SKOK CENA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA: Stručnjaci za nekretnine upozoravaju da bi dalji rast cena građevinskog materijala mogao dodatno da suzi tržište i poveća razliku između dostupnog i luksuznog segmenta stanovanja

Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%, u zavisnosti od vrste proizvoda.

To za Forbes Srbija potvrđuju predstavnici stovarišta građevinskog materijala. I stručnjaci za nekretnine potvrđuju da su i do njih stigle takve informacije.

Najviše je poskupeo materijal za izolaciju - stiropor, stirodur, kao i za hidroizolaciju - bitumenske trake i premazi, zatim gvozđe, kao što je obrađena i vezana armatura, ekseri, armaturna mreža, zica i drugi proizvodi od gvožđa, kažu na jednom od većih građevinskih stovarišta u Beogradu.

Poskupeo je i cement za oko 5%, ali i crep. I to za oko 3%, navode detaljno opseg poskupljenja.

Uz skok cena građevinskog materijala došlo je i do poskupljenja cena transporta u slučaju prodaje građevinskog materijala u maloprodaji. Zbog toga je, kako kažu, utisak krajnjih kupaca da je poskupljenje još i veće.

Šta je uticalo na rast cena?

Objašnjavaju da je usled rasta cena naftnih derivata došlo i do porasta cena građevinskog materijala, kao i usluge prevoza.

Problem zadaje i nedovoljno materijala na tržištu usled poremećaja u snabdevanju sirovina zbog geopolitičkih sukoba na Bliskom istoku.

“Takođe, u Srbiji je došlo do porasta cene radne snage, usled manjka na tržištu, kao i do povećane potražnje za građevinskim materijalima za potrebe velikih infrastrukturnih projekata”, objašnjavaju na ovom stovarištu.

Kako će se promene odraziti dugoročnije

U narednom periodu ne očekuju pad cena građevinskih materijala, već da će ostati približne trenutnim.

Na drugom stovarištu kažu da je još od ukrajinsko-ruske krize primetan trend poskupljenja koji se nastavlja i sada.

Iako se deo poskupljenja objašnjava globalnim poremećajima u lancima snabdevanja, energetskim krizama i geopolitičkim tenzijama, stručnjaci upozoravaju da slika nije jednostavna i da se iza naglog rasta cena krije više paralelnih faktora. Od transporta i sirovina, do lokalnih tržišnih uslova i potražnje.

Uticaj na tržište nekretnina

Dok investitori pokušavaju da predvide dalji razvoj situacije, stručnjaci za nekretnine upozoravaju da bi dalji rast cena građevinskog materijala mogao dodatno da suzi tržište i poveća razliku između dostupnog i luksuznog segmenta stanovanja.

Rast troškova gradnje neminovno se reflektuje i na tržište nekretnina, ali ne na uniforman način.

Dok ekskluzivni projekti u premium segmentu i dalje pronalaze kupce koji su spremni da plate visoke cene, širi tržišni segment pokazuje znake usporavanja.

Prema ocenama iz sektora, stanovi do oko 150.000 evra i dalje se relativno dobro prodaju, uglavnom zahvaljujući kreditnoj podršci, dok se skuplje nekretnine prodaju znatno teže.

U pojedinim slučajevima, cene u luksuznim projektima, poput onih u Beogradu na vodi, dostižu i nivo od pola miliona evra i više, ali je potražnja za takvim stanovima znatno uža i zavisi od ograničene ciljne grupe.

Istovremeno, deo investitora usporava ili odlaže nove projekte, posebno zbog neizvesnosti oko budućih troškova i cena materijala. Iako mnogi imaju zemljište i planove, čekaju stabilnije uslove kako bi započeli gradnju, kažu sagovornici Forbes.

U takvim uslovima, ključni izazov postaje pitanje ko će u budućnosti moći da plati cenu sve skuplje gradnje - investitori ili kupci.

Cena se teško vraća na staro

Cene građevinskog materijala nažalost rastu globalno, pa to ne zaobilazi Srbiju. To je posledica uglavnom krize cene nafte i gasa koji zajedno u građevinskom sektoru učestvuju u ukupnoj ceni nekretnina od 10 do čak 20%, kaže procenjitelj Milić Đoković.

Sa tim je vezana i cena građevinske hemije koja je veoma poskupela, cena betona, građevinskog gvožđa, keramike, fasadnih elemenata…

“Problem je kada se jednom cena formira na višem nivou teško se vraća”, kaže Đoković.

Navodi primer cene gvožđa kada je započela rusko-ukrajinska kriza. Ono je poskupelo drastično i kada se tržište stabilizovalo cena se nije vratila na staro.

Investitori će povući veći deo

To se na žalost na kraju uglavnom preliva kroz cenu kvadrata, gde i investitori i kupci imaju zajedničke posledice i cene nekretnina će pratiti taj tempo rasta.

Koliko će to biti na kraju teško je reći, zavisno od nastavka krize, inflacije u Evropi, euribora. Kod nas još i od dodatne političke neizvesnosti i stanja u državi.

A ko će ipak najviše podneti teret - kupci ili investitori? Milić Đoković odgovara da će platiti onaj ko mora, a to su sigurno investitori koji su već ušli u investicioni ciklus.

“Za očekivati je da će se ta razlika, odnosno poskupljenje delimično preneti i na kupce, jer nije realno da samo jedna strana podnese taj teret. Nadam se da će ta raspodela biti ravnomerna i pravična”, kaže Đoković.

Na pitanje na koje bi projekte posebno moglo da utiče i u kom vremenskom periodu, on kaže da će prevashodno uticati na srednje i nešto veće projekte.

