Nedelja privatnosti i stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti

Redakcija časopisa Pravo u privredi i pravosuđu imala je zadovoljstvo da razgovara sa gospođom Anom Toskić Cvetinović, izvršnom direktorkom organizacije Partneri Srbija o nedavno održanoj nedelji privatnosti, stanju u oblasti zaštite privatnosti, položaju aktivista, istraživačkih novinara i boraca za ljudska prava, kao i najavljenim izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ove godine, organizovali ste petu po redu Nedelju privatnosti, kao i uvek imali ste sjajne paneliste među kojima je bila Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost, Tobias Judin, šef odeljenja za međunarodnu saradnju iz Norveškog organa za zaštitu podataka, Feliks Mikolaš, pravnik za zaštitu podataka, NOYB iz Austrije, koje najvažnije poruke su se mogle čuti?

Ove godine poseban fokus smo stavili na pitanja diskriminacije i zaštite podataka. Kada to kažemo, mislimo pre svega na činjenicu da je privatnost osetljivijih društvenih grupa najčešće prva na udaru - bilo da se radi o deci, starijima, migrantima, ili pripadnicima LGBT+ populacije. Uz to, povrede privatnosti i podataka o ličnosti često vode do uskraćivanja drugih prava, pa i do diskriminacije, i ključno je da sistemi zaštite prava uključuju saradnju između različitih organa koji su nadležni u ovakvim slučajevima.

Sa druge strane, ukazali smo i na činjenicu da su građani Srbije, i drugih zemalja iz regiona, isključeni iz evropskog digitalnog prostora i da zbog toga trpe posledice u pogledu nepostojanja efikasnih mehanizama zaštite prava. Naše zemlje jesu u procesu EU integracija, i neke su, poput Srbije, usvojile zakone u oblasti zaštite podataka o ličnosti po uzoru na propise EU, ali i pored toga prava građana nisu zaštićena. Na primer, kazne propisane našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti su neuporedivo manje nego one u EU, a naše institucije nemaju mehanizme da intervenišu u slučajevima povreda prava od strane velikih platformi. Zato insistiramo na uključivanju našeg regiona u digitalno tržište EU, čak i pre stupanja u članstvo.

U svom radu bavili ste se i pitanjem veštačke inteligencije, kako vidite uticaj veštačke inteligencije na privatnost građana?

Veštačka inteligencija donosi niz prednosti, ali i rizika ne samo po privatnost već i druga prava građana. Privatnost i zaštita podataka o ličnosti su ugroženi pre svega zbog same prirode veštačke inteligencije, koja se zasniva na velikim obimima podataka, uključujući i podatke o ličnosti. U tom smislu, neophodno je da korišćenje podataka za razvoj sistema veštačke inteligencije, ali i za njihovu primenu, bude zakonito i etično. Rizici u primeni su takođe brojni - od zloupotreba tehnologija poput deep fake-a, do uskraćivanja prava ili usluga usled algoritamskog odlučivanja koje je netransparentno i često obojeno pristrasnošću sistema. Ne treba zaboraviti i sisteme za biometrijski nadzor, koji se takođe zasnivaju na veštačkoj inteligenciji, a koji omogućavaju identifikaciju i praćenje velikog broja lica, posebno kada se koriste u javnim prostorima. Rizici pogrešne identifikacije su takođe visoki, kako su i pokazali slučajevi u kojima su pogrešno identifikovana lica neosnovano optuživana za dela koja nisu učinila.

Međutim, bitno je naglasiti i da se veštačka inteligencija može koristiti za zaštitu privatnosti, poput razvoja sistema veštačke inteligencije za anonimizaciju podataka.

Kako ocenjujete stanje u oblasti zaštite privatnosti u Srbiji?

