Na osnovu člana 14. stav 5. Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance („Službeni glasnik RS”, broj 94/24),

Ministar zaštite životne sredine donosi

Član 1.

Ovim pravilnikom se bliže propisuju elementi i zahtevi Sistema upravljanja bezbednošću.

Član 2.

Elementi Sistema upravljanja bezbednošću su da:

1) bude srazmeran opasnostima od velikih udesa na kompleksu;

2) odgovara industrijskoj aktivnosti koja se obavlja na kompleksu;

3) odražava složenost organizacije na kompleksu;

4) bude zasnovan na proceni rizika na kompleksu.

Sistem upravljanja bezbednošću obuhvata i deo opšteg sistema upravljanja, što uključuje organizacionu strukturu, odgovornosti, praksu, procedure, procese i resurse za određivanje i sprovođenje Politike prevencije velikog udesa, u skladu sa zakonom.

Sistem upravljanja bezbednošću izrađuje i sprovodi operater.

Ako operater poseduje više kompleksa, može na njima da sprovodi isti Sistem upravljanja bezbednošću, osim u zahtevima koji se odnose na organizaciju, zaposlene i operativnu kontrolu.

Član 3.

Zahtevi Sistema upravljanja bezbednošću su:

1) Organizacija i zaposleni,

2) Identifikacija i procena opasnosti od velikih udesa,

3) Operativna kontrola,

4) Upravljanje promenama,

5) Planiranje zaštite od udesa,

6) Nadzor nad radom i

7) Revizija i preispitivanje,

i dati su u Prilogu – Zahtevi Sistema upravljanja bezbednošću, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 7. decembra 2025. godine.

Broj 000633091 2025 14850 003 004 012 001

U Beogradu, 28. aprila 2025. godine

Ministar,

Sara Pavkov, s.r.

PRILOG

ZAHTEVI SISTEMA UPRAVLJANjA BEZBEDNOŠĆU

1. Organizacija i zaposleni

U ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, operater uređuje uloge i odgovornosti zaposlenih koji su uključeni u upravljanje opasnostima od velikih udesa na svim nivoima organizacije, uključujući i mere preduzete za podizanje svesti za potrebom stalnog unapređenja. Ovaj zahtev sistema obuhvata i identifikaciju potreba za treninzima zaposlenih i svih lica koja su zaposlena kod trećih lica (podugovarača i sl.), kao i obavljanje na taj način identifikovanih treninga. Obavezno je uključivanje svih zaposlenih i svih lica koja su zaposlena kod trećih lica (podugovarača i sl.), koji rade na kompleksu i koji su od značaja za bezbednost u definisanju i sprovođenju Sistema upravljanja bezbednošću.

U Sistemu upravljanja bezbednošću, operater treba jasno da naznači odgovornosti svih lica koja su uključena u upravljanje opasnostima od velikih udesa. Operater treba da identifikuje potrebna znanja i veštine svih zaposlenih, kao i da obezbedi svu neophodnu obuku.

Uloge, odgovornosti, i međusobni odnos svih lica koja upravljaju, obavljaju ili verifikuju poslove koji utiču na bezbednost, treba definisati, posebno za:

1) projektovanje, rad i održavanje postrojenja;

2) obezbeđivanje resursa, uključujući ljudske, za razvoj i implementaciju Sistema upravljanja bezbednošću;

3) akcije za podizanje svesti osoblja o opasnostima i usklađenosti sa Politikom prevencije velikog udesa;

4) identifikaciju, evidentiranje i praćenje korektivnih ili aktivnosti unapređenja;

5) kontrolu situacija koje nisu redovne, uključujući opasnosti;

6) identifikaciju potreba za obukom, obezbeđivanje obuke i evaluaciju njene efektivnosti;

7) koordinaciju implementacije Sistema upravljanja bezbednošću i izveštavanje viših nivoa menadžmenta;

8) pregled i održavanje instalacija i opreme.