“To su projekti koji su u ovom trenutku najosetljiviji. Suviše novca je već uloženo da bi se stalo sa njima, a nabavka je sve skuplja i to može da izazove određene probleme za te investitore”, dodaje.

Nema prekida, ali ima usporavanja gradnje

“Za sada nema prekida gradnje, ali ima usporavanja u odluci kada krenuti u investicioni projekat, da li ih podeliti na manje etape koje su fleksibilnije ili ukrupniti i formirati takozvanu kompleksnu kondominijum gradnju”, ističe sagovornik Forbes.

Milić Đoković kaže da uglavnom krize najviše pogode takozvani srednji sloj stanovništva. Tako je i u nekretninama. Problem je nedostatak robe (za kupce prve nekretnine) i večita nada naših kupaca da će biti jeftiniji, odnosno povoljniji kvadrat, dodaje.

Ta mogućnost je nažalost mala, pogotovo sa eventualnim smanjenim obimom gradnje, ističe. Kaže i da je spas za kupce manje platežne mogućnosti ipak izbor alternativnih lokacija.

U još jednoj procenjiteljskoj kući u Beogradu kažu da će uvek biti kupaca, naročito za ekskluzivnije projekte.

Oni uvek imaju kupce, kao na primer West ili Beograd na vodi. Ciljna grupa koja na takvim lokacijama traži stanove uvek je spremna da plati koliko god košta, kaže jedan od procenitelja.

Situacija na terenu pokazuje da dobavljači, naročito iz Kine, podižu cene za 30 odsto te da ne može da se predvidi kako i u kom momentu će se to preliti na sektor nekretnina, dodaju.

Primetno je, kažu, da se “nešto dešava” i u Beogradu na vodi. “Ima kupovine ali nije kao ranije, definitivno je mala stagnacija”.

Kažu da je primetno u poslednjih šest meseci da slabije ide prodaja nekretnina i na drugim lokacijama.

“Stanovi koji idu na kredit u iznosu do 150.000 evra idu nekako, ali skuplje od toga veoma slabo. Zbog toga što je potrebno veće učešće”, navode.

Mnogi su materijal kupili pre poskupljenja

Kaća Lazarević, stručnjak za nekretnine, kaže da uveliko kruži informacija da je došlo do poskupljenja cena građevinskog materijala.

“Mnogi koji zidaju pravili su kalkulaciju i pre poskupljenja kupili materijal. Nije nemoguće da se to sve odrazi na krajnju cenu, ali postavlja se pitanje ko će da je plati. Bilo kakvo poskupljenje kvadrata izazvalo bi samo kontraefekat”, kaže.

Naglašava da ima investitora koji su hteli da zidaju, imaju placeve, ali su zastali i čekaju da vide razvoj situacije, tvrdi Lazarević.

Više faktora uticalo na skok cena

Miodrag Gazibara direktor konsultantske kuće Cordon ukazuje da su sukobi na Bliskom istoku u značajnoj meri razlog za povećanje cena materijala.

Reč je o nekoliko faktora - najpre nesigurnost, nemogućnost ili poskupljenje transporta, skok cena same sirovine, pojašnjava.

“Na primer cena aluminijuma i proizvoda od aluminijuma je značajno skočila od početka rata. Dobavljači aluminijumskih profila ne mogu da poštuju prethodno dogovorene cene, ali ne mogu ni da garantuju za buduće cene. Slična situacija je i kod drugih materijala”, dodaje.

Kod čelika, dodatna otežavajuća okolnost su uvedene kvote na uvoz armature. Kvote i dalje nemaju efekta na troškove gradnje (pa ni na prodajne cene) ali se uskoro očekuje i to.

Dalje veće povećanje cena Gazibara ipak ne očekuje.

Trend povećanja cena ne ogleda se samo u troškovima materijala ili trošku radne snage, već i produktivnosti, kaže.

Gazibara ističe da su usled svega toga objekti komercijalne namene u najvećem problemu jer su tu marže developera niske.

Radna snaga poseban problem

Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije ukazuje da ono što može u poslednje vreme da se čuje jeste da do materijala mnogi ne mogu da dođu zbog Ekspa jer je sve usmereno ka tome ili zbog dopremanja iz Azije jer problem predstavlja Ormuski moreuz.

Ipak dodaje da nije realno da sav građevinski materijal poskupi zbog rata na Bliskom istoku jer se ne prozvodi sve tamo.

Prelivanje cene na krajnjeg kupca ili raspodela?

Iako su troškovi u porastu ne očekuje se nagli pad cena materijala u narednom periodu. Očekuje se stabilizacija na postojećem, višem nivou, ukazuju sagovornici.

U agenciji Solis nekretnine kažu da se moglo očekivati da će zbog povećanja cena energenata doći i do povećanje cena građevinskog materijala.

Sve to se može dugoročnije odraziti na prelivanje cene na krajnjeg kupca. Neizvesna je situacija u pogledu toga da li će stanove čije bi cene investitori povećavali usled cene materijala uspeti da prodaju. Kako kaže vlasnik Gordan Lemajić, za sada nema naznaka da su projekti koji su započeti u problemu.

Ipak, poskupljenje materijala je “sveže” i više cene se sada oformljuju tako da je situacija neizvesna, dodaje.

Kaže da će uprkos tome uvek biti onih kojima nekretnina treba.

“Može da se desi smanjena dinamika, ali prodaja neće stati. Ona nije stajala ni u vreme bombardovanja pa neće ni sada”, kaže Lemajić. “I pre dve godine smo govorili da su cene dostigle maksimm, pa opet ima skupljih stanova. U sektoru nekretnina važi jedna stara izreka: ako danas ne kupite skupo sutra ćete kupovati još skuplje”.

Izvor: Vebsajt Forbes, 29.6.2026.
Naslov: Redakcija