Stanje je na nezadovoljavajućem nivou. Pre svega imamo nesklad između propisa i prakse. Naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je u velikoj meri usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka EU, ali se ne primenjuje adekvatno, iz niza razloga. Imamo i strateški okvir zaštite podataka o ličnosti, kao razvoja i primene veštačke inteligencije, bez adekvatnog sistema nadzora. Trenutno se radi na izradi zakona o veštačkoj inteligenciji, pa ostaje da vidimo kako će ovo pitanje biti rešeno.

Međutim, i pored strateškog i zakonskog okvira, u praksi su povrede prava građana svakodnevne, i one dolaze i od javnog i od privatnog sektora. Poslednjih godina zloupotrebe podataka o ličnosti postale su mehanizam za političke pritiske, a opšte stanje neodgovornosti prelilo se i na ovu oblast. Tehnologije za nadzor se kupuju i koriste bez ikakve kontrole, opet u svim sektorima, ali najviše brine što se to dešava u javnom sektoru, i institucijama poput bolnica, škola, lokalnih samouprava… gde treba da postoji dodatna kontrola ne samo u pogledu zaštite prava građana, već i načina trošenja novca. Najteži slučajevi povreda nisu procesuirani, i to je ono što šalje poruku svima da ovo nije bitna tema, i da nema potrebe ulagati u usklađivanje sa propisima. Što, naravno, nije tačno, posebno ako posmatramo značaj ove teme na globalu.

Koji su najčešći slučajevi povrede privatnosti kada je reč o istraživačkim novinarima, aktivistima i borcima za ljudska prava i koji su im mehanizmi zaštite na raspolaganju?

Pomenuti mehanizam zloupotreba podataka za političke pritiske i zastrašivanje posebno je uzeo maha prema novinarima i aktivistima. Do sada se to uglavnom dešavalo objavljivanjem podataka iz institucija, poput ličnih dokumenata, fotografija ili informacija o kretanju (na primer, prelasku graničnih prelaza) onih koje vlast vide kao protivnike. Međutim, u decembru je organizacija Amnesty International objavila izveštaj u kome je dokumentovano da policija i Bezbednosno-informativna agencija koriste nezakonito špijunske softvere da bi pratile i prisluškivale novinare i aktiviste, gde govorimo o sistemskoj zloupotrebi ovlašćenja. Teško je govoriti o efikasnim mehanizmima zaštite u stanju u kome institucije krše zakon a one koje treba da nas štite dodatno i ne rade svoj posao. Ali je bitno da se pravni postupci iniciraju - ka tužilaštvu, Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, parničnim sudovima za naknadu štete, itd. Uz to, pojedinci se mogu obratiti stručnjacima, poput organizacije Amnesty International, za proveru i pomoć u slučaju da sumnjaju da su pod nadzorom.

Imenovani ste za članicu Posebne radne grupe za izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji su po Vašem mišljenju najveći nedostaci postojećeg zakona, odnosno šta je to što bi trebalo poboljšati izmenama zakona?

Imenovana sam za članicu Posebne radne grupe, na osnovu konkursa za predstavnike civilnog sektora u procesu izmena Zakona. Naglašavam da smo, zajedno sa kolegama iz Share fondacije, takođe članovima ove radne grupe, a kao deo inicijative preko 30 organizacija, prošle nedelje zamrzli članstvo u svim radnim grupama zakonodavne i izvršne vlasti, dok se ne uspostave uslovi za otvorenu komunikaciju, a pre svega dok ne prestanu pritisci i proganjanje koleginica i kolega iz sektora.

Što se tiče samih nedostataka Zakona, oni uključuju nejasne podele između različitih režima obrade podataka (opšteg, i onog predviđenog za slučajeve gonjenja za krivična dela), niskih kazni, nejasnih odredbi o zaštiti prava građana, kao i nedostatku pojašnjenja nekih instituta koji su u Opštoj uredbi EU elaborirani u preambuli, koja kod nas nije preuzeta. Na sve to ukazali smo i kada je Zakon usvajan, 2018. godine, ali nije bilo sluha na strani zakonodavca. Međutim, i dalje smatram da je najveći problem tog Zakona što nije adekvatno primenjivan, i da šta god da bude rezultat rada Posebne radne grupe, ne možemo govoriti o efektima bez primene načela odgovornosti.