Ovaj zahtev sistema treba da sadrži i opis načina odabira i regrutovanja kompetentnog osoblja, identifikaciju i ispunjavanje njihovih potreba za obukom, praćenje njihovog učinka i raspodelu uloga i odgovornosti na odgovarajućim nivoima.

Nije potrebno detaljno prikazati detalje programa obuke ili evidencije obuke, ali je potrebno da postoji upućivanje na detaljniju dokumentaciju operatera.

Opšti okvir za dodeljivanje uloga i odgovornosti za bezbednost treba da bude postavljen, sa osvrtom na prateću dokumentaciju u kojoj se navode posebne odgovornosti i funkcije.

2. Identifikacija i procena opasnosti od velikih udesa

U ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, operater treba da usvoji i primenjuje proceduru za sistematsku identifikaciju i procenu opasnosti od velikih udesa koje nastaju u toku normalnih ili vanrednih uslova obavljanja aktivnosti, uključujući, kada je moguće, i aktivnosti trećih lica (podugovarača i sl.), kao i procenu verovatnoće i ozbiljnosti tih velikih opasnosti.

S obzirom na različitu strukturu kompleksa, izbor metode se ostavlja operateru, da u skladu sa konkretnim okolnostima izabrani metod usvoji i integriše u svoj Sistem upravljanja bezbednošću.

Opasnosti od velikih udesa na kompleksu operatera proističu od njegovih aktivnosti, kao i od opasnih supstanci i materijala kojima se rukuje ili se proizvode na kompleksu.

Procedura treba da se bavi ljudskim faktorima sa istom rigoroznošću kao i inženjerskim i tehničkim problemima. Usvojena procedura operatera treba da bude formalna, sistematična i sa kritičkim pristupom identifikaciji i proceni opasnosti i treba da sadrži i procenu potrebnih veština i znanja onih koji su odgovorni za identifikaciju i procenu opasnosti od velikih udesa, uključujući, ako je potrebno, timski pristup u cilju pronalaženja potrebne kombinacije i opsega teorijskog i praktičnog znanja za razvoj i sprovođenje procedure.

3. Operativna kontrola

U ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, operater treba da usvoji i primenjuje procedure i uputstva za:

1) bezbedan rad;

2) održavanje postrojenja, procesa i opreme;

3) upravljanje alarmima;

4) privremeno obustavljanje rada i početak rada nakon privremeno obustavljenog rada;

5) upravljanje i kontrolu rizika povezanih sa starošću opreme instalirane na kompleksu i sa korozijom opreme;

6) pravljenje inventara opreme na kompleksu, kao i strategije i metodologije nadzora i kontrole stanja opreme;

7) odgovarajuće akcije nakon sprovedenih procedura i potrebne korektivne mere.

Prilikom usvajanja i primene navedenih procedura i uputstava, operater treba da uzme u obzir i dostupne informacije o dobroj praksi za nadzor i kontrolu, u cilju smanjenja rizika otkaza sistema.

Operater treba da pripremi, ažurira i ima lako dostupne informacije o opasnostima u procesu, ograničenjima projektovanja, operativnim ograničenjima i kontrolama koje proizilaze iz procedura identifikacije opasnosti i procene rizika i da definiše bezbedne načine rada za sve aktivnosti od značaja za bezbednost rada na kompleksu.

Procedure, uputstva, metode rada i pomagala za posao treba da se razvijaju u saradnji sa zaposlenima od kojih se traži da ih poštuju, i treba da budu izraženi u formi koju mogu da razumeju i koriste, kao i da budu dostupne svim licima odgovornim direktno ili indirektno za rad i, ako je potrebno, drugim licima, npr. licima zaduženim za održavanje. Procedure treba da budu predmet periodičnog pregleda, kako bi se osiguralo da su ažurne, tačne i da se poštuju.

Mehanizmi za razvijanje, komuniciranje, reviziju i ažuriranje procedura operativne kontrole treba da budu obuhvaćeni u ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, s tim da operater ne mora da prikaže te mehanizme, već može da navede referencu na dokument operatera u kom se ti mehanizmi mogu pronaći.

