finansijski izveštaji izuzetog posedovanog matičnog pravnog lica i finansijski izveštaji svih njegovih zavisnih pravnih lica koja bi ono inače uključilo u svoj konsolidovani godišnji finansijski izveštaj konsoliduju se u finansijskom izveštaju veće grupe pravnih lica na čije se matično pravno lice primenjuje pravo države članice;
3) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj iz tač. 1) ili 2) ovog stava i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju veće grupe pravnih lica sastavlja matično pravno lice te grupe, u skladu sa ovim zakonom;
4) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj iz tač. 1) ili 2) ovog stava i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju veće grupe pravnih lica sastavlja matično pravno lice te grupe, uz izuzetak zahteva utvrđenih članom 47, ili u skladu sa MSFI;
5) izuzeto posedovano matično pravno lice objavljuje sledeća dokumenta na način propisan za dostavljanje dokumentacije uz finansijske izveštaje u skladu sa članom 61. ovog zakona:
(1) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju iz tačke 3) ovog stava; ili
(2) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju iz tačke 4) ovog stava; i
(3) revizorski izveštaj;
6) izuzeto posedovano matično pravno lice u Napomenama uz finansijske izveštaje u okviru svog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja obelodanilo je:
1) naziv i sedište matičnog pravnog lica koje sastavlja konsolidovani godišnji finansijski izveštaj iz tačke 3), odnosno tačke 4) ovog stava i
(2) izuzeće od obaveze sastavljanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju, sa obrazloženjem razloga za to izuzeće.
U slučaju kada izuzeto posedovano matično pravno lice objavljuje konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju iz stava 4. tačka 4) ovog člana, dužno je da navedene izveštaje objavi prevedene na srpski jezik.
Matično pravno lice nije dužno da u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj uključi zavisno pravno lice, uključujući i društvo od javnog interesa, ukoliko je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
1) u slučaju kada informacije potrebne za sastavljanje konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja u skladu sa ovim zakonom nisu dostupne bez preteranih troškova ili preteranog kašnjenja;
2) akcije, odnosno udeli, tog zavisnog pravnog lica drže se isključivo sa ciljem njihove naknadne prodaje - matično pravno lice može da dokaže da aktivno radi na prodaji tih akcija, odnosno udela; ili
3) postoje značajna dugoročna ograničenja koja bitno ometaju:
(1) matično pravno lice u ostvarenju svojih prava nad imovinom ili upravljanjem tim zavisnim pravnim licem; ili
(2) sprovođenje jedinstvenog upravljanja tim zavisnim pravnim licem.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i objavljivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzima se matično pravno lice, uključujući i društvo od javnog interesa, ako:
1) ono ima samo zavisna pravna lica koja su, bilo pojedinačno ili u konsolidovanom zbiru, sa stanovišta izrade konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja materijalno beznačajna; ili
2) se sva njegova zavisna pravna lica mogu izuzeti od konsolidovanja na osnovu stava 6. ovog člana.
Revizija finansijskih izveštaja i provera izveštaja o održivosti
Član 35.
Revizija redovnih godišnjih i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa propisima kojima se uređuje revizija.
Društvo za reviziju takođe:
1) daje mišljenje o tome:
(1) da li je godišnji izveštaj o poslovanju usklađen sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajem za istu poslovnu godinu; i
(2) da li je godišnji izveštaj o poslovanju sastavljen u skladu sa važećim zakonskim odredbama, osim zahteva u vezi sa pitanjima o održivosti u smislu ovog zakona;
2) sastavlja izjavu, u smislu da li je na osnovu poznavanja i razumevanja pravnog lica i njegovog okruženja stečenog tokom revizije, utvrdilo materijalno značajne pogrešne navode u godišnjem izveštaju o poslovanju i ističe prirodu tih navoda.
Društo za reviziju, kada je to primenljivo izražava mišljenje:
1) zasnovano na angažmanu sa ograničenim uveravanjem u pogledu usklađenosti izveštavanja o održivosti u smislu ovog zakona sa standardima o održivosti;
2) o postupku koji je pravno lice sprovelo kako bi utvrdilo informacije u skladu sa standardima izveštavanja o održivosti u smislu ovog zakona;
3) u pogledu usklađenosti sa zahtevima za izveštavanje propisanim članom 8. Uredbe EU 2020/852.
Odredbe stava 2. ovog člana shodno se primenjuju na konsolidovane godišnje finansijske izveštaje i na konsolidovane godišnje izveštaje o poslovanju.
Pravna lica iz člana 43. stav 1. ovog zakona, na čije izveštavanje se odnosi primena koje premašuju informacije utvrđene standardima za dobrovoljnu upotrebu iz člana 50, osim dodatnih informacija o održivosti koje su zajednički deljene između pravnih lica u relevantnom sektoru.
Izuzetno od stava 3. ovog člana mišljenje može izraziti i društvo za reviziju koje u toj poslovnoj godini ne obavlja zakonsku reviziju redovnih godišnjih, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja kod obveznika izveštavanja o održivosti.
Mišljenje iz stava 3. ovog člana sastavni je deo izveštaja o proveri izveštaja o održivosti u smislu zakona kojim se uređuje revizija.
Odredbe stava 3. ovog člana shodno se primenjuju na konsolidovani izveštaj o održivosti.
Godišnji izveštaj o poslovanju
Član 36.
Pravno lice je dužno da sastavi godišnji izveštaj o poslovanju, koji uključuje objektivan pregled razvoja i rezultata njegovog poslovanja i položaja, zajedno sa opisom osnovnih rizika i neizvesnosti kojima je izloženo.
Godišnji izveštaj o poslovanju treba da pruži sveobuhvatnu analizu razvoja i rezultata poslovanja pravnog lica i njegovog položaja, u skladu s obimom i složenošću poslovanja.
Analiza razvoja i rezultata poslovanja pravnog lica i njegovog položaja iz stava 2. ovog člana treba da uključi finansijske i, prema potrebi, ključne nefinansijske pokazatelje uspešnosti koji su bitni za određenu delatnost, uključujući informacije koje se odnose na pitanja životne sredine i kadrovska pitanja. U okviru analize, godišnji izveštaj o poslovanju uključuje upućivanje na iznose iskazane u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju i dodatna objašnjenja tih iznosa.
Godišnji izveštaj o poslovanju sadrži:
1) kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture pravnog lica;
2) verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata poslovanja pravnog lica, uključujući finansijske i nefinansijske pokazatelje relevantne za određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i informacije o kadrovskim pitanjima;
3) informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine;
4) sve značajne događaje po završetku poslovne godine;
5) planirani budući razvoj;
6) aktivnosti istraživanja i razvoja;
7) informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela;
8) postojanje ogranaka;
9) koje finansijske instrumente koristi ako je to značajno za procenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja;
10) ciljeve i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, zajedno sa politikom zaštite svake značajnije vrste planirane transakcije za koju se koristi zaštita;
11) izloženost cenovnom riziku, kreditnom riziku, riziku likvidnosti i riziku novčanog toka, strategiju za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove efektivnosti.
Pravna lica koja na datum bilansa imaju ukupan prihod veći od 450.000.000 EUR i u proseku imaju više od 1.000 zaposlenih tokom poslovne godine izveštavaju o informacijama o ključnim materijalnim resursima i daju objašnjenje kako poslovni model pravnog lica zavisi od takvih resursa i kako su takvi resursi izvor stvaranja vrednosti za pravno lice.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro i mala pravna lica, osim ako su u pitanju društva od javnog interesa, kao i investicioni fondovi bez svojstva pravnog lica, nisu dužni da sastavljaju godišnji izveštaj o poslovanju, s tim što su informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela dužni da navedu u Napomenama uz finansijske izveštaje.
Izveštaj o korporativnom upravljanju
Član 37.
Izveštaj o korporativnom upravljanju je sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju izdavaoca čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Izveštaj o korporativnom upravljanju sadrži najmanje sledeće informacije:
1) upućivanje na:
(1) pravila korporativnog upravljanja kojima pravno lice podleže;
(2) pravila o korporativnom upravljanju koja je pravno lice dobrovoljno odlučilo da primenjuje;
(3) sve relevantne informacije o praksi korporativnog upravljanja koja prevazilazi zahteve nacionalnog prava;
2) opis osnovnih elemenata sistema internih kontrola i smanjenja rizika pravnog lica u vezi sa postupkom finansijskog izveštavanja;
3) informacije o ponudama za preuzimanje kada je privredno društvo obveznik primene propisa kojima se uređuje preuzimanje privrednih društava:
(1) direktnom ili indirektnom učestvovanju u stečenom kapitalu (uključujući indirektno učešće u tom kapitalu putem piramidalnih struktura i uzajamnih učešća);
(2) imaocima bilo kojih hartija od vrednosti sa posebnim kontrolnim pravima i opisom tih prava;
(3) svim ograničenjima glasačkih prava, kao što su ograničenja glasačkih prava imaoca određenog procenta ili broja glasova, rokovi za izvršenje glasačkih prava i razlozi zbog kojih su, uz saradnju pravnih lica, finansijska prava koja proizlaze iz hartija od vrednosti odvojena od držanja tih hartija;
(4) pravilima koja su merodavna za imenovanje i opoziv članova uprave pravnog lica i izmenu statuta ili osnivačkog akta;
(5) ovlašćenja članova uprave pravnog lica, a posebno ovlašćenja u oblasti izdavanja ili otkupa hartija od vrednosti;
4) sastav i rad organa upravljanja i njihovih odbora;
5) opis politike raznolikosti koja se primenjuje u vezi sa organima upravljanja i nadzora pravnog lica u pogledu pola i drugih aspekata kao što su: starosna dob, invaliditet ili obrazovanje i struka, ciljevi te politike raznolikosti, način na koji je sprovedena i rezultati u izveštajnom periodu. Ako se takva politika ne sprovodi, izveštaj mora da sadrži obrazloženje nesprovođenja.
Pravna lica na koja se primenjuje član 41. ovog zakona smatraće se da su ispunila obavezu propisanu stavom 2. tačka 5) ovog člana ukoliko uključe informacije zahtevane tom tačkom kao deo svog izveštaja o održivosti i ako se upućivanje na to uključi u izjavu o korporativnom upravljanju.
Društvo za reviziju izražava mišljenje u skladu sa članom 35. ovog zakona u vezi sa informacijama prikazanim u skladu sa stavom 2. tač. 2) i 3) ovog člana i proverava da li su dostavljene informacije iz stava 2. tač. 1), 4) i 5) ovog člana.
Kod upućivanja na pravila o korporativnom upravljanju iz stava 2. tačka 1) podtač. (1) ili (2) ovog člana, pravno lice navodi mesto gde su ta pravila javno dostupna. Kod upućivanja na informacije iz stava 2. tačka 1) podtačke (3) ovog člana, pravno lice treba da obezbedi da praksa korporativnog upravljanja bude javno dostupna.
Konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju
Član 38.
Obavezu sastavljanja konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju ima matično pravno lice koje saglasno članu 33. ovog zakona ima obavezu da sastavi konsolidovani godišnji finansijski izveštaj.
Konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju sadrži informacije zahtevane članom 36. i kada je primenljivo čl. 37, 40. i 46. ovog zakona.
Obveznik sastavljanja konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju dužan je da prilagodi informacije zahtevane odredbama čl. 36. i 37. ovog zakona:
1) pri izveštavanju o detaljima stečenih sopstvenih akcija u konsolidovanom godišnjem izveštaju o poslovanju navodi broj i nominalnu vrednost ili, ako ne postoji nominalna vrednost, knjigovodstvenu vrednost svih akcija matičnog pravnog lica koje drže to matično pravno lice, zavisna pravna lica tog matičnog pravnog lica ili lica koja deluju u svoje ime a za račun tih pravnih lica;
2) u izveštaju o korporativnom upravljanju pri izveštavanju o sistemima interne kontrole i upravljanju rizikom, navodi osnovna obeležja sistema interne kontrole i upravljanja rizikom za pravna lica koja su uključena kao celina u konsolidovane godišnje finansijske izveštaje.
Spajanje godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju u jedan izveštaj
Član 39.
Matična pravna lica mogu da odluče da godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju prikažu kao jedan izveštaj koji treba da sadrži informacije od značaja za ekonomsku celinu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, matično pravno lice dostavlja Agenciji odluku nadležnog organa o spajanju godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog izveštaja o poslovanju u jedan izveštaj.
Usvajanje, odgovornost i potpisivanje finansijskih izveštaja
Član 40.
Finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik.
Zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 15. ovog zakona, odnosno odgovorno lice iz člana 16. stav 4. ovog zakona, delujući u okviru nadležnosti koje su im zakonom i internom regulativom pravnog lica odnosno preduzetnika dodeljeni, kolektivno su odgovorni za istinito i pošteno prikazivanje:
1) redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja;
2) godišnjeg izveštaja o poslovanju i izveštaja o korporativnom upravljanju;
3) konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja;
4) konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju.
Finansijske izveštaje iz stava 2. tač. 1. i 3. ovog člana, potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice za sastavljanje finansijskih izveštaja iz čl. 15. i 16. ovog zakona.
Izveštaje iz stava 2. tač. 2. i 4. ovog člana potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik.
Izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti
Član 41.