Da li smatrate da bi pravo privatnosti trebalo uspostaviti barem kao opcioni predmet na pravnim fakultetima?

Pravo na privatnost bi svakako trebalo detaljnije da se obrađuje u okviru predmeta posvećenih ljudskim pravima, i to ne samo na pravnim već i drugim fakultetima, ali i srednjim školama. Zaštita podataka o ličnosti je danas multi-disciplinarno pitanje, koje prevazilazi pravne aspekte - prisutno je u oblasti informacionih tehnologija, organizacionih nauka, ljudskih resursa, medicine, itd.

Postoji pomak u tome kako se ovo pitanje izučava danas, s obzirom da je danas na nekoliko univerziteta dostupan program (doduše specijalističkih ili studija inovacija znanja) posvećen zaštiti podataka o ličnosti.

Međutim, potreban je širi pristup, koji podrazumeva da se pravo na privatnost ne posmatra isključivo sa aspekta usklađivanja poslovanja i ispunjenja obaveza, već sa aspekta izgradnje šire poslovne, ali i društvene kulture poštovanja privatnosti. Uz to, imajući u vidu razvoj tehnologija, i činjenicu da su podaci neizostavni deo savremenog poslovanja, rada, života… potrebno je da se pravnici nauče ne kako da primene striktne norme, već kako da ih tumače u skladu sa realnim stanjem i postojećim rizicima, i kako da zapravo pristupe regulaciji podataka u savremenom svetu.

U narednom periodu nastavljamo da pratimo stanje u oblasti zaštite podataka i prava na privatnost u Srbiji i regionu. Posebno ćemo se fokusirati na pitanja zaštite digitalnih prava, i načinima da se našim građanima obezbedi isti nivo zaštite kao i građanima EU. Na tim aktivnostima sarađujemo sa koleginicama i kolegama iz regiona, kako bismo zajedničkim inicijativama postigli bolje efekte. Pored toga, u toku je naša edukativno-informativna kampanja na društvenim mrežama, Azbuka privatnosti, gde u 30 dana pojašnjavamo neke od osnovnih pojmova u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Naravno, u stalnoj smo komunikaciji sa građanima, koji nam se svakodnevno obraćaju sa pitanjima i dilemama koje imaju u pogledu zaštite prava. Takođe, spremamo nekoliko online obuka koje će uskoro biti dostupne svima onima koji žele da unaprede svoje prakse u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Konačno, iako je peta Nedelja privatnosti tek završena, ubrzo ćemo početi da razmišljamo i o temama za narednu godinu.

Vaša poruka pravnicima

Novo vreme menja i načine na koje pravnici, da bi bili relevantni, treba da sagledavaju društvo i norme koje ga uređuju. Propisi nove generacije, posebno oni koji se bave podacima i tehnologijom, zahtevaju od nas da analiziramo rizike, procenjujemo moguće posledice, i donosimo odluke koje su najmanje štetne po prava i slobode građana. I to je ono što ne sme da se zaboravi - da su i tehnologija, ali i pravo, tu zbog građana.

O važnosti kontinuiranog praćenja propisa

Trend čestih izmena propisa nije samo lokalni, tj. specifičan za našu zemlju koja decenijama prolazi kroz proces regulatorne reforme, sa manje ili više uspeha. Zbog dinamike poslovanja, i ubrzanih društvenih promena, ovaj trend je globalan, a efekte globalnih promena osećamo i mi. Zato je ključno, ne samo za uspeh, već i prosto funkcionisanje u bilo kom poslovnom kontekstu, pratiti propise kako u našoj zemlji, tako i promene u našem širem okruženju.