4. Upravljanje promenama

U ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, operater treba da usvoji i primenjuje proceduru i uputstva za planiranje modifikacije postojećih ili projektovanje novih instalacija, procesa ili skladišnih kapaciteta.

Upravljanje promenama je suštinski faktor u prevenciji i kontroli velikih udesa. Operater treba da usvoji i primeni proceduru upravljanja promenama za planiranje i kontrolu promena zaposlenih, u organizaciji, postrojenju, procesima i parametrima procesa, materijalima, opremi, procedurama, softveru i dizajnu, ili spoljašnjim okolnostima koje mogu uticati na kontrolu opasnosti od velikih udesa. Ovaj pristup treba da obuhvati trajne, privremene i hitne operativne promene, kao i promene aranžmana upravljanja kompleksom.

Ova procedura treba da se odnosi na:

1) definiciju onoga što čini promenu;

2) dodeljivanje odgovornosti i ovlašćenja za pokretanje promena;

3) identifikaciju i dokumentaciju predložene promene i njenu implementaciju;

4) identifikaciju i analizu, po potrebi, svih bezbednosnih implikacija predložene promene;

5) definiciju, objašnjenje ako je to potrebno, dokumentaciju i sprovođenje odgovarajućih bezbednosnih mera, uključujući zahteve za informisanjem i obukom zaposlenih i trećih lica na kompleksu, kao i neophodne promene operativnih procedura, za te mere;

6) definisanje i implementaciju odgovarajućih procedura pregleda nakon izvršene promene i korektivnih mehanizama i naknadnog praćenja te promene.

5. Planiranje zaštite od udesa

U ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, operater treba da usvoji i primenjuje proceduru za identifikaciju predvidivih opasnosti, sistematičnom analizom, a u svrhu izrade, provere i izmene i dopune internog Plana zaštite od velikog udesa, koji služi za odgovor na te predvidive opasnosti i za organizovanje specifičnih treninga za sve zaposlene i za treća lica (podugovarače i sl.) na kompleksu.

Za kompleks nižeg reda, operater nema obavezu izrade internog Plana zaštite od velikog udesa i mora da usvoji i primenjuje proceduru za identifikaciju predvidivih opasnosti, sistematičnom analizom, a u svrhu izrade, provere i dorade postupaka odgovora na te predvidive opasnosti i za organizovanje specifičnih treninga za sve zaposlene i za treća lica (podugovarače i sl.) na kompleksu.

Procedura treba da prikaže opseg predvidivih opasnosti koji se razmatraju, pri čemu treba da dođe do preklapanja sa načinom na koji operateri identifikuju velike opasnosti, što treba da rezultuje postupcima za reagovanje na sve identifikovane opasnosti.

Procedura treba da navede načine testiranja i periodične revizije tih postupaka za reagovanje i treba da obezbedi da se rezultati testiranja unesu u proces revizije, kao i da se identifikuju sve nove potencijalne opasnosti, na primer nakon promena na kompleksu, te da se i za njih izrade adekvatni postupci za reagovanje.

6. Nadzor nad radom

U ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, operater treba da usvoji i primenjuje procedure za:

1) stalnu procenu usklađenosti Sistema upravljanja bezbednošću sa ciljevima postavljenim operaterovom Politikom prevencije velikog udesa (redovan, svakodnevni nadzor);

2) istragu i preduzimanje korektivnih mera u slučaju neusklađenosti;

3) operaterov sistem izveštavanja o velikom udesu i srećom izbegnutom udesu, sa posebnim osvrtom na slučajeve u kojima su otkazale preventivne mere, kao i istrage i naknadne aktivnosti na bazi naučenih lekcija.

Navedene procedure treba da obuhvataju i indikatore performansi, kao što su npr. bezbednosni indikatori performansi (safety performance indicators – SPIs), i/ili drugi relevantni indikatori.