Društva od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma obavezna su da sastave i objave izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti na godišnjoj osnovi.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u godišnji izveštaj o poslovanju uključuje izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti.
Izuzetno, matično ili zavisno pravno lice nije dužno da sastavlja izveštaj iz stava
1. ovog člana ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) matično pravno lice je obveznik primene ovog zakona;
2) matično pravno lice podleže pravu države članice;
3) plaćanja autoritetima vlasti koje je izvršilo pravno lice uključena su u konsolidovani izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti koje je izradilo to matično pravno lice u skladu sa članom 42. ovog zakona.
Plaćanja koja iznose manje od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u poslovnoj godini, u smislu člana 6. stav 7. ovog zakona, bilo da su izvršena kao jednokratno plaćanje ili kao niz povezanih plaćanja, ne moraju se prikazati u izveštaju iz stava 1. ovog člana.
U izveštaju iz stava 1. ovog člana za svaku poslovnu godinu obelodanjuju se sledeće informacije:
1) ukupan iznos plaćanja izvršenog prema svim autoritetima vlasti;
2) ukupan iznos prema vrsti plaćanja, definisanih u članu 2. tačka 35) ovog zakona izvršenog prema svim autoritetima vlasti;
3) u slučaju kada se ta plaćanja odnose na određeni projekat, ukupan iznos po vrsti plaćanja, definisanih u članu 2. tačka 35) ovog zakona, uplaćen za svaki takav projekat i ukupan iznos plaćanja za svaki takav projekat.
Plaćanja koje je pravno lice izvršilo za obaveze koje su nametnute na nivou pravnog lica mogu se obelodaniti na tom nivou, a ne na nivou projekta.
Ako su autoritetima vlasti izvršena plaćanja u naturi, o njima se izveštava po vrednosti i prema potrebi po obimu, uz dodatne napomene o načinu za određivanje njihove vrednosti.
Objavljivanje plaćanja iz ovog člana odražava suštinu, a ne oblik predmetnog plaćanja ili delatnosti.
Plaćanja i delatnosti ne mogu se deliti, niti spajati, radi izbegavanja primene odredaba ovog zakona.
Članovi organa upravljanja pravnog lica, obavezni su da osiguraju da se, prema njihovom saznanju i sposobnostima, izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti sastavlja i objavljuje u skladu sa ovim zakonom.
Konsolidovani izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti
Član 42.
Društva od javnog interesa koja su kao matična pravna lica obavezna da sastave konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma obavezna su da sastave konsolidovani izveštaj o plaćanju autoritetima vlasti shodno zahtevima iz člana 41. ovog zakona.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju uključuje konsolidovani izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti.
Matično pravno lice u smislu ovog zakona deluje u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma ako ono ili bilo koje od njegovih zavisnih pravnih lica deluje u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma.
Konsolidovani izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti uključuje samo plaćanja koja su posledica ekstraktivnih delatnosti i/ili delatnosti koje se odnose na seču primarnih šuma.
Obaveza sastavljanja konsolidovanog izveštaja iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na:
1) matično pravno lice male grupe, osim ako je neko od povezanih pravnih lica društvo od javnog interesa;
2) matično pravno lice srednje grupe, osim ako je neko od povezanih pravnih lica društvo od javnog interesa;
3) matično pravno lice na koje se primenjuje ovaj zakon, a koje je ujedno i zavisno pravno lice, u slučaju kada se na njegovo matično pravno lice takođe primenjuje ovaj zakon; i
4) matično pravno lice na koje se primenjuje ovaj zakon, a koje je ujedno i zavisno pravno lice, u slučaju kada se na njegovo matično pravno lice primenjuje pravo države članice.
Informacije o poslovanju zavisnog pravnog lica, uključujući i društvo od javnog interesa, nije potrebno uključiti u konsolidovani izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti u slučaju kada je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
1) značajna dugoročna ograničenja bitno ometaju matično pravno lice u ostvarenju njegovih prava nad imovinom ili upravljanjem tim pravnim licem;
2) izuzetno retki slučajevi kada informacije potrebne za pripremu konsolidovanog izveštaja o plaćanjima autoritetima vlasti u skladu s ovim zakonom nisu dostupne bez preteranih troškova ili preteranog kašnjenja;
3) akcije, odnosno udeli, tog zavisnog pravnog lica drže se isključivo s ciljem njihove naknadne prodaje (matično pravno lice može da dokaže da aktivno radi na prodaji tih akcija, odnosno udela).
Izuzeci iz stava 6. ovog člana primenjuju se samo ako se koriste i za potrebe konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
Članovi organa upravljanja pravnog lica, obavezni su da osiguraju da se, prema njihovom saznanju i sposobnostima, konsolidovani izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti sastavlja i objavljuje u skladu sa ovim zakonom.
IX. IZVEŠTAVANjE O ODRŽIVOSTI
Izveštaj o održivosti
Član 43.
Obveznici izveštavanja o održivosti su pravna lica koja prelaze kriterijum prosečnog broja od 1.000 zaposlenih tokom poslovne godine i prelaze ukupan prihod od 450.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti tokom poslovne godine.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u godišnji izveštaj o poslovanju uključuje informacije neophodne za razumevanje uticaja pravnog lica na pitanja održivosti, kao i informacije neophodne za razumevanje kako pitanja održivosti utiču na razvoj, performanse i poziciju pravnog lica.
Izveštaj o održivosti mora biti istaknut kao poseban deo u godišnjem izveštaju o poslovanju.
Izveštaj o održivosti sadrži sledeće informacije:
1) kratak opis poslovnog modela i strategiju pravnog lica, uključujući:
(1) otpornost poslovnog modela iz strategije pravnog lica u odnosu na rizike povezane sa pitanjima o održivosti;
(2) poslovne mogućnosti za pravno lice koje su povezane sa pitanjima o održivosti;
(3) planove pravnog lica, uključujući sprovođenje mera i sa njima povezane finansijske i investicione planove, kojima se obezbeđuje usklađenost njegovog poslovnog modela i strategije sa prelazom na održivu privredu i ograničenjem globalnog otopljenja na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (“Pariski sporazum”) u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine saglasno Uredbi (EU) 2021/1119 Evropskog parlamenta i Saveta i gde je relevantno, izloženost pravnog lica aktivnostima povezanim sa ugljem, naftom i plinom;
(4) način na koji poslovni model i strategija pravnog lica uzima u obzir interese njegovih akcionara po pitanju održivosti;
(5) način sprovođenja strategije pravnog lica po pitanju održivosti;
2) opis ciljeva sa rokovima koji su povezani sa pitanjima održivosti koje je pravno lice utvrdilo, uključujući, prema potrebi, apsolutne ciljeve smanjenja efekta staklene bašte za 2030. godinu i 2050. godinu, opis napretka koji je postignut u postizanju tih ciljeva, kao i izjavu o tome da li se ciljevi pravnog lica u vezi sa zaštitom životne sredine zasnivaju na nepobitnim naučnim dokazima;
3) opis uloge izvršnih, upravljačkih i nadzornih tela po pitanju održivosti, kao i njihovo stručno znanje i veštine u odnosu na ispunjavanje te uloge ili pristupa koja ta tela imaju vezi sa tim stručnim znanjima i veštinama;
4) opis politika pravnog lica povezanih sa pitanjima održivosti;
5) informacije o postojanju programa podsticaja povezanih sa pitanjima održivosti koji su ponuđeni članovima izvršnih, upravljačkih i nadzornih tela;
6) opis:
(1) postupka dubinske analize koji je pravno lice sprovelo po pitanju održivosti i, ako je to primenljivo koji je u skladu sa zahtevima Evropske unije da pravna lica sprovode postupak dubinske analize;
(2) značajnih stvarnih ili potencijalnih štetnih aktivnosti povezanih sa sopstvenim poslovanjem i njegovim lancem vrednosti, uključujući njegove proizvode i usluge, poslovne odnose i lanac nabavke, mere preduzete za utvrđivanje i praćenje tih aktivnosti, kao i drugih štetnih aktivnosti koje pravno lice mora utvrditi na osnovu drugih zahteva Evropske unije u skladu sa kojima pravna lica sprovode postupak dubinske analize;
(3) svih mera koje je pravno lice preduzelo radi sprečavanja, ublažavanja, uklanjanja ili završetka stvarnih ili potencijalno štetnih aktivnosti, kao i rezultate takvih mera;
7) opis glavnih rizika za pravno lice po pitanjima održivosti, uključujući opis glavnih zavisnosti pravnog lica od tih pitanja i način na koji pravno lice upravlja tim rizicima;
8) pokazatelje relevantne za informacije iz tač. 1) do 7) ovog stava.
Pravna lica izveštavaju o procesu koji je sproveden kako bi se identifikovale informacije iz stava 4. ovog člana koje su uključene u izveštaj o poslovanju u smislu stava 3. ovog člana.
Informacije iz stava 4. tačka 1) ovog člana sadrže informacije koje se odnose na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne periode, u zavisnosti od slučaja.
Informacije iz st. 2, 4, 5. i 6. ovog člana, kada je primenljivo, treba da sadrže proizvode i usluge, poslovne odnose i lanac snabdevanja.
Pravna lica ne mogu da traže od pravnih lica u svom lancu vrednosti koja, na datum bilansa, ne prelaze prosečan broj od 1.000 zaposlenih tokom poslovne godine i ne prelaze ukupan prihod od 450.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti tokom poslovne godine, informacije koje premašuju informacije utvrđene standardima za dobrovoljnu upotrebu, osim dodatnih informacija o održivosti koje su zajednički deljene između pravnih lica u relevantnom sektoru.
Pravna lica koja izveštavaju potrebne informacije o lancu vrednosti a koja ne traže od pravnih lica u svom lancu vrednosti koja, na datum bilansa stanja, ne prelaze prosečan broj od 1.000 zaposlenih tokom poslovne godine i ne prelaze ukupan prihod od 450.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti tokom poslovne godine informacije u smislu stava 8. ovog člana, smatraće se da su ispunila obavezu izveštavanja o informacijama o lancu vrednosti utvrđenu u tom stavu.
Za potrebe st. 11-14. ovog člana primenjuju se sledeće definicije:
1) “pravno lice koje izveštava” je pravno lice koje je dužno da izveštava u skladu sa stavom 1. ovog člana;
2) “zaštićeno pravno lice” je preduzeće koje:
(1) na datum bilansa ne prelazi prosečan broj od 1.000 zaposlenih tokom prethodne poslovne godine; i
(2) nalazi se u lancu vrednosti pravnog lica koje izveštava;
3) “dobrovoljni standardi” označavaju dobrovoljne standarde iz člana 50. ovog zakona.
Pravna lica koja izveštavaju mogu se osloniti na internu procenu pravnih lica u svom lancu vrednosti kako bi utvrdila da li su ona zaštićena pravna lica. Od pravnih lica koja izveštavaju ne zahteva se preduzimanje koraka radi provere informacija sadržanih u internoj proceni. Međutim, ona se ne smeju osloniti na internu procenu ako znaju ili se razumno može očekivati da znaju da je izjava o internoj proceni očigledno netačna.
Zaštićena pravna lica imaju pravo da odbiju dostavljanje informacija koje prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima kao odgovor na zahtev podnet radi izveštavanja o održivosti u skladu sa ovim zakonom. Pored toga:
1) prilikom uspostavljanja ugovornih i drugih aranžmana radi ispunjavanja zahteva za izveštavanje o održivosti u skladu sa ovim zakonom, pravna lica koja izveštavaju ne smeju zahtevati od zaštićenih pravnih lica da dostave informacije koje prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima;
2) sve ugovorne odredbe suprotne tački 1) nisu obavezujuće, ali to ne utiče na obavezujuću prirodu preostalih odredaba ugovora;
3) ako pravno lice koje izveštava zahteva informacije, direktno ili indirektno, od zaštićenih pravnih lica radi izveštavanja o održivosti u skladu sa ovim zakonom, a neke od tih informacija ili sve te informacije prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima, pravno lice koje izveštava obezbeđuje da zaštićena pravna lica budu obaveštena o sledećem:
(1) koje informacije prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima;
i
(2) o zakonskom pravu zaštićenih pravnih lica da odbiju dostavljanje tih informacija.”
4) smatra se da su pravna lica koja izveštavaju ispunila obavezu izveštavanja o informacijama o lancu vrednosti utvrđenu ovim članom ako izveštavaju o potrebnim informacijama o lancu vrednosti, ali ne izveštavaju o informacijama iz zaštićenih pravnih lica koje prelaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima.
U stavu 16. ovog člana:
1) ne utiče se na zahteve za informacijama u svrhe koje nisu izveštavanje o informacijama o održivosti u smislu ovog zakona, uključujući zahteve u radi usklađivanja sa zahtevima Unije da pravna lica sprovode postupak dubinske analize (dužne pažnje); ili
2) pravnim licima u lancu vrednosti ne nameće se bilo kakva obaveza dostavljanja informacija o održivosti, niti se takva obaveza podrazumeva.
Tokom prve tri godine nakon što je postalo obveznik izveštavanja o održivosti u skladu sa stavom 1. ovog člana, kao i u slučaju da nisu dostupne sve potrebne informacije o njegovom lancu vrednosti, pravno lice koje izveštava u svom izveštaju o održivosti pruža informacije o aktivnostima koje je sprovelo u pribavljanje potrebnih informacija o svom lancu vrednosti, razloge zbog kojih nije bilo moguće pribaviti sve potrebne informacije, kao i svojim planovima za pribavljanje potrebnih informacija u budućnosti. Nakon trogodišnjeg prelaznog pereioda pravno lice koje izveštava ispunjava zahteve za izveštavanjem o informacijama o lancu vrednosti korišćenjem informacija koje je direktno dobilo od pravnih lica u svom lancu vrednosti ili procena koje se odnose na te informacije, u zavisnosti od toga šta je primerenije.
Pri objavljivanju informacija iz stava 2. ovog člana pravno lice može da izostavi sledeće informacije:
1) u izuzetnim slučajevima, informacije čije bi objavljivanje ozbiljno naštetilo poslovnom položaju pravnog lica, samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) takvo izostavljanje ne sprečava realno i uravnoteženo razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja pravnog lica ili njegovih glavnih rizika ili glavnih učinaka;
(2) pravno lice je utvrdilo da nije moguće objaviti informacije na način koji bi mu omogućio da ispuni ciljeve zahteva za objavljivanje, a da se pri tom ozbiljno ne našteti njegovom poslovnom položaju, uključujući i agregirani negativni uticaj objavljivanja tih informacija;
(3) pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak utvrđen u ovom stavu;
(4) pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje mogu li se informacije i dalje izostaviti;
2) informacije koje se odnose na intelektualni kapital, intelektualnu svojinu, znanje i iskustvo, tehnološke informacije ili rezultate inovacija, koje bi se smatrale poslovnom tajnom, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak u ovom stavu; i
(2) pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje mogu li se informacije i dalje izostaviti.
3) klasifikovane podatke na način kako su definisani u članu 2. tačka 7) Uredbe (EU) 2023/2418 Evropskog parlamenta i Saveta EU, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak utvrđen u ovom stavu;
i
(2) pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje da li se informacije i dalje mogu izostaviti;
4) druge informacije koje treba zaštiti od neovlašćenog pristupa ili objavljivanja zbog obaveza utvrđenih u drugim pravnim aktima EU ili propisima Republike Srbije kako bi se zaštitila privatnost ili bezbednost fizičkog lica, odnosno bezbednost pravnog lica, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak utvrđen u ovom stavu;
i
(2) pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje li se informacije i dalje mogu izostaviti.
Organ upravljanja pravnog lica treba da obavesti predstavnike zaposlenih na odgovarajućem nivou i da sa njima razgovara o relevantnim informacijama, kao i o načinima pribavljanja i verifikacije informacija o održivosti. Mišljenje predstavnika zaposlenih, kada je to primenljivo, treba da se saopšti relevantnim izvršnim, upravljačkim ili nadzornim telima.
Ukoliko je pravno lice iz stava 1. ovog člana ispunilo zahteve iz st. 2. do 14. ovog člana, smatra se da je ispunilo zahtev iz člana 36. stav 3. ovog zakona.
Izuzeća od obaveze sastavljanja izveštaja o održivosti
Član 44.
Zavisno pravno lice može biti izuzeto od obaveze sastavljanja izveštaja o održivosti ako su to zavisno pravno lice i njegova zavisna pravna lica uključeni u konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica koji je sastavljen u skladu sa čl. 38. i 46. ovog zakona i ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana.
Zavisno pravno lice matičnog pravnog lica iz treće zemlje može biti izuzeto od obaveze sastavljanja izveštaja o održivosti ako su to zavisno pravno lice i njegova zavisna pravna lica uključena u konsolidovani izveštaj o održivosti tog matičnog pravnog lica iz treće zemlje i ako je taj konsolidovani izveštaj o održivosti sastavljen u skladu standardima o održivosti iz člana 50. ovog zakona ili na način koji je ekvivalentan tim standardima izveštavanja o održivosti, kako je utvrđeno Odlukom o ekvivalentnosti standarda o održivosti koju donosi Evropska komisija, i ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana.
Izuzeće od obaveze sastavljanja izveštaja o održivosti primenjuje se ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) godišnji izveštaj o poslovanju zavisnog pravnog lica sadrži sledeće informacije:
(1) naziv i adresu matičnog pravnog lica koje izveštava o održivosti na nivou grupe u skladu sa čl. 38. i 46. ovog zakona ili na način ekvivalentan standardima izveštavanja o održivosti u skladu sa članom 50. ovog zakona, odnosno Odlukom o ekvivalentnosti standarda o održivosti koju donosi Evropska komisija;
(2) internet adrese koje upućuju na konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica iz stava 1. ovog člana ili na konsolidovani izveštaj o održivosti matičnog pravnog lica iz stava 2. ovog člana, odnosno na izveštaj o proveri izveštaja o održivosti u smislu zakona kojim se uređuje revizija;
(3) informaciju da je zavisno pravno lice izuzeto od obaveze sastavljanja izveštaja o održivosti;
2) ako je konsolidovani izveštaj o održivosti i izveštaj o proveri konsolidovanog izveštaja o održivosti matičnog pravnog lica registrovanog u trećoj zemlji, sačinilo fizičko ili pravno lice koje je ovlašćeno da obavlja proveru izveštaja o održivosti u skladu sa propisima koje primenjuje matično pravno lice ti izveštaji se objavljuju u skladu odredbama ovog zakona i drugim propisima koje primenjuje zavisno pravno lice;
3) ako matično pravno lice registrovano u trećoj zemlji, informacije predviđene članom 8. Uredbe (EU) 2020/852, koje obuhvataju delatnosti koje obavlja zavisno pravno lice i njegova zavisna pravna lica koje je izuzeto od obaveze sastavanja izveštaja o održivosti, uključuju se u izveštaj o poslovanju zavisnog pravnog lica ili u konsolidovani izveštaj matičnog pravnog lica iz stava 2. ovog člana.
Zavisno pravno lice dužno je da u skladu sa članom 61. ovog zakona, objavi u izvornom obliku konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica iz stava 1. ovog člana ili konsolidovani izveštaj o održivosti matičnog pravnog lica iz stava 2. ovog člana ili na overenom prevodu na srpski jezik, a ako prevod nije overen mora da sadrži izjavu o tome.
Izuzetno od stava 3. tačka 1. podtačka 2) ovog člana, zavisno pravno lice može biti izuzeto od obaveze sastavljanja izveštaja o održivosti ako u svoj izveštaj o poslovanju umesto internet adrese uključi izjavu matičnog pravnog lica kojom se ono obavezuje da će zavisno pravno lice biti uključeno u konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica iz stava 1. ovog člana ili konsolidovani izveštaj o održivosti matičnog pravnog lica iz stava 2. ovog člana.
Radi sprovođenja odredaba st. 1. i 2. ovog člana i kada se primenjuje član 10. Uredbe (EU) br. 575/2013, kreditna institucija koja je uređena članom 4. stav 1. tačka 1) Uredbe (EU) br. 575/2013, koja je stalno povezana sa centralnim telom koje je nadzire, pod uslovima utvrđenim u članu 10. Uredbe (EU) br. 575/2013, smatra se povezanim pravnim licem tog centralnog tela.
Radi sprovođenja odredaba st. 1. i 2. ovog člana društvo za osiguranje koje je deo grupe na osnovu finansijskih odnosa i koje podleže nadzoru grupe u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, smatra se povezanim pravnim licem matičnog pravnog lica te grupe.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na velika pravna lica iz člana 6. ovog zakona čije su hartije od vrednosti uključene na uređeno tržište bilo koje države članice u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, kao i na otvorene investicione fondove (UCITS) i alternativne investicione fondove.
Odredbe ovog člana primenjuju se na društva od javnog interesa u smislu zakona kojim se uređuje revizija.
Izveštavanje o ekološki održivim aktivnostima za određene kategorije pravnih lica
Član 45.
Odredbe ovog člana primenjuju se na pravna lica iz člana 43. stav 1. ovog zakona koja, na datum bilansa stanja, ne prelaze ukupan prihod od 450.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti tokom poslovne godine.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana, koje smatra da su njegove aktivnosti povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti iz čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852, ili sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve tog akta, treba da uključi u svoj izveštaj o poslovanju informacije o tome kako i u kojoj meri su njegove aktivnosti povezane sa tim ekonomskim aktivnostima.
Posebno, nefinansijsko pravno lice koje smatra da su njegove aktivnosti povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti iz čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852, treba da objavi sledeće indikatore:
1) udeo prihoda od proizvoda ili usluga povezanih sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti prema čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852;
2) udeo kapitalnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koji ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti prema čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852.
Nefinansijsko pravno lice koje objavljuje indikatore iz stava 3. ovog člana može da objavi i udeo operativnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koji ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti iz čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852.
Posebno, nefinansijsko pravno lice koje smatra da su njegove aktivnosti povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve iz člana 3. Uredbe (EU) 2020/852, treba da objavi sledeće indikatore:
1) udeo prihoda od proizvoda ili usluga povezanih sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve iz člana 3. Uredbe (EU) 2020/852;
2) udeo kapitalnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve čl. 3. Uredbe (EU) 2020/852.
Nefinansijsko pravno lice koje objavljuje indikatore iz stava 5. ovog člana može da objavi udeo svojih operativnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koji ispunjavaju samo određene zahteve iz člana 3. Uredbe (EU) 2020/852.
Konsolidovani izveštaj o održivosti
Član 46.
Obveznici konsolidovanog izveštavanja o održivosti su matična pravna lica velikih grupa iz člana 7. stav 3. ovog zakona koja na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 1.000 zaposlenih tokom poslovne godine i prelaze ukupan prihod od 450.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti tokom poslovne godine.
Matično pravno lice iz stava 1. ovog člana u konsolidovani izveštaj o poslovanju uključuje informacije neophodne za razumevanje uticaja grupe na pitanja održivosti, kao i informacije neophodne za razumevanje kako pitanja održivosti utiču na razvoj, performanse i poziciju grupe.
Konsolidovani izveštaj o održivosti mora biti istaknut kao poseban deo u konsolidovanom izveštaju o poslovanju.
Konsolidovani izveštaj o održivosti sadrži sledeće informacije:
1) kratak opis poslovnog modela i strategiju grupe, uključujući:
(1) otpornost poslovnog modela i strategije grupe u odnosu na rizike povezane sa pitanjima o održivosti;
(2) poslovne mogućnosti grupe koje su povezane sa pitanjima o održivosti;
(3) planove grupe, uključujući sprovođenje mera i sa njima povezane finansijske i investicione planove, kojima se obezbeđuje usklađenost poslovnog modela grupe i strategije sa prelazom na održivu privredu i ograničenjem globalnog otopljenja na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (“Pariski sporazum”) u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. saglasno Uredbi (EU) 2021/1119 Evropskog parlamenta i Saveta i, prema potrebi, izloženost grupe aktivnostima povezanim sa ugljem, naftom i prirodnim gasom;
(4) način na koji poslovni model i strategija grupe uzima u obzir interese akcionara grupe i uticaj grupe na pitanje održivosti;
(5) način sprovođenja strategije grupe po pitanju održivosti;
2) opis ciljeva sa rokovima koji su povezani sa pitanjima održivosti koje je grupa utvrdila, uključujući, prema potrebi, apsolutne ciljeve smanjenja efekta staklene bašte za 2030. godinu i 2050. godinu, opis napretka koji je postignut u postizanju tih ciljeva, kao i izjavu o tome da li se ciljevi grupe u vezi sa zaštitom životne sredine zasnivaju na nepobitnim naučnim dokazima;
3) opis uloge izvršnih, upravljačkih i nadzornih tela po pitanju održivosti, kao i njihovo stručno znanje i veštine u odnosu na ispunjavanje te uloge ili pristupa koja ta tela imaju vezi sa tim stručnim znanjima i veštinama;
4) opis politika grupe povezanih sa pitanjima održivosti;
5) informacije o postojanju programa podsticaja povezanih sa pitanjima održivosti koji su ponuđeni članovima izvršnih, upravljačkih i nadzornih tela;
6) opis:
(1) postupka dubinske analize koji je grupa sprovela po pitanju održivosti i, ako je to primenljivo, da grupe sprovode postupak dubinske analize koji je u skladu sa zahtevima Evropske unije;
(2) značajnih stvarnih ili potencijalnih štetnih aktivnosti povezanih sa poslovanjem grupe i njenim lancem vrednosti, uključujući proizvode i usluge, poslovne odnose i lanac nabavke, mere preduzete za utvrđivanje i praćenje tih aktivnosti, kao i drugih štetnih aktivnosti koje matično pravno lice mora da utvrdi na osnovu drugih zahteva Evropske unije koji se odnose na sprovođenje dubinske analize;
(3) svih mera koje je matično pravno lice preduzelo radi sprečavanja, ublažavanja, uklanjanja ili završetka stvarnih ili potencijalno štetnih aktivnosti, kao i rezultate takvih mera;
7) opis glavnih rizika za grupu po pitanjima održivosti, uključujući opis glavnih zavisnosti grupe od tih pitanja i način na koji grupa upravlja tim rizicima;
8) pokazatelje relevantne za informacije iz tač. 1) do 7) ovog stava.