Procedure treba da opišu kako operater osigurava da se bezbednosni učinak može nadgledati i porediti sa definisanim bezbednosnim ciljevima, što treba da uključi utvrđivanje da li se planovi i ciljevi postižu i da li se sprovode postupci za kontrolu rizika, pre nego što dođe do incidenta ili velikog udesa.

Operater treba da identifikuje relevantne bezbednosne indikatore performansi da bi osigurao da su neophodne kontrole uspostavljene i da upoređuje rad svog kompleksa sa tim indikatorima, radi održavanja bezbednosnih performansi, što uključuje i utvrđivanje osnovnih uzroka svih identifikovanih kvarova (aktivno praćenje), kao i izveštavanje i istragu kvarova koji su doveli do incidenata ili nesreća (reaktivno praćenje).

Aktivno praćenje treba da obuhvati redovnu kontrolu postrojenja, opreme i instrumenata koji su kritični za bezbednost, kao i procenu usklađenosti sa obukom, uputstvima i bezbednim radnim praksama.

Reaktivno praćenje zahteva efikasan sistem za prijavljivanje incidenata i velikih udesa, kao i sistem istrage koji identifikuje ne samo neposredne uzroke, već i sve osnovne greške koje su dovele do događaja. Operater treba da obrati posebnu pažnju na slučajeve neuspeha zaštitnih mera (uključujući operativne i rukovodeće greške) i trebalo bi uključiti istragu, analizu i praćenje, uključujući davanje informacija uključenom osoblju.

Operater treba da definiše odgovornost za pokretanje istrage i korektivne radnje u slučaju nepoštovanja Sistema upravljanja bezbednošću, što bi trebalo da uključi reviziju, ako je potrebno, pojedinih procedura ili celog sistema, za sprečavanje ponavljanja. Informacije iz nadzora nad radom treba da predstavljaju i značajan ulaz u procese revizije i preispitivanja iz odeljka 7. ovog priloga.

7. Revizija i preispitivanje

U ovom zahtevu Sistema upravljanja bezbednošću, operater treba da usvoji i primenjuje proceduru za periodičnu sistematičnu ocenu Politike prevencije velikog udesa i efektivnosti i pogodnosti Sistema upravljanja bezbednošću (interna provera). Operater treba da usvoji dokumentovanu ocenu performansi politike i Sistema upravljanja bezbednošću, kao i da uredi njihovo unapređenje od strane rukovodstva i razmatranje i uključivanje neophodnih promena Sistema upravljanja bezbednošću na koje ukaže postupak revizije i preispitivanja.

Termini „revizija” i „preispitivanje” se koriste za dve različite aktivnosti.

Operater treba da sprovodi reviziju Sistema upravljanja bezbednošću kao normalan deo svog poslovanja. Revizija je strukturirani proces prikupljanja informacija o efikasnosti, efektivnosti i pouzdanosti celog sistema, koji treba da rezultuje planom za korektivne mere koje operater treba da primeni. Operater treba da razvije plan revizije, opiše taj plan u odgovarajućoj proceduri i ažurira taj plan u odgovarajućim intervalima.

Ovim planom operater treba da definiše:

1) oblasti i aktivnosti koje treba revidirati;

2) učestalost revizija za svaku oblast;

3) odgovornost za svaku reviziju;

4) resurse i osoblje potrebne za svaku reviziju, uzimajući u obzir potrebu za ekspertizom, operativnom nezavisnošću i tehničkom podrškom;

5) protokole revizije koji će se koristiti (koji mogu uključivati upitnike, kontrolne liste, otvorene i strukturirane intervjue, merenja, zapažanja i sl.);

6) procedure za izveštavanje o nalazima revizije i

7) postupanja koja proističu iz revizije, uključujući odgovornosti za obezbeđivanje sprovođenja korektivnih radnji.

Nadležne službe operatera treba, u odgovarajućim intervalima, da vrše preispitivanje operaterove opšte bezbednosne politike i strategije, pri čemu rezultate nadzora nad radom i revizije treba da koriste kao osnovu za donošenje i sprovođenje odluka o poboljšanju učinka, a operater treba da opiše mehanizme preispitivanja.