Matična pravna lica izveštavaju o procesu koji je sproveden kako bi se identifikovale informacije iz stava 4. ovog člana koje su uključene u konsolidovani izveštaj o poslovanju u smislu stava 3. ovog člana.
Informacije iz stava 4. tačka 1) ovog člana sadrže informacije koje se odnose na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne periode, u zavisnosti od slučaja.
Kada je primenljivo, informacije iz st. 2, 4, 5. i 6. ovog člana sadrže informacije o poslovanju grupe i o njenom lancu vrednosti, uključujući proizvode i usluge, poslovne odnose i lanac snabdevanja.
Pravna lica ne mogu da traže od pravnih lica u svom lancu vrednosti koja, na datum bilansa, ne prelaze prosečan broj od 1.000 zaposlenih tokom poslovne godine informacije koje premašuju informacije utvrđene standardima za dobrovoljnu upotrebu, osim dodatnih informacija o održivosti koje su zajednički deljene između pravnih lica u relevantnom sektoru.
Pravna lica koja izveštavaju potrebne informacije o lancu vrednosti, a koja ne traže od pravnih lica u svom lancu vrednosti koja, na datum bilansa stanja, ne prelaze prosečan broj od 1.000 zaposlenih tokom poslovne godine informacije u smislu stava 8. ovog člana smatraće se da su ispunila obavezu izveštavanja o informacijama o lancu vrednosti utvrđenu u tom stavu.
Za potrebe st. 11-14. ovog člana primenjuju se sledeće definicije:
1) “pravno lice koje izveštava” je pravno lice koje je dužno da izveštava u skladu sa stavom 1. ovog člana;
2) “zaštićeno pravno lice” je pravno lice koje:
(1) na datum bilansa ne prelazi prosečan broj od 1.000 zaposlenih tokom prethodne poslovne godine; i
(2) nalazi se u lancu vrednosti pravnog lica koje izveštava;
3) “dobrovoljni standardi” označavaju dobrovoljne standarde iz člana 50. ovog zakona.
Pravna lica koja izveštavaju mogu se osloniti na internu procenu pravnih lica u svom lancu vrednosti kako bi utvrdila da li su ona zaštićena pravna lica. Od pravnih lica koja izveštavaju ne zahteva se preduzimanje koraka radi provere informacija sadržanih u internoj proceni. Međutim, ona ne smeju da se oslone na internu procenu ako znaju ili se razumno može očekivati da znaju da je izjava o internoj proceni očigledno netačna.
Zaštićena pravna lica imaju pravo da odbiju dostavljanje informacija koje prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima kao odgovor na zahtev podnet radi izveštavanja o održivosti u skladu sa ovim zakonom. Pored toga:
1) prilikom uspostavljanja ugovornih i drugih aranžmana radi ispunjavanja zahteva za izveštavanje o održivosti u skladu sa ovim zakonom, pravna lica koja izveštavaju ne smeju da zahtevaju od zaštićenih pravnih lica da dostave informacije koje prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima;
2) sve ugovorne odredbe suprotne tački 1) nisu obavezujuće, ali to ne utiče na obavezujuću prirodu preostalih odredaba ugovora;
3) ako pravno lice koje izveštava zahteva informacije, direktno ili indirektno, od zaštićenih pravnih lica radi izveštavanja o održivosti u skladu sa ovim zakonom, a neke od tih informacija ili sve te informacije prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima, to pravno lice koje izveštava obezbeđuje da zaštićena pravna lica budu obaveštena o sledećem:
(1) koje informacije prevazilaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima;
i
(2) o zakonskom pravu zaštićenih pravnih lica da odbiju dostavljanje tih informacija.
4) smatra se da su pravna lica koja izveštavaju ispunila obavezu izveštavanja o informacijama o lancu vrednosti utvrđenu ovim članom ako izveštavaju o potrebnim informacijama o lancu vrednosti, ali ne izveštavaju o informacijama iz zaštićenih pravnih lica koje prelaze informacije navedene u dobrovoljnim standardima.
U stavu 16. ovog člana:
1) ne utiče se na zahteve za informacijama u svrhe koje nisu izveštavanje o informacijama o održivosti u smislu ovog zakona, uključujući zahteve u radi usklađivanja sa zahtevima Evropske Unije da pravna lica sprovode postupak dubinske analize (dužne pažnje); ili
2) pravnim licima u lancu vrednosti ne nameće se bilo kakva obaveza dostavljanja informacija o održivosti niti se takva obaveza podrazumeva.
Tokom prve tri godine nakon što je postalo obveznik izveštavanja o održivosti u skladu sa stavom 1. ovog člana, kao i u slučaju da nisu dostupne sve potrebne informacije o njegovom lancu vrednosti, pravno lice koje izveštava u svom izveštaju o održivosti pruža informacije o aktivnostima koje je sprovelo u pribavljanje potrebnih informacija o svom lancu vrednosti, razloge zbog kojih nije bilo moguće pribaviti sve potrebne informacije, kao i svojim planovima za pribavljanje potrebnih informacija u budućnosti. Nakon trogodišnjeg prelaznog perioda pravno lice koje izveštava ispunjava zahteve za izveštavanjem o informacijama o lancu vrednosti korišćenjem informacija koje je direktno dobilo od pravnih lica u svom lancu vrednosti ili procena koje se odnose na te informacije, u zavisnosti od toga šta je primerenije.
Pri objavljivanju informacija iz stava 2. ovog člana matično pravno lice može da izostavi sledeće informacije:
1) u izuzetnim slučajevima, informacije čije bi objavljivanje ozbiljno naštetilo poslovnom položaju grupe, samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) takvo izostavljanje ne sprečava realno i uravnoteženo razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja grupe ili njegovih glavnih rizika ili glavnih učinaka;
(2) matično pravno lice je utvrdilo da nije moguće objaviti informacije na način koji bi mu se omogućilo da ispuni ciljeve zahteva za objavljivanje, a da se pri tom ozbiljno ne našteti njegovom poslovnom položaju, uključujući i agregirani negativni uticaj objavljivanja tih informacija;
(3) matično pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak utvrđeno u ovom stavu;
(4) matično pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje mogu li se informacije i dalje izostaviti;
2) informacije koje se odnose na intelektualni kapital, intelektualnu svojinu, znanje i iskustvo, tehnološke informacije ili rezultate inovacija, koje bi se smatrale poslovnom tajnom, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) matično pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak u ovom stavu; i
(2) matično pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje mogu li se informacije i dalje izostaviti.
3) klasifikovane podatke na način kako su definisani u članu 2. tačka 7) Uredbe (EU) 2023/2418 Evropskog parlamenta i Saveta, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) matično pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak utvrđeno u ovom stavu; i
(2) matično pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje da li se informacije i dalje mogu izostaviti;
4) druge informacije koje treba zaštiti od neovlašćenog pristupa ili objavljivanja zbog obaveza utvrđenih u drugim pravnim aktima EU ili propisima Republike Srbije kako bi se zaštitila privatnost ili bezbednost fizičkog lica, odnosno bezbednost pravnog lica, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) matično pravno lice objavljuje činjenicu da je primenilo izuzetak utvrđen u ovom stavu; i
(2) matično pravno lice na svaki datum bilansa ponovo procenjuje da li se informacije i dalje mogu izostaviti.
Matično pravno lice iz stava 1. ovog člana može, u izuzetnim slučajevima, da izostavi informacije koje se odnose na predstojeće događaje ili pitanja koja se u toku pregovaranja izostave, kada bi prema opravdanoj proceni članova izvršnih, upravljačkih i nadzornih tela, koji deluju u okviru svojih nadležnosti u skladu sa zakonom i koji snose kolektivnu odgovornost za tu procenu, objavljivanje takvih informacija moglo naneti ozbilju štetu poslovnoj poziciji grupe, pod uslovom da takvo izostavljanje ne sprečava fer i objektivno razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja grupe, kao i uticaja njenih poslovnih aktivnosti.
Ukoliko matično pravno lice identifikuje značajne razlike između rizika ili uticaja za grupu i rizika ili uticaja za jedno ili više njegovih zavisnih pravnih lica, dužno je da obezbedi adekvatno obrazloženje, prema potrebi, rizika i uticaja za jedno ili više zavisnih pravnih lica na koja se odnosi. Matično pravno lice dužno je da navede koja zavisna pravna lica uključena u konsolidaciju su izuzeta od sastavljanja godišnjeg ili konsolidovanog izveštavanja o održivosti u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se sastav grupe promenio tokom poslovne godine usled preuzimanja ili spajanja pravnih lica, matično pravno lice može da odluči da u konsolidovani izveštaj o poslovanju koji se odnosi na tu poslovnu godinu ne uključi informacije iz stava 1. ovog člana koje se odnose na pravna lica koja su predmet sticanja ili spajanja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, matično pravno lice može da odluči da u konsolidovani izveštaj o poslovanju ne uključi informacije iz stava 1. ovog člana o bilo kom zavisnom pravnom licu koje je napustilo grupu tokom poslovne godine.
Matično pravno lice koje koristi mogućnosti iz st. 20. i 21. ovog člana navodi svaki značajan događaj koji je uticao na zavisno pravno lice tokom poslovne godine i koji utiče na efekte grupe u pogledu pitanja održivosti, odnosno na rizike ili prilike grupe povezane sa pitanjima održivosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, matična pravna lica koja su finansijska holding društva sa zavisnim pravnim licima koja imaju međusobno nezavisne poslovne modele i poslovanje mogu da odluče da u svoj konsolidovani izveštaj o poslovanju ne uključe informacije iz stava 1. ovog člana.
Matično pravno lice iz stava 1. ovog člana sastavlja konsolidovani izveštaj o održivosti u skladu sa standardima izveštavanja održivosti iz člana 50. ovog zakona.
Organ upravljanja matičnog pravnog lica treba da obavesti predstavnike zaposlenih na odgovarajućem nivou i da sa njima razgovara o relevantnim informacijama, kao i o načinima pribavljanja i verifikacije informacija o održivosti. Mišljenje predstavnika zaposlenih, kada je to primenljivo, treba da se saopšti relevantnim izvršnim, upravljačkim ili nadzornim telima.
Ukoliko je matično pravno lice iz stava 1. ovog člana ispunilo zahteve iz st. 2. do 16. ovog člana, smatra se da je ispunilo zahtev iz člana 36. stav 3. ovog zakona.
Izuzeća od obaveze sastavljanja konsolidovanog izveštaja o održivosti
Član 47.
Matično pravno lice koje je zavisno pravno lice matičnog pravnog lica može biti izuzeto od obaveze sastavljanja konsolidovanog izveštaja o održivosti (u daljem tekstu: izuzeto matično pravno lice) ako su to izuzeto matično pravno lice i njegova zavisna pravna lica uključeni u konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica koji je sastavljen u skladu sa čl. 38. i 46. ovog zakona i ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana.
Izuzeto matično pravno lice iz treće zemlje može biti izuzeto od obaveze sastavljanja konsolidovanog izveštaja o održivosti ako su to izuzeto matično pravno lice i njegova zavisna pravna lica uključena u konsolidovani izveštaj o održivosti matičnog pravnog lica iz treće zemlje i ako je taj konsolidovani izveštaj o održivosti sastavljen u skladu standardima o održivosti iz člana 50. ovog zakona ili na način koji je ekvivalentan tim standardima izveštavanja o održivosti, kako je utvrđeno Odlukom o ekvivalentnosti standarda o održivosti koju donosi Evropska komisija, i ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana.
Izuzeće od obaveze sastavljanja konsolidovanog izveštaja o održivosti primenjuje se ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) konsolidovani izveštaj o poslovanju izuzetog matičnog pravnog lica sadrži sledeće informacije:
(1) naziv i adresu matičnog pravnog lica koje izveštava o održivosti na nivou grupe u skladu sa čl. 38. i 46. ovog zakona ili na način ekvivalentan standardima izveštavanja o održivosti u skladu sa članom 50. zakona, odnosno Odlukom o ekvivalentnosti standarda o održivosti koju donosi Evropska komisija;
(2) internet adrese na kojima su objavljeni konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica iz stava 1. ovog člana ili konsolidovani izveštaj o održivosti matičnog pravnog lica iz stava 2. ovog člana, odnosno izveštaj o proveri konsolidovanog izveštaja o održivosti u smislu zakona kojim se uređuje revizije;
(3) informaciju da je izuzeto matično pravno lice izuzeto od obaveze sastavljanja konsolidovanog izveštaja o održivosti;
2) ako je matično pravno lice registrovano u trećoj zemlji, njegov konsolidovani izveštaj o održivosti i izveštaj o proveri tog konsolidovanog izveštaja o održivosti koji je sačinilo fizičko ili pravno lice koje je ovlašćeno da obavlja proveru izveštaja o održivosti u skladu sa propisima koje primenjuje matično pravno lice, objavljuju se u skladu odredbama ovog zakona i drugim propisima koje primenjuje izuzeto matično pravno lice;
3) ako je matično pravno lice registrovano u trećoj zemlji, objavljivanje informacija u skladu sa članom 8. Uredbe (EU) 2020/852, koje uključuju aktivnosti koje sprovodi zavisno pravno lice registrovano u Uniji i izuzeto od izveštavanja o održivosti na osnovu stava 2 ovog člana, mora biti uključeno u izveštaj o poslovanju izuzetog matičnog pravnog lica ili u konsolidovani izveštaj o održivosti koji matično pravno lice registrovano u trećoj zemlji sastavlja.
Izuzeto matično pravno lice dužno je da u skladu sa članom 61. ovog zakona, objavi u izvornom obliku konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica iz stava 1. ovog člana ili konsolidovani izveštaj o održivosti matičnog pravnog lica iz stava 2. ovog člana ili na overenom prevodu na srpski jezik, a ako prevod nije overen mora da sadrži izjavu o tome.
Izuzetno od stava 3. tačka 1) podtačka (2) ovog člana, matično pravno lice koje je zavisno može biti izuzeto od obaveze sastavljanja konsolidovanog izveštaja o održivosti ako u svoj konsolidovani izveštaj o poslovanju umesto internet adrese uključi izjavu matičnog pravnog lica kojom se ono obavezuje da će matično pravno lice koje je zavisno biti uključeno u konsolidovani izveštaj o poslovanju matičnog pravnog lica iz stava 1. ovog člana ili konsolidovani izveštaj o održivosti matičnog pravnog lica iz stava 2. ovog člana.
Radi sprovođenja odredaba st. 1. i 2. ovog člana i kada se primenjuje član 10. Uredbe (EU) br. 575/2013, kreditna institucija koja je uređena članom 4. stav 1. tačka 1) Uredbe (EU) br. 575/2013, koja je stalno povezana sa centralnim telom koje je nadzire, pod uslovima utvrđenim u članu 10. Uredbe (EU) br. 575/2013, smatra se povezanim pravnim licem tog centralnog tela.
Radi sprovođenja odredaba st. 1. i 2. ovog člana društvo za osiguranje koje je deo grupe na osnovu finansijskih odnosa i koje podleže nadzoru grupe u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, smatra se povezanim pravnim licem matičnog pravnog lica te grupe.
Odredbe ovog člana primenjuju se na društva od javnog interesa u smislu zakona kojim se uređuje revizija.
Izveštavanje o ekološki održivim aktivnostima za određene kategorije matičnih pravnih lica
Član 48.
Odredbe ovog člana primenjuju se na matična pravna lica iz člana 46. stav 1. ovog zakona koja, na datum bilansa stanja, ne prelaze na konsolidovanom nivou ukupan prihod od 450.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti tokom poslovne godine.
Matično pravno lice iz stava 1. ovog člana, koje smatra da su njegove aktivnosti povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti iz čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852, ili sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve tog akta, treba da uključi u svoj izveštaj o poslovanju informacije o tome kako i u kojoj meri su njegove aktivnosti povezane sa tim ekonomskim aktivnostima.
Posebno, nefinansijsko matično pravno lice koje smatra da su njegove aktivnosti povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti iz čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852, treba da objavi sledeće indikatore:
(1) udeo prihoda od proizvoda ili usluga povezanih sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti prema čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852;
(2) udeo kapitalnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti prema čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852.
Nefinansijsko matično pravno lice koje objavljuje indikatore iz stava 3. ovog člana može da objavi i udeo operativnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju uslove za ekološki održive aktivnosti iz čl. 3. i 9. Uredbe (EU) 2020/852.
Posebno, nefinansijsko matično pravno lice koje smatra da su njegove aktivnosti povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve iz člana 3. Uredbe (EU) 2020/852, treba da objavi sledeće indikatore:
(1) udeo prihoda od proizvoda ili usluga povezanih sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve iz člana 3. Uredbe (EU) 2020/852;
(2) udeo kapitalnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve člana 3. Uredbe (EU) 2020/852.
Nefinansijsko matično pravno lice koje objavljuje indikatore iz stava 5. ovog člana može da objavi udeo svojih operativnih izdataka vezanih za imovinu ili procese povezane sa ekonomskim aktivnostima koje ispunjavaju samo određene zahteve iz člana 3. Uredbe (EU) 2020/852.
Izveštavanje o održivosti pravnih lica trećih zemalja
Član 49.
Zavisno pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji na čije se krajnje matično pravno lice primenjuju propisi treće zemlje, dužno je da objavi i učini dostupnim izveštaj o održivosti koji sadrži informacije navedene u članu 46. stav 4. ovog zakona, na nivou grupe tog krajnje matičnog pravnog lica iz treće zemlje.
Obaveza iz stava 1. ovog člana primenjuje se na zavisna pravna lica koja na datum bilansa imaju ukupan prihod veći od 200.000.000 EUR u prethodnoj poslovnoj godini.
Ogranak sa sedištem u Republici Srbiji pravnog lica na koje se primenjuju propisi treće zemlje, koje ili nije deo grupe ili je u krajnjem vlasništu pravnog lica osnovanog u skladu sa propisima treće zemlje, dužno je da objavi i učini dostupnim izveštaj o održivosti koji sadrži informacije navedene u članu 46. stav 4. ovog zakona, na nivou grupe tog krajnje matičnog pravnog lica iz treće zemlje, ili ako to nije primenljivo na individualnom nivou pravnog lica iz treće zemlje.
Odredbe stava 3. ovog član primenjuju se na ogranak isključivo ako pravno lice na koje se primenjuju propisi treće zemlje nema zavisno pravno lice iz stava 1. ovog člana i ako je ogranak u prethodnoj poslovnoj godini ostvario ukupan prihod veći od 200.000.000 evra.
Odredbe iz st. 1. i 3. ovog člana primenjuju se na zavisno pravno lice ili ogranak, samo ako je pravno lice na koga se primenjuju propisi treće zemlje na nivou grupe ili ako to nije moguće, na individualnom nivou ostvarilo ukupan prihod veći od 450.000.000 evra u svakoj od poslednje dve uzastopne poslovne godine u Evropskoj uniji.
Zavisno pravno lice, odnosno ogranak u smislu ovog člana, dužno je da u skladu sa rokovima iz člana 60. ovog zakona, dostavi Agenciji podatke o ukupan prihodima koje u Republici Srbiji i Evropskoj uniji ostvaruje pravno lice na koga se primenjuju propisi treće zemlje.
Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, ako je pravno lice iz treće zemlje finansijsko holding društvo sa zavisnim pravnim licima koja imaju međusobno nezavisne poslovne modele i poslovanje, njegova zavisna pravna lica i ogranci mogu odlučiti da neće objavljivati i stavljati na raspolaganje izveštaj o održivosti iz st. 1. i 3. ovog člana.
Izveštaj o održivosti iz stava 1. ovog člana koji sastavlja zavisno pravno lice, odnosno ogranak, sastavlja se u skladu sa standardima o održivosti iz člana 48. ovog zakona.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, izveštaj o održivosti iz stava 1. ovog člana može se sastaviti u skladu sa standardima izveštavanja o održivosti iz člana 50. ovog zakona ili na način koji je ekvivalentan tim standardima, utvrđen odlukom o ekvivalentnosti koju donosi Evropska komisija.
Ukoliko podaci potrebni za izradu izveštaja o održivosti iz stava 1. ovog člana nisu dostupni, ogranak, odnosno zavisno pravno lice u smislu ovog člana dužno je da od pravnog lica na koje se primenjuje pravo treće zemlje zahteva da dostavi sve informacije neophodne za izvršavanje svojih obaveza.
Ukoliko nisu dostavljene sve potrebne informacije, ogranak, odnosno zavisno pravno lice u smislu ovog člana dužno je da sastavi, objavi i učini dostupnim izveštaj o održivosti iz stava 1. ovog člana koji sadrži sve informacije koje poseduje, do kojih je došao ili prikupio, uključujući i izjavu u izveštaju o održivosti da pravno lice iz treće zemlje nije učinilo dostupnim tražene podatke.
Ogranak, odnosno zavisno pravno lice u smislu ovog člana objavljuje izveštaj o održivosti iz stava 1. ovog člana zajedno sa izveštajem o proveri izveštaja o održivosti koji sastavlja lice ili društvo ovlašćeno za izražavanje uverenja o izveštaju o održivosti na osnovu propisa pravnog lica na koje se primenjuju propisi treće zemlje ili na osnovu ovog zakona.
Ako pravno lice na koje se primenjuje pravo treće zemlje ne dostavi izveštaj o proveri izveštaja o održivosti u skladu sa stavom 11. ovog člana, ogranak, odnosno zavisno pravno lice u smislu ovog člana dužno je da u izveštaju o održivosti da izjavu da pravno lice na koje se primenjuje propisi treće zemlje nije dostavilo izveštaj o proveri izveštaja o održivosti.
Članovi izvršnih, administratvnih i nadzornih organa zavisnog pravnog lica u smislu ovog člana solidarno su odgovorni da obezbede da se izveštaj o održivosti, po svom najboljem znanju i sposobnostima, sastavi, objavi i učini dostupnim u skladu sa ovim članom.
Ogranak pravnog lica iz treće zemlje u smislu ovog člana odgovoran je, prema svom najboljem znanju i sposobnosti, da obezbedi da izveštaj o održivosti koji je pripremilo pravno lice na koje se primenjuju propisi treće zemlje bude sastavljen, objavljen i dostupan u skladu sa ovim članom.
Zavisno pravno lice, odnosno ogranak u smislu ovog člana objavljuje izveštaj o održivosti iz ovog člana, zajedno sa izveštajem o proveri izveštaja o održivosti i, ako postoji, izjavom iz stava 12. ovog člana u skladu sa članom 60. ovog zakona.
Standardi izveštavanja o održivosti
Član 50.
Izveštaj o održivosti iz člana 43. ovog zakona, kao i konsolidovani izveštaj o održivosti iz člana 46. ovog zakona, sastavlja se skladu sa Evropskim standardima izveštavanja o održivosti.
Izveštaj o održivosti za pravna lica iz trećih zemalja iz člana 49. ovog zakona, sastavlja se u skladu sa standardima o održivosti koji se primenjuju na pravna lica iz trećih zemalja u skladu sa aktima Evropske komisije.
Izveštaje o održivosti iz st. 1. i 2. ovog člana, koje želi da sastavlja pravno lice, odnosno preduzetnik koji nije obveznik sastavljanja tih izveštaja u smislu ovog zakona, sastavlja ih u skladu sa Dobrovoljnim standardima izveštavanja o održivosti za MSP.
Prevode Evropskih standarda izveštavanja o održivosti, odnosno Dobrovoljnih standarda izveštavanja o održivosti za MSP rešenjem utvrđuje Ministarstvo.
Rešenje iz stava 4. ovog člana, kojim se određuje i datum početka primene Evropskih standarda izveštavanja o održivosti, odnosno Dobrovoljnih standarda izveštavanja o održivosti za MSP zajedno sa tekstom prevoda Evropskih standarda izveštavanja o održivosti, odnosno Dobrovoljnih standarda izveštavanja o održivosti za MSP Ministarstvo objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Ministarstva.
Ukoliko je posebnim zakonom predviđeno dozvoljena je primena Evropskih standarda izveštavanja o održivosti, odnosno Dobrovoljnih standarda izveštavanja o održivosti za MSP i pre datuma iz stava 4. ovog člana.
Ministarstvo je dužno da na svojoj internet stranici trajno objavi prevode Evropskih standarda izveštavanja o održivosti, odnosno Dobrovoljnih standarda izveštavanja o održivosti za MSP i da jasno naznači u kom periodu važi konkretno objavljena verzija prevedenih Evropskih standarda izveštavanja o održivosti, odnosno Dobrovoljnih standarda izveštavanja o održivosti za MSP.
Elektronski format za sastavljanje i dostavljanje izveštaja o poslovanju koji sadrži informacije o izveštavanju o održivosti
Član 51.
Izuzetno od člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona, pravna lica, kao i matična pravna lica koja sastavljaju izveštaj o poslovanju, odnosno konsolidovani izveštaj o poslovanju koji sadrži izveštaj o održivosti, odnosno konsolidovani izveštaj o održivosti, dužna su da taj izveštaj sastave u elektronskoj formi u skladu sa Uredbom 2019/815 i označe svoje izveštavanje o održivosti (postave digitalne markere na specifične informacije unutar izveštaja), uključujući informacije iz člana 8. Uredbe 2020/852, u elektronskoj formi za izveštavanje iz te uredbe.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na velika pravna lica iz člana 6. ovog zakona čije su hartije od vrednosti uključene na uređeno tržište bilo koje države članice u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, kao i na otvorene investicione fondove (UCITS) i alternativne investicione fondove.
X. IZVEŠTAVANjE O INFORMACIJAMA O POREZU NA DOBIT
Definicije
Član 52.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog poglavlja, imaju sledeća značenja:
1) krajnje matično pravno lice je pravno lice koje priprema godišnje konsolidovane finansijske izveštaje najveće grupe pravnih lica;
2) konsolidovani godišnji finansijski izveštaji su konsolidovani godišnji finansijski izveštaji koje priprema matično pravno lice grupe u kojima su imovina, obaveze, kapital, prihodi i rashodi prikazani kao jedinstvena ekonomska celina;
3) poreska nadležnost je državna ili nedržavna jurisdikcija koja ima fiskalnu autonomiju u pogledu poreza na dobit;
4) prihodi su:
(1) ukupan prihod za pravna lica koja su regulisana zakonom države članice koja ne primenjuju MSFI; ili
(2) prihod definisan okvirom finansijskog izveštavanja u skladu sa kojim su pripremljeni godišnji finansijski izveštaji ili, u kontekstu tog okvira, za druga pravna lica;
5) samostalno pravno lice je pravno lice koji nije deo grupe iz člana 2. stav 1. tačka 25) ovog zakona.
Obveznici sastavljanja izveštaja o informacijama o porezu na dobit
Član 53.
Krajnje matično pravno lice čiji ukupan konsolidovani prihod, iskazan u godišnjim konsolidovanim finansijskim izveštajima, prelazi ukupno 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine dužno je da sastavi, objavi i učini dostupnim izveštaj o informacijama o porezu na dobit za poslednju od te dve uzastopne poslovne godine.
Obaveza iz stava 1. ovog člana prestaje ako ukupan konsolidovani prihod, iskazan u godišnjim konsolidovanim finansijskim izveštajima, ne prelazi 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine.
Samostalno pravno lice čiji prihod, prema godišnjim finansijskim izveštajima, prelazi ukupno 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine dužno je da sastavi, objavi i učini dostupnim izveštaj o informacijama o porezu na dobit za poslednju od te dve uzastopne poslovne godine.
Obaveza iz stava 3. ovog člana prestaje ako prihodi iskazani u godišnjim finansijskim izveštajima ne prelaze 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine.
Obaveze iz st. 1. i 3. ovog člana ne odnose se na samostalno pravno lice ili krajnje matično pravno lice i sa njim povezana pravna lica ako ta pravna lica, uključujući i njihove ogranke, imaju sedište ili stalno mesto poslovanja ili stalnu delatnost samo na području Republike Srbije, i ni u jednoj drugoj poreskoj jurisdikciji.
Obaveze iz st. 1. i 3. ovog člana ne primenjuju se na samostalno pravno lice i krajnje matično društvo ako to pravno lice ili njegova povezana pravna lica objavljuju izveštaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje kreditnih institucija, koji sadrži podatke o svim njihovim delatnostima, a u slučaju krajnjeg matičnog pravnog lica, o poslovanju zavisnih pravnih lica uključenih u godišnji finansijski izveštaj.
Srednje i veliko pravno lice koje je zavisno pravno lice koje kontroliše krajnje matično pravno lice na koje se primenjuju propisi treće zemlje i čiji konsolidovani prihod, kako je prikazano u godišnjim konsolidovanim finansijskim izveštajima, prelazi ukupno 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine, dužno je da izveštaj o informacijama o porezu na dobit koji se odnosi na to matično pravno lice objavi i učini dostupnim za poslednju od te dve uzastopne poslovne godine.
Ako podaci ili izveštaj iz stava 7. ovog člana nisu dostupni, srednje i veliko pravno lice koje je zavisno pravno lice dužno je da od krajnjeg matičnog pravnog lica zatraži sve podatke potrebne za ispunjenje obaveze iz stava 7. ovog člana.
Ako krajnje matično pravno lice ne dostavi sve potrebne podatke iz stava 7. ovog člana, srednje i veliko pravno lice koje je zavisno pravno lice dužno je da pripremi, objavi i učini dostupnim izveštaj o informacijama o porezu na dobit koji sadrži sve informacije koje poseduje, koje je primilo ili steklo, zajedno sa izjavom da krajnje matično pravno lice nije omogućilo potrebne podatke.
Obaveza iz stava 7. ovog člana prestaje ako ukupan konsolidovani prihod krajnje matičnog pravnog lica iskazan u godišnjim konsolidovanim finansijskim izveštajima ne prelazi 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine.
Ogranak koji je u Republici Srbiji osnovalo pravno lice na koje se primenjuju propisi treće zemlje i koja ima pravnu formu uporedivu sa društvom kapitala, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, dužno je da objavi i učini dostupnim izveštaj o informacijama o porezu na dobit koji se odnosi na krajnje matično pravno lice ili samostalno pravno lice iz stava 16. tačka 1. podtač. (1) i (2) ovog člana za poslednju od dve poslednje uzastopne poslovne godine.
Ako podaci ili izveštaji iz stava 11. ovog člana nisu dostupni, lice ovlašćeno za zastupanje osnivača ogranka, a u vezi sa objavljivanjem iz člana 56. stav 2. ovog zakona, dužno je da traži od krajnjeg matičnog pravnog lica ili od samostalnog pravnog lica iz stava 16. tačka 1. podtač. (1) i (2) ovog člana da dostavi sve informacije kako bi to lice moglo da ispuni svoju obavezu.
Ako nisu date sve potrebne informacije, ogranak je dužan da sastavi, objavi i učini dostupnim izveštaj o informacijama o porezu na dobit koji sadrži sve podatke koje poseduje ili ih je dobio, zajedno sa izjavom da krajnje matično pravno lice ili samostalno pravno lice iz stava 16. tačka 1. podtač. (1) i (2) ovog člana nije omogućilo potrebne podatke.
Obaveze iz st. 11, 12. i 13. ovog člana primenjuju se samo na ogranak čiji je ukupan prihod za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine veći od pokazatelja iz stava 1. ovog člana.
Obaveze iz st. 11. do 13. ovog člana prestaju da važe ako ukupan prihod za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine ne prelazi pokazatelj iz stava 1. ovog člana.
Obaveze iz st. 11. do 13. ovog člana primenjuju se na ogranak samo ako su ispunjeni sledeći kriterijumi:
1) pravno lice koje je osnovalo ogranak je:
(1) povezano pravno lice u okviru grupe na čije krajnje matično pravno lice se primenjuju propisi treće zemlje i čiji konsolidovani prihod iskazan u godišnjim konsolidovanim finansijskim izveštajima, za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine, prelazi ukupno 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti; ili
(2) samostalno pravno lice čiji prihodi iskazani u godišnjim konsolidovanim finansijskim izveštajima, za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine, prelaze ukupno 750.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti; i
2) krajnje matično pravno lice iz tačke 1. podtačka (1) ovog stava nema srednje ili veliko zavisno pravno lice iz stava 7. ovog člana.
Obaveze iz st. 11. do 13. ovog člana prestaju ako ogranak prestane da ispunjava kriterijum iz stava 16. tačka 1. podtač. (1) i (2) ovog člana za svaku od poslednje dve uzastopne poslovne godine.
Obaveze iz st. 7. do 9. i 11. do 13. ovog člana prestaju da važe ako je krajnje matično pravno lice ili samostalno pravno lice na koji se primenjuju propisi treće zemlje sastavio izveštaj o informacijama o porezu na dobit u skladu sa članom 54. ovog zakona i ako izveštaj o informacijama o porezu na dobit ispunjava sledeće kriterijume:
1) dostupan je javnosti, besplatno i u elektronskom formatu za izveštavanje:
(1) na sajtu krajnjeg matičnog pravnog lica ili samostalnog pravnog lica;
(2) na najmanje jednom od službenih jezika Evropske unije;
(3) najkasnije 12 meseci od datuma bilansa poslovne godine za koju je sastavljen izveštaj o informacijama o porezu na dobit i
2) navodi naziv i sedište zavisnog pravnog lica ili naziv i adresu ogranka na koji se primenjuju propisi Republike Srbije ili druge države članice i koji je objavio izveštaj o informacijama o porezu na dobit u skladu sa članom 56. stav 1. ovog zakona.
Zavisno pravno lice ili ogranak na koje se ne primenjuju odredbe st. 7. do 9. i 11. do 14. ovog člana dužno je da objavi i učini dostupnim izveštaj o informacijama o porezu na dobit ako je jedina svrha tog zavisnog pravnog lica ili ogranka izbegavanje zahteva koji se odnose na izveštavanje o informacijama o porezu na dobit.
Izveštaj o informacijama o porezu na dobit
Član 54.
Izveštaj o informacijama o porezu na dobit u smislu člana 53. ovog zakona sadrži informacije koje se odnose na sve delatnosti samostalnog pravnog lica ili krajnjeg matičnog pravnog lica, uključujući delatnost svih povezanih pravnih lica konsolidovanih u godišnjim finansijskim izveštajima za odgovarajuću poslovnu godinu.
Izveštaj o informacijama o porezu na dobit iz stava 1. ovog člana, sadrži najmanje sledeće informacije:
1) naziv krajnjeg matičnog pravnog lica ili samostalnog pravnog lica, relevantnu poslovnu godinu, valutu koja se koristi za sastavljanje izveštaja i, ako postoje, spisak svih zavisnih pravnih lica osnovanih u Evropskoj uniji ili u poreskim jurisdikcijama uključenim u Anekse I. i II. Zaključaka Saveta Evropske unije o revidiranoj listi EU poreskih jurisdikcija koje ne sarađuju u poreske svrhe, a koja su konsolidovana u godišnjim finansijskim izveštajima krajnjeg matičnog pravnog lica za relevantnu poslovnu godinu;
2) kratak opis vrste delatnosti;
3) prosečan broj zaposlenih sa punim radnim vremenom;
4) prihod koji uključuje transakcije sa povezanim pravnim licima, a koji treba izračunati kao:
(1) zbir neto poslovnog prihoda, ostalih poslovnih prihoda, prihoda od učešća, isključujući dividende dobijene od povezanih pravnih lica, prihoda od drugih ulaganja i kredita koji su deo dugoročne imovine, drugih prihoda od kamata i sličnih prihoda utvrđenih podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina i forma obrazaca godišnjih finansijskih izveštaja; ili
(2) prihode kako je regulisano okvirom finansijskog izveštavanja na osnovu kog se sastavljaju godišnji finansijski izveštaji, isključujući prihode po osnovu vrednosnih usklađivanja i dividende dobijene od povezanih pravnih lica;
5) iznos dobiti ili gubitka pre oporezivanja;
6) iznos poreza na dobit obračunat tokom relevantne poslovne godine, koji treba da se obračuna kao rashod tekućeg poreza priznat u odnosu na oporezivu dobit ili gubitak poslovne godine pravnog lica i njegovih zavisnih pravnih lica u relevantnoj poreskoj jurisdikciji, pri čemu se tekući poreski rashod odnosi samo na aktivnosti pravnog lica u relevantnoj poslovnoj godini i ne uključuje odložene poreze ili rezervisanja za neizvesne poreske obaveze;
7) iznos poreza na dobit plaćen na gotovinskoj osnovi, koji treba da se obračuna kao iznos poreza na dohodak koji plaćaju pravna lica i ogranci u odgovarajućoj poreskoj jurisdikciji tokom relevantne poslovne godine, pri čemu plaćen porez uključuje porez po odbitku koji plaćaju druga pravna lica po osnovu plaćanja pravnim licima i ograncima unutar grupe; i
8) iznos neraspoređene dobiti na kraju odgovarajuće poslovne godine, pri čemu neraspoređena dobit predstavlja zbir dobiti iz prethodnih poslovnih godina i iz odgovarajuće poslovne godine za koju još nije doneta odluka o raspodeli. U slučaju ogranka, neraspoređena dobit je dobit pravnog lica koje je osnovalo ogranak.
Informacije iz stava 2. ovog člana mogu se prijaviti na osnovu uputstva za prijavu u skladu sa propisa kojima se uređuje upravna saradnja u oblasti poreza između Republike Srbije, država članica i poreskih jurisdikcija van Evropske unije.
Informacije iz stava 2. ovog člana prikazuju se korišćenjem zajedničkih obrazaca i elektronskih formata izveštaja, u skladu sa aktima Evropske komisije.
Informacije iz stava 2. ili 3. ovog člana iskazuju se u izveštaju o informacijama o porezu na dobit, posebno za svaku državu članicu.
Ukoliko se država članica sastoji od nekoliko poreskih jurisdikcija, informacije se agregiraju na nivou države članice.
U izveštaju o informacijama o porezu na dobit obelodanjuju se informacije iz stava 2. ili 3. ovog člana, posebno za svaku poresku jurisdikciju koja je 1. marta poslovne godine za koju se izveštaj priprema, navedena u Aneksu I Zaključaka Saveta Evropske unije o revidiranoj listi EU poreskih jurisdikcija koje ne sarađuju u poreske svrhe, a za poresku jurisdikciju koja je 1. marta poslovne godine za koju se izveštaj priprema navedena u Aneksu II Zaključaka Saveta Evropske unije revidiranoj EU listi poreskih jurisdikcija koje ne sarađuju u poreske svrhe, takve informacije daju se posebno za tekuću poslovnu godinu i za prethodnu poslovnu godinu.
U izveštaj o informacijama o porezu na dobit iskazuju se i informacije iz stava 2. ili 3. na agregiranoj osnovi za ostale poreske jurisdikcije.
Informacije moraju biti raspodeljene po svakoj relevantnoj poreskoj jurisdikciji na osnovu poslovnog nastanjivanja, postojanja stalnog mesta poslovanja ili stalne poslovne aktivnosti koja, s obzirom na aktivnosti grupe ili samostalnog pravnog lica, može biti predmet oporezivanja u toj poreskoj jurisdikciji.
Ukoliko aktivnosti nekoliko povezanih pravnih lica podležu porezu na dobit u jednoj poreskoj jurisdikciji, informacije dodeljene toj poreskoj jurisdikciji treba da predstavljaju zbir informacija koje se odnose na te aktivnosti svakog povezanog pravnog lica i njihovih ogranaka u toj poreskoj jurisdikciji.
Informacije o jednoj određenoj aktivnosti ne smeju se istovremeno dodeljivati u više poreskih jurisdikcija.
Jedna ili više informacija koje se objavljuju u skladu sa stavom 2. ili 3. ovog člana mogu se privremeno izostaviti iz izveštaja o informacijama o porezu na dobit ako bi njihovo objavljivanje ozbiljno štetilo poslovnom položaju pravnog lica na koje se izveštaj odnosi.
Svako izostavljanje informacija iz stava 12. ovog člana mora biti jasno navedeno u izveštaju o informacijama o porezu na dobit zajedno sa obrazloženjem za izostavljanje.
Sve izostavljene informacije iz stava 12. ovog člana moraju se objaviti u nekom od narednih izveštaja o informacijama o porezu na dobit, najkasnije pet godina od datuma prvobitnog izostavljanja.
Informacije koje se odnose na poreske jurisdikcije uključene u Anekse I. i II. Zaključaka Saveta Evropske unije o revidiranoj listi EU poreskih jurisdikcija koje ne sarađuju u poreske svrhe u smislu stava 7. ovog člana ne smeju se izostaviti.
Izveštaj o informacijama o porezu na dobit može, ako je primenljivo, da sadrži, u slučaju krajnjeg matičnog pravnog lica, na nivou grupe, opštu prezentaciju koja objašnjava sve materijalne razlike između iznosa objavljenih u skladu sa stavom 2. tač. 6.) i 7). ovog člana, uzimajući u obzir, gde je to moguće, odgovarajuće iznose iz ranijih poslovnih godina.
U izveštaju o informacijama o porezu na dobit navodi se da li je sačinjen u skladu sa stavom 2. ili 3. ovog člana.
Javno objavljivanje
Član 56.
Izveštaj o informacijama o porezu na dobit iz člana 53. st. 1, 3, 7, 11. i 19. ovog zakona ili izjava iz člana 53. st. 9. i 13. ovog zakona objavljuje se u roku od 12 meseci od dana bilansa stanja za poslovnu godinu za koju se sastavlja izveštaj o informacijama o porezu na dobit.
Izveštaj o informacijama o porezu na dobit i izjava koju objavljuju pravna lica u smislu stava 1. ovog člana moraju biti besplatni i javno dostupni na najmanje jednom od službenih jezika Evropske unije najkasnije 12 meseci od datuma bilansa za poslovnu godinu za koju je izveštaj o informacijama o porezu na dobit sastavljen na internet stranici:
1) pravnog lica u smislu člana 53. st. 1. i 3. ovog zakona;
2) zavisnog ili povezanog pravnog lica u smislu člana 53. stav 7. ovog zakona; ili
3) ogranka ili pravnog lica koje je osnovalo ogranak ili povezano društvo u smislu člana 53. stav 11. ovog zakona.
Odredbe stava 2. ovog člana ne primenjuju se ako je izveštaj o informacijama o porezu na dobit pravnih lica, koji je objavljen u skladu sa stavom 1. ovog člana, besplatno dostupan i javno dostupan bilo kom trećem licu koje se nalazi u Evropskoj uniji u elektronskom formatu izveštavanja na internet stranici Registra finansijskih izveštaja.
Internet stranica pravnog lica i ogranka iz stava 2. ovog člana mora da sadrži podatke o izuzeću iz stava 3. ovog člana i upućivanje na internet stranicu Registra finansijskih izveštaja.
Izveštaj o informacijama o porezu na dobit pravnih lica iz člana 53. st. 1, 3, 7, 11. i 19. ovog zakona i, ako postoji, izjava iz člana 53. st. 9. i 13. ovog zakona moraju biti dostupni na odgovarajućoj internet stranici najmanje pet godina uzastopno od dana objavljivanja.
Odgovornost za izveštavanje o informacijama o porezu na dobit pravnih lica
Član 57.
Članovi izvršnih, upravnih i nadzornih organa, krajnjeg matičnog pravnog lica ili samostalnog pravnog lica iz člana 53. st. 1. i 3. ovog zakona kolektivno su odgovorni, u okviru nadležnosti po ovom zakonu ili drugim propisima, za sastavljanje, objavljivanje i
Jezik i valuta izveštavanja
Član 59.
Poslovne knjige, finansijski izveštaji, godišnji izveštaj o poslovanju, odluka o usvajanju finansijskih izveštaja, izveštaj revizora o obavljenoj reviziji finansijskih izveštaja, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti, izveštaji o održivosti i druge finansijske i nefinansijske informacije sastavljaju se na srpskom jeziku.
Iznosi u poslovnim knjigama, finansijskim izveštajima, odlukama, kao i druge finansijske i nefinasijske informacije iz stava 1. ovog člana izražavaju se u dinarima.
XI. DOSTAVLjANjE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje
Član 60.
Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja dostave Agenciji, redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, najkasnije do 31. marta naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja dostave Agenciji, redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, najkasnije u roku od tri meseca od datuma bilansa.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da za statističke potrebe uz redovne godišnje finansijske izveštaje iz st. 1. i 2. ovog člana dostave Agenciji Statistički izveštaj, u rokovima iz tih stavova.
Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane godišnje finansijske izveštaje (matična pravna lica) dužna su da konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. aprila naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja dostave Agenciji, konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, najkasnije u roku od četiri meseca od datuma bilansa.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, u roku od 60 dana od datuma bilansa.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji nisu imali poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama imaju podatke o imovini i obavezama, umesto redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja dostavljaju Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu, najkasnije do 31. marta naredne godine.
Obveznik koji je dostavio izjavu o neaktivnosti za izveštajnu godinu, smatra se mikro pravnim licem u narednoj godini shodno članu 6. ovog zakona.
Izveštaji iz st. 1-6. ovog člana i izjava iz stava 7. ovog člana, potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, unose se u poseban informacioni sistem Agencije i dostavljaju Agenciji u elektronskom obliku.
Agencija je dužna da obezbedi prijem redovnih i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno izjava o neaktivnosti za poslednju izveštajnu godinu, kao i vanrednih finansijskih izveštaja za prethodnu i tekuću godinu, u skladu sa ovim zakonom.
Dostavljanje dokumentacije uz finansijske izveštaje
Član 61.
Pravna lica i preduzetnici, koji imaju obavezu revizije finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, dužni su da, uz redovne i konsolidovane godišnje finansijske izveštaje iz člana 60. ovog zakona, dostave Agenciji:
1) odluku o usvajanju redovnog, odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja;
2) godišnji izveštaj o poslovanju, odnosno konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju u skladu sa ovim zakonom;
3) revizorski izveštaj, koji je sastavljen u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, uz koji se prilažu finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije;
4) korigovane redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno korigovane konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, usvojene od strane nadležnog organa, ako sadrže korekcije u odnosu na dostavljene finansijske izveštaje iz člana 60. ovog zakona.
Dokumentaciju iz stava 1. ovog člana pravna lica i preduzetnici dostavljaju Agenciji najkasnije do:
1) 30. juna naredne godine za redovne godišnje finansijske izveštaje;
2) 31. jula naredne godine za konsolidovane godišnje finansijske izveštaje.
Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da dokumentaciju iz stava 1. ovog člana dostave Agenciji, najkasnije u roku od šest meseci od datuma bilansa za redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno sedam meseci od datuma bilansa za konsolidovane godišnje finansijske izveštaje.
Dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, potpisanu svojeručno ili kvalifikovanim elektronskim potpisom od strane ovlašćenog lica, zakonski zastupnik unosi u poseban informacioni sistem Agencije u skladu sa propisima koji uređuju elektronsko poslovanje i dostavlja Agenciji u elektronskom obliku.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, dokumentaciju iz stava 1. tačka 4) ovog člana, pored zakonskog zastupnika potpisuje i odgovorno lice za sastavljanje finansijskih izveštaja iz čl. 15. i 16. ovog zakona.
Zamena javno objavljenih finansijskih izveštaja i dokumentacije
Član 62.
Pravno lice, odnosno preduzetnik, može da zahteva zamenu finansijskog izveštaja koji je javno objavljen kao potpun i računski tačan u Registru finansijskih izveštaja, ako utvrdi da u tom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno, a skupština odnosno drugi nadležni organ tog pravnog lica, odnosno preduzetnik, donese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja izmenjene sadržine u odnosu na izveštaj koji je javno objavljen.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik, uz finansijski izveštaj izmenjene sadržine dostavlja i odluku o usvajanju tog izveštaja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana obveznik revizije može da zahteva zamenu redovnog, odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja koji je javno objavljen kao potpun i računski tačan u Registru finansijskih izveštaja i uz koje je, kao ispravna, javno objavljena i dokumentacija propisana članom 61. ovog zakona.
U slučajevima iz stava 3. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik, dostavlja redovni, odnosno konsolidovani godišnji finansijski izveštaj izmenjene sadržine, odluku o usvajanju tog izveštaja, kao i svu dokumentaciju propisanu članom 61. ovog zakona koja se odnosi na te izveštaje.
Pravno lice, odnosno preduzetnik može da zahteva i zamenu dokumentacije, propisane članom 61. ovog zakona koja je javno objavljena kao ispravna.
Zamenu iz st. 1, 3. i 5. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik, može da zahteva najkasnije do isteka naredne godine u odnosu na godinu na koju se taj izveštaj odnosi, osim zamene vanrednog finansijskog izveštaja za koji može da podnese zahtev najkasnije do dana dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za poslovnu godinu u kojoj je nastao osnov za sastavljanje vanrednog finansijskog izveštaja.
XII. REGISTAR FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Javno objavljivanje finansijskih izveštaja
Član 63.
Podatke iz potpunih i računski tačnih finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja, kao i dokumentaciju iz čl. 60.-62. ovog zakona, Agencija javno objavljuje na svojoj internet stranici, u okviru Registra finansijskih izveštaja, i o tome pravnom licu odnosno preduzetniku izdaje potvrdu koju istovremeno javno objavljuje na svojoj internet stranici.
Agencija je dužna da finansijske izveštaje, Statistički izveštaj i dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, javno objavi na internet stranici u roku od 60 dana od dana prijema potpunog i računski tačnog finansijskog izveštaja, odnosno dokumentacije pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Ako se u postupku provere utvrdi da dostavljeni finansijski izveštaj pravnog lica, odnosno preduzetnika nije potpun i računski tačan ili da se nije razvrstao u skladu sa ovim zakonom, odnosno da nije dostavljena sva propisana dokumentacija, Agencija tom pravnom licu ili preduzetniku izdaje obaveštenje o utvrđenim nedostacima i objavljuje ga na internet stranici Agencije u okviru Registra finansijskih izveštaja.
Utvrđene nedostatke iz stava 3. ovog člana pravno lice ili preduzetnik je dužan da otkloni najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja na internet stranici Agencije.
Izveštaje, odnosno dokumentaciju iz čl. 60. i 61. ovog zakona, u kojima pravna lica i preduzetnici nisu otklonili utvrđene nedostatke, u skladu sa obaveštenjem iz st. 3. i 4. ovog člana, Agencija je dužna da javno objavi na svojoj internet stranici kao nepotpune i računski netačne, po isteku roka za postupanje po tom obaveštenju, a najkasnije do 30. septembra naredne godine za izveštajnu godinu.
Agencija je dužna da pristup izveštajima i dokumentaciji iz st. 1. i 5. ovog člana za poslednje tri izveštajne godine omogući korisnicima na internet stranici Agencije, bez naknade.
Sadržina Registra finansijskih izveštaja
Član 64.
Registar finansijskih izveštaja je centralna, javna, jedinstvena elektronska baza podataka iz potpunih i računski tačnih izveštaja i dokumentacije iz čl. 60.-62. ovog zakona.
U okviru Registra finansijskih izveštaja vodi se posebna baza za statističke potrebe.
Na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana i zbirnih podataka iz stava 2. ovog člana, podataka iz drugih registara i evidencija koje vodi Agencija, kao i podataka koje joj dostavljaju drugi nadležni organi i zainteresovani korisnici usluga, Agencija u okviru Registra finansijskih izveštaja vodi bazu podataka o bonitetu.
Podaci o bonitetu iz stava 3. ovog člana se standardizuju u vremenskim serijama i usaglašavaju sa međunarodnim standardima, direktivama Evropske unije i pravilima finansijske analize.
Podaci u Registru finansijskih izveštaja vode se radi sagledavanja privrednih kretanja u Republici Srbiji, analize finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika i procene rizika poslovanja, a u cilju obezbeđivanja pouzdanih informacija korisnicima.
Vođenje Registra finansijskih izveštaja
Član 65.
Agencija je, radi vođenja Registra finansijskih izveštaja, ovlašćena da prikuplja, evidentira, obrađuje, arhivira i javno objavljuje izveštaje i dokumentaciju iz čl. 60.-62. ovog zakona, distribuira podatke iz tih izveštaja, kao i da upravlja bazama podataka i osigura zaštitu baza podataka i dokumenata koji su arhivirani.
Agencija vodi Registar finansijskih izveštaja preko registratora imenovanog u skladu sa zakonom koji uređuje poslovanje Agencije.
Agencija je odgovorna za verodostojnost elektronskog unosa podataka iz finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja, za objavljivanje, kao i za obradu drugih podataka i dokumenata koji se evidentiraju u Registru finansijskih izveštaja.
Agencija je dužna da čuva finansijske izveštaje, Statistički izveštaj, godišnji izveštaj o poslovanju, izveštaj revizora i drugu dokumentaciju iz čl. 60.-62. ovog zakona 20 godina od dana njihovog prijema.
Agencija najmanje jednom godišnje dostavlja Nacionalnoj komisiji za računovodstvo informaciju o primeni ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje finansijskih izveštaja Registru finansijskih izveštaja.
Nadležnost za propisivanje podzakonskih akata u vezi sa Registrom finansijskih izveštaja
Član 66.
Bliže uslove i način prijema i provere ispunjenosti uslova za javno objavljivanje izveštaja i dokumentacije iz čl. 60.-62. ovog zakona, vođenja Registra finansijskih izveštaja, pribavljanja podataka koje Agenciji dostavljaju drugi nadležni organi i pravna lica i preduzetnici, kao i pružanja usluga iz Registra finansijskih izveštaja propisuje ministar nadležan za poslove finansija na predlog Agencije.
Naknade za objavljivanje finansijskih izveštaja i za davanje podataka iz Registra finansijskih izveštaja
Član 67.
Naknade za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja, odnosno za objavljivanje dokumentacije iz čl. 60.-62. ovog zakona, kao i naknade za davanje podataka i pružanje drugih usluga iz Registra finansijskih izveštaja, utvrđuje Agencija u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Korišćenje podataka iz Registra finansijskih izveštaja
Član 68.
Registar finansijskih izveštaja ustupa finansijske izveštaje i Statistički izveštaj pravnih lica i preduzetnika nadležnim registrima Agencije u kojima se registruju njihovi statusni podaci.
Agencija je dužna da Narodnoj banci Srbije omogući neposredan pristup i preuzimanje finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja, odnosno svih podataka iz tih izveštaja i dokumentacije iz čl. 60.-62. ovog zakona, kao i svih drugih podataka koji su Narodnoj banci Srbije potrebni radi obavljanja njenih zakonom utvrđenih funkcija, bez naknade.
Agencija je dužna da Komisiji za hartije od vrednosti, Poreskoj upravi i Republičkom zavodu za statistiku omogući pristup ili dostavi podatke iz finansijskih izveštaja, Statističkog izveštaja i dokumentacije iz čl. 60.-62. ovog zakona, bez naknade.
Agencija je dužna da ministarstvima, telima Vlade, ostalim državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave na njihov zahtev dostavi podatke iz finansijskih izveštaja, Statističkog izveštaja i dokumentacije iz čl. 60.-62. ovog zakona, bez naknade.
Agencija, na zahtev korisnika, daje izvorne podatke ili kopije godišnjeg finansijskog izveštaja, Statističkog izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju ili izveštaja revizora i pruža druge usluge iz Registra finansijskih izveštaja.
Agencija pojedinačne podatke iz baze za statističke potrebe javno ne objavljuje, niti ustupa trećim licima, osim organima navedenim u st. 2. i 3. ovog člana i nadležnim ministarstvima, na izričit zahtev, ukoliko su im ti podaci neophodni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.
Korisnici podataka, u smislu ovog člana, dokumentaciju i podatke preuzete iz Registra finansijskih izveštaja mogu koristiti samo za sopstvene potrebe, u skladu sa propisima i ne mogu ih ustupati trećim licima, distribuirati ili objavljivati u izvornom obliku.
XIII. NACIONALNA KOMISIJA ZA RAČUNOVODSTVO
Obrazovanje i delokrug rada Nacionalne komisije za računovodstvo
Član 69.
Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Nacionalnu komisiju za računovodstvo (u daljem tekstu: Komisija) sa zadatkom da:
1) prati proces primene direktiva Evropske unije iz oblasti računovodstva i predlaže odgovarajuća rešenja za nacionalno zakonodavstvo;
2) prati proces primene MSFI, MSFI za MSP i standarda izveštavanja o održivosti iz člana 50. ovog zakona, i predlaže rešenja za eventualne probleme koji mogu da nastanu u postupku primene tih standarda;
3) prati proces primene ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega i predlaže Ministarstvu način rešavanja eventualnih problema koji mogu da nastanu pri primeni te regulative;
4) daje mišljenje na akt Komore kojim se uređuje forma i sadržina zahteva za izdavanje dozvole iz člana 18. ovog zakona, kao i naknada za izdavanje dozvole;
5) daje mišljenje na akt Komore kojim se uređuje način i forma izveštavanja, kao i sadržaj izveštaja iz člana 21. ovog zakona;
6) daje mišljenje na akt Komore koji se uređuju uslovi, postupak kontinuirane provere iz člana 18. ovog zakona, naknada za ovu proveru, kao i rok za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti koje nisu regulisane ovim zakonom;
7) razmatra informacije dobijene od Agencije u vezi sa pitanjima koja se tiču vođenja registra iz člana 17. stav 8. ovog zakona;
8) razmatra izveštaje Komore o pitanjima koja se odnose na izdavanje i oduzimanje dozvola za pružanje računovodstvenih usluga;
9) razmatra informacije dobijene od Agencije u vezi sa primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje izveštaja i dokumentacije iz čl. 60.-62. ovog zakona Registru finansijskih izveštaja;
10) pruža informacije Ministarstvu o eventualnim izmenama druge zakonske regulative koja može da utiče na finansijsko izveštavanje i izveštavanje o održivosti u smislu ovog zakona.
Komisija donosi poslovnik o svom radu.
Izveštaj o radu
Član 70.
Komisija je dužna da Ministarstvu najmanje jednom mesečno dostavlja izveštaj o svome radu.
Komisija na internet stranici Ministarstva objavljuje godišnji izveštaj o svom radu.
Sastav i finansiranje Komisije
Član 71.
Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, imenuje predsednika i šest članova Komisije iz redova stručnih lica koja poseduju znanja i praksu iz oblasti finansija, računovodstva, revizije ili oblasti izveštavanja o održivosti, od kojih po jednog člana imenuje na predlog Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije obavlja Ministarstvo.
Naknada za rad predsednika i članova Komisije obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije.
Visinu naknade predsedniku i članovima Komisije određuje Vlada, na predlog Ministarstva.
XIV. NADZOR
Institucije koje vrše nadzor i način obavljanja nadzora
Član 72.
Nadzor pravnih lica i preduzetnika, u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, vrši Poreska uprava shodno odredbama propisa koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.
Nadzor nad bankama, društvima za osiguranje, davaocima finansijskog lizinga, penzijskim fondovima i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, vrši Narodna banka Srbije u okviru obavljanja svojim zakonom utvrđenih funkcija shodno odredbama propisa koji uređuju poslovanje finansijskih institucija nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor, kao i nad platnim institucijama i institucijama elektronskog novca, u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama koje se odnose na pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca i aktivnosti koje su povezane s tim poslovima.
Nadzor nad pružaocima računovodstvenih usluga vrši Komora u skladu sa članom 18. ovog zakona.
XV. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 73.
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:
1) se ne razvrsta na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice u skladu sa ovim zakonom (član 6.);
2) grupu pravnih lica u kojoj se ono matično pravno lice ne razvrsta u malu, srednju ili veliku grupu (član 7.);
3) opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstva na način iz člana 8. stav 1. ovog zakona;
4) vrši obradu podataka na računaru, a ne obezbedi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena (član 8. stav 4.);
5) ne sastavlja računovodstvene isprave u skladu sa ovim zakonom (član 9.);
6) postupa suprotno odredbama člana 10. ovog zakona;
7) računovodstvene isprave i dokumentaciju ne dostavi na knjiženje u propisanom roku i ako poslovnu promenu ne proknjiži u poslovnim knjigama u propisanom roku (član 11.);
8) ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (čl. 13. i 14.);
9) opštim aktom ne odredi lice kome se poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja (član 15.);
10) ne postupi u skladu sa odredbama člana 16. ovog zakona;
11) ako u roku od osam dana ne obavesti Agenciju o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih je upisano u Registar (član 18. stav 17);
12) se ne osigura u skladu sa članom 20. ovog zakona;
13) ne dostavi izveštaj iz člana 21. ovog zakona;
14) ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa ovim zakonom (čl. 22. i 23.);
15) kao poverilac ne dostavi svom dužniku stanje neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje neusaglašena potraživanja i obaveze (član 24. st. 2. i 4.);
16) ne sastavlja i ne prikazuje finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom (čl. 25-28.);
17) ne zatvori poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (član 29.);
18) ne čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige, finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i revizorske izveštaje u rokovima i na način propisan ovim zakonom (član 30. st. 1-10.);
19) ne zaštiti poslovne knjige koje se vode na elektronskom mediju u skladu sa ovim zakonom (član 30. stav 11.);
20) postupi suprotno odredbama člana 30. st. 16. i 17. ovog zakona;
21) ne sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom (čl. 31.-33.);
22) ne sastavi godišnji izveštaj o poslovanju, izveštaj o korporativnom upravljanju, konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju, izveštaj o održivosti, konsolidovani izveštaj o održivosti, izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti i konsolidovani izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti (čl. 36 - 43. i član 46.);
23) ne sastavi izveštaj o informacijama o porezu na dobit u skladu sa ovim zakonom (član 54.);
24) javno ne objavi izveštaj o informacijama o porezu na dobit u skladu sa ovim zakonom (član 56.);
25) ne sastavlja poslovne knjige, izveštaje, odluke i druge finansijske i nefinansijske informacije na srpskom jeziku i u dinarima (član 59.);
26) ne dostavi Agenciji finansijske izveštaje, dokumentaciju uz finansijske izveštaje i Statistički izveštaj radi javnog objavljivanja, na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (čl. 60 - 62.);
27) ako podatke dobijene iz Registra finansijskih izveštaja koristi suprotno članu 68. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, ako u postupku nadzora iz člana 72. stav 2. ovog zakona Narodna banka Srbije utvrdi da su banka, platna institucija, institucija elektronskog novca, društvo za osiguranje, davalac finansijskog lizinga i društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima učinili povrede zakona iz člana 73. stav 1. ovog zakona, Narodna banka Srbije tim pravnim licima i odgovornim licima izriče novčane kazne, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje poslovanje finansijskih institucija nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor.
Prekršaji
Član 74.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik za radnje iz člana 73. stav 1. tačka 1), tač. 3-20) tačka 21) u delu koji se odnosi na član 31. ovog zakona i tač. 22)-26) ovog zakona.
XVI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nacionalna komisija za računovodstvo
Član 75.
Nacionalna komisija za računovodstvo, osnovana u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11-dr. zakon), nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom.
Rok za donošenje podzakonskih akata
Član 76.
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a počeće da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2028. godine.
Do početka primene podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/19 i 44/21 - dr. zakon).
Pružaoci računovodstvenih usluga
Član 77.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godine dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i o tome obaveste Komoru.
Ako pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga ne dostave obaveštenje iz stava 1. ovog člana u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana, Komora po službenoj dužnosti bez odlaganja rešenjem oduzima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga.
Komora je dužna da uskladi postojeća akta i donese nova akta u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Profesionalna zvanja
Član 78.
Lica iz člana 18. stav 2. tačka 3) i stav 6. tačka 3) ovog zakona koja su stekla profesionalna zvanja u skladu sa Zakonom o računovodstvu (“Službeni list SRJ”, br. 46/96, 74/99, 22/01 i 71/01) i Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni list SRJ”, broj 71/02 i “Službeni glasnik RS”, broj 55/04), mogu ta zvanja shodno koristiti za ispunjavanje zahteva iz člana 18. stav 2. tačka 3) i stav 6. tačka 3).
Početak primene pojedinih odredbi ovog zakona
Član 79.
Odredbe člana 2. tačka 41), člana 4. stav 7, člana 35. stav 3. tačka 3), člana 44. stav 3. tačka 3), člana 44. stav 6, člana 45, člana 47. stav 3. tačka 3), člana 47. stav 6, člana 48, člana 49, član 50. stav 2, člana 51, člana 53. stav 18. tačka 1) podtačka (2), člana 54. stav 4, člana 56. stav 2. ovog zakona primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.
Odredbe člana 43. stav 4. tačka 1), podtačka (3), člana 46. stav 4. tačka 1) podtačka (3), ovog zakona u delu primene Uredbe (EU) 2021/1119, člana 44. stav 2, člana 44. stav 3. tačka 1) podtačka (1), člana 47. stav 2, člana 47. stav 3. tačka 1) podtačka (1), u delu primene Odluke o ekvivalentnosti standarda o održivosti koji donosi Evropska unija, primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.
Odredbe čl. 43. i 44, čl. 46. i 47, član 50 i čl. 52-58. počeće da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2030. godine, osim odredbi iz st. 1. i 2. ovog člana, koji se primenjuju počev od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, odredbe čl. 43. i 44, čl. 46. i 47, član 50 i čl. 52-58. primenjuju pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, a čiji se poslednji finansijski izveštaj završava nakon 31. decembra 2030. godine.
Prestanak važenja propisa
Član 80.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/19), osim odredaba čl. 37. i 38. tog zakona koje prestaju da važe 30. decembra 2030. godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe čl. 37. i 38. Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/19), primenjuju pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, a čiji se poslednji finansijski izveštaj završava nakon 31. decembra 2030. godine.
Završna odredba
Član 81.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2027. godine.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 24.04.